Почетна / Колумне / Мартовске игре

Мартовске игре

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

Из давних времена, кад се март звао марта, сухи, летник, ветрени, ожујак, остала је народна пословица: „Боље да те змија пецне, него мартовско сунце огреје“

Mарт је дугачак, долази после најкраћег месеца у години. Чак и кад се сваке четврте године фебруар прући за један дан више, ништа му не вреди.

ТАКО ЈЕ СА ИМПЕРИЈАМА Римљани су током месеца марта организовали чувене игре, мартовске иде, у част Марса, бога рата. Рим је био велика империја, а империје воле да ратују, да свима покажу да су највеће и најјаче. Паметарница доказује да се у показивању снаге увек забораве и онда једноставно нестану. Нема их више. После неког времена појави се нека друга империја која жели да овлада светом. Како то никад ником не полази за руком, и та империја нестане. Тако је са империјама.

Срби, Богу хвала никад нису имали империјалних заноса, овај месец замишљају као стару бабу која има непредвидљиву ћуд и лако мења мишљење. Отуд у марту може изненада да напада велики снег или да отопли као усред лета. Све то траје кратко, неколико дана. Из давних времена, кад се март звао марта, сухи, летник, ветрени, ожујак, остала је народна пословица: „Боље да те змија пецне, него мартовско сунце огреје.“ Друга изрека, која се нажалост ових дана потврђује, каже: „Кишан март берићета не донесе“! Астрономи о овоме не размишљају. Они знају да 21. марта стиже пролеће.

[restrictedarea]

Србима је март месец обично доносио невоље. Нећу никог од нас подсећати на дешавања из мало даље прошлости. Пише о њима у читанкама и другим школским уџбеницима. Или је бар некад писало. Последње бомбардовање једне европске земље изведено је над Србијом, односно СР Југославијом, како се тад звала заједница Србије и Црне Горе. Бомбардовање је почело 24. марта 1999. године. Монструозни злочин су извршиле државе које се диче цивилизацијом, културом и демократијом. Окупљене у злочиначком војном савезу познатом под именом НАТО, бесомучно су разарали, тровали и убијали жене, децу, цивиле пуних 78 дана. Наводно све су то радили због Слободана Милошевића и његовог режима. Ових дана можемо читати у новинама на шта нас је све упозорио у свом обраћању народу 2. октобра 2000. године. На нашу жалост време је показало да је он био у праву, а ми у криву. Своје тачно предсказање платио је главом, а ми живимо на начин на који никако нисмо хтели да пристанемо.

НЕМА СЛУЧАЈНОСТИ Слободан Милошевић је убијен у Хагу марта месеца 2006, а нас и нашу децу убијају отрови које су НАТО убице просуле по земљи Србији. Додуше, НАТО плаћени душебрижници покушавају да објасне како рак уништава нас и нашу тек рођену децу због лоше исхране и небриге за сопствено здравље, али им нико не верује. У марту месецу 2003. убијен је тадашњи председник владе државе Србије Зоран Ђинђић. Око убиства и дан-данас постоје многе тајне. Да ли је постојао трећи метак, ко је све умешан? Ваљда ће се једног дана, мада чисто сумњам, и ово убиство расветлити.

Марта месеца 2004. године извршен је поновни  погром Срба на Косову и Метохији. Све са знањем и одобрењем војних јединица евроунијатских држава. Слика ломљења крста на куполи православне цркве била је порука Србима и целокупном православном свету шта их у будућности чека. Овог марта, 2016, исти народ, Албанци, који је палио и рушио православне храмове на Косову и Метохији, руши темељ у Скопљу где би требало да буде подигнут крст. Евроунијатска заједница ћути.

Хашки трибунал, који одавно ништа не ради, сем што њихове судије и чиновници примају плате од 50.000 евра месечно, баш марта месеца 2016. решио је да донесе две пресуде. Једна је против Радована Караџића и биће обелодањена 24. марта. На дан кад је НАТО чудовиште почело бомбардовање Србије. Да ли ико верује да је датум изабран случајно.

Војислава Шешеља су оставили за последњи дан марта. Тринаест година нису могли да донесу пресуду, али сад су наводно спремни и учиниће то 31. марта. Отворена претња, силеџијско понашање, кршење основних људских права ником у лицемерној евроунијатској јавности не смета. Као што ником није сметало рушење крста на храму који припада Српској православној цркви, тако није вест кад се Србин бомбардује, убија, злоставља или дванаест година држи у притвору. Србин може бити вест само ако учини некакву неподопштину, макар и измишљену. А правда? Па то је остатак митске прошлости.

Ова мартовска недеља се у народу зове Бела недеља. Зову је и сиропусна. Завршава се покладама у недељу. Од понедељка, 14. марта, почиње Часни пост. Зове се и Велики или Васкршњи, јер траје све до Васкрса.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *