Почетна / Регион / Мигрантска криза Европске уније – Квоте на референдуму

Мигрантска криза Европске уније – Квоте на референдуму

Виктор ОрбанЗa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Мађарски премијер Виктор Орбан затражиће од својих сународника да на референдуму подрже његову тврду мигрантску политику

Овако бројчано ограничење молби за азил на територији неке од унијских држава, укључујући и увођење контрола на њиховим границама, директно је кршење европског законодавства и Женевске конвенције, изричит је став Европске комисије, према чијој су анализи квоте миграната у транзиту које су увеле Мађарска, Аустрија и Словенија – нелегалне. Подсетимо, европски план предвидео је расподелу 160.000 избеглица у земљама ЕУ (за сада је премештено само њих 600), а мађарска квота по оба основа је – нула, док је Беч недавно увео дневну квоту од 80 тражилаца азила који ће бити примљени у Аустрију и 3.200 које ће пустити да прођу кроз територију те државе. Љубљана је допустила пак да кроз Словенију дневно може да прође 580 миграната, док је број молби за азил ограничила на свега 16 дневно.

[restrictedarea]

ОРБАН И МЕРКЕЛОВА Будимпешта је отишла и корак даље. Конзервативни Фидес премијера Виктора Орбана иницирао је одржавање референдума о бриселским „обавезним квотама насељавања“ и предлог референдумског питања 4. марта поднео Националној изборној комисији. Држављани ће са „да“ или „не“ одговорити на питање које гласи: „Да ли желите да дозволите Европској унији да одређује премештање немађарских грађана у Мађарску без дозволе националне скупштине?“

Прва и најжешћа реакција на одлуку мађарског премијера стигла је из Берлина, од немачке канцеларке Ангеле Меркел. Меркелова је, на Орбанову замерку о измени етничког, културног и верског профила Европе „због немачке политике отворених врата мигрантима“, мађарском премијеру поручила да она није отворила границе – оне су већ биле отворене – него их само није затворила. Канцеларка својом исправном одлуком (додавши да је то учинила вођена хуманошћу) сматра и ону од 4. септембра прошле године, када је дозволила да у Немачку специјалним возовима допутују избеглице које су у Будимпешти платиле возну карту, чију куповину је одобрио Виктор Орбан а онда истим тим људима забранио да уђу у возове за Немачку – па су они пошли пешке.

Меркелова је додала и да Орбан (први европски лидер који је затворио границе своје државе, то јест Европске уније) хоће да распише референдум о томе „да ли у Мађарску може да пристигне 1.294 мигранта, и то од 160 хиљада који би се расподелили међу чланицама Европске уније“. Још је, уз дозу ироније, напоменула да би премијер Мађарске могао и да спусти ту бројку „јер има много избеглица из Украјине“. Ово је принципијелно питање и могу само енергично да одбацим тај поступак Виктора Орбана, подвукла је канцеларка Немачке.

УНХЦР намеру Будимпеште за одржавањем националног референдума о унијском плану размештаја избеглица по државама чланицама сматра подривањем „заједничког европског приступа“ том питању, и позива Мађарску (која је подигла трослојну бодљикаву ограду на јужним границама да би зауставила прилив миграната) да се „клони политике страха у вези са хуманитарним питањима“ и „подели одговорност, уместо што покушава да нађе начине да је пребаци“ на друге земље чланице ЕУ.

ПИТАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА „Референдум је ствар националног суверенитета, допуштен је мађарским Уставом и не коси се с европским правом“, одговорио је на ове примедбе министар правде Мађарске Ласло Трочањи, оценивши да Брисел софистицирано и константно ради на смањивању ауторитета држава чланица у вези са свим питањима, па тако и када је реч о предложеним квотама.

Подршку (неочекивану!) за расписивањем референдума о избегличким квотама, Виктор Орбан је добио од министра за миграције Холандије (тренутно председава Европском унијом), који је 5. марта потврдио да Мађарска има право да одржи референдум о квотама за пријем миграната. „Свака земља има право да организује овакву врсту референдума. Чини се да је то сада врло популаран начин за одлучивање о европским питањима“, рекао је холандски министар за миграције Клас Дијкхоф.

На будимпештанском Кошутовом тргу очекују да Национална изборна комисија и судови до краја марта донесу одлуку о одржавању референдума који је најавио премијер Виктор Орбан, а гласање би могло да буде организовано за 150 до 220 дана. Датум одржавања референдума зависиће и од одлуке Арбитражног суда у Луксембургу, јер су Будимпешта и Братислава тужиле Европску унију због намере да у земље „двадесетосморице“ расподели 160.000 миграната пристиглих у Грчку и Италију.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *