Почетна / Зелене стране / Коме смета лековито биље?

Коме смета лековито биље?

Биљна апотекаПише Мара Кнежевић Керн

Како у Француској заиста изгледа здравствена политика под заставом „демократија у здравству“?

Француска јавност се ових дана суочава са стварном природом сета измењених закона везаних за здравствену политику, којима се под лажном заставом „демократија у здравству“ („La démocratie en santé“) уводи диктатура министарке здравља Марисол Турен, уз безрезервну подршку лобија чије интересе брани.

ИЗГУБЉЕНЕ ИЛУЗИЈЕ Истина је изашла на видело захваљујући Томасу Дитриху, бившем генералном секретару Националне конференције за бригу о здрављу, саветодавног тела основаног с намером да се у систем одлучивања о здравственој политици укључи најшири могући део популације. Овај храбри млади човек „преозбиљно“ је схватио улогу институције коју води, као и улогу народа чије интересе заступа, па је, суочен са погубном природом бројних закона, међу којима посебно издваја закон о вакцинацији, одлучио да на адресу госпође министарке пошаље обиман писмени извештај о фаталним последицама политике Министарства здравља. Уместо спремности на покретање јавне расправе о спорним питањима, на Дитрихову адресу су почеле да стижу претње, као и писмо с меморандумом Министарства здравља, послато 19. фебруара 2016, у којем га подсећају на дужност „чувања поверљивих информација стечених током рада у државној установи“, потписано од стране извесног Пјера Рикордоа.

Дитриха ови притисци нису уплашили већ су га учврстили у намери да – заступајући интерес народа – уз своју оставку објави на интернету спорни документ под насловом „Демократија здравља: изгубљене илузије“, уносећи панику у редовима клана Марисол.

Дитрих је оптужио Марисол Турен за обмањивање јавности, којој је обећала отварање најшире јавне расправе у вези с вакцинама, да би на крају све било одлучено у најужем кругу одабраних, иза затворених врата, не водећи рачуна о стварним потребама становништва.

Обавестио је јавност о спремности државног сервиса ЦНС, на чијем челу се налази годину дана, да организује и води дебату о вакцинацији, што је уплашило министарку и људе око ње. Одмазда је започела драстичним смањењем буџетских средстава намењених ЦНС-у, да би у међувремену основала нову институцију, такозвани Институт за демократију у здравству, за чије финансирање је издвојила 400.000 евра. „Демократија“ се тако нашла под Марисолином чизмом.

[restrictedarea]

ЖРТВЕ КОРПОРАЦИЈСКИХ ЗАКОНА Дитрих је демаскирао ову маскараду тврдећи да је Марисолина демократија „само једна велика шарада у режији политичара, у циљу прикривања природе система који функционише вертикално – доношењем одлука у најужем ’експертском’ кругу“.

Почетак године су обележили и протести Синдиката радника у здравству. Бојкотовали су владину конференцију посвећену здравственој политици, оптужујући власт да ради на прикривању политичке димензије новог закона о здравственој заштити.

Ниједан здравствени радник из врха власти није подржао Дитриха и његово легитимно опирање страховлади чиновника из Министарства здравља, као што ни у Србији нико није покренуо дебату у циљу враћања поверења грађана у законодавце у белим мантилима, иако је етичар из њихових редова јавно признао да се проблем око вакцинације појавио због растућег неповерења грађана у здравствене раднике и систем.

Одласком Дитриха, Марисол је ослобођена приговора савести, па свој поход под заставом Агенде 21 наставља у очекиваном правцу.

Ових дана је пала још једна жртва корпорацијских закона подржаних од стране Марисол Турен којима се, у оквиру програма Кодекс алиментаријус, људима одузима право на коришћење благодети лековитог биља. Власник једне од најстаријих биљних апотека у Паризу Жан-Пјер Равено проглашен је „преступником“ зато што упорно наставља да производи биљне тинктуре према древним рецептима, од биљних састојака увезених са свих страна света.

„Преступник“ је у својој угледној апотеци у близини Клишија припремао биљне чајеве, етерична уља и лековите напитке справљене у малој лабораторији на лицу места. На рочишту је изјавио да је одувек радио овај посао, и да сматра да као дипломирани фармацеут има право то да ради, супротстављајући се монополу фармако-индустрије.

Неколико дана касније пред суд је изведен Никола Сабардел, још један апотекар специјализован за справљање тинктура од лековитог биља. Добио је три месеца условно, уз новчану казну од 2.000 евра, а његова фирма „Фарма концепт“ мора да плати казну од 50.000 евра, док је његов добављач биљних сировина Мамадуба Камара кажњен сумом од 3.000 евра, зато што су, у међувремену, безумни законодавци забранили увоз бројног лековитог биља.

 

НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА Оптужени се нису бавили надрилекарством, чак ни алтернативном медицином, већ су припремали биљне тинктуре за ублажавање тегоба, дајући савете онима који су желели да сами направе неки чај или мелем.

Французи су покренули петицију за очување биљних апотека која ових дана кружи интернетом, али се министарка Марисол Турен на ту тему још није огласила.

Чини се да је гигантска скулптура паука, француске вајарке Луиз Буржоа, постављена испред Конгресног центра у Катару 2012. поводом конференције о будућности Планете, неке учеснике асоцирала на „мрежу обмане“ коју бројне организације за заштиту Земље и њених житеља плету уз помоћ „министарстава за демократију у медицини“ и сродних институција. Неко је цитирао и део поеме Валтера Скота „Мрежа обмане“: „О какву разгранату мрежу плетемо, кад почињемо да варамо.“

Вандана Шива је у Катару упозорила на злоупотребу израза „безбедност хране“, с обзиром на то да су термин склепале компаније произвођачи лекова и хране, како би освојиле монополски простор за своје деловање. Њихова експозитура ФДА не пропушта ни најмању петљу на том ткању, што се односи и на одгајиваче лековитог биља и суплемената на биљној бази. Функционисање ове стратегије може се видети на примеру фармацеутске компаније „Био стратум“, која је бацила око на пуридохамин – природна форма витамина Б. Уз благослов ФДА ова супстанца је стављена на листу „лекова на рецепт“, одузевши тако малим лабораторијама посао а корисницима могућност да га набаве јефтино у слободној продаји. Фармако-клан је написао петицију, не кријући намеру да се мали произвођачи дијететских додатака храни третирају као нелојална конкуренција.

И привилеговани „Нестле“ је добио прилику да прегази мале произвођаче витамина Б6, захваљујући ФДА која је компанији то омогућила.

Да је ово само врх леденог брега, говори Обамин Закон ХR 875, којим се ограничава право становника да гаје храну за себе, у сопственој башти, тераси, саксији… Онај ко добије сагласност неће смети да дели плодове свог рада са комшијама, уколико не приложи потврду да је применио све „агротехничке мере“ (запрашивање пестицидима, хербицидима, обогаћивање земљишта вештачким ђубривом…) Предвиђена казна од милион долара чини занемарљивом нашу глобу на невакцинисану децу, а Нови Зеланд је први експериментални полигон за тоталну контролу производње хране.

Овакво понашање министарке Марисол Турен постаје „транспарентно“ након читања књиге „Велико трансатлантско тржиште: претња народима Европе“ белгијског стручњака за међународну политику Раула Марка Женара, где се откривају детаљи тајног трговинског споразума ТАФТА којим се компанијама даје право да туже државу уколико су им угрожени економски интереси, а како би се такви ексцеси избегли, стране компаније активно учествују у писању закона међу којима је и онај о забрани гајења, прераде и продаје лековитог биља. Жерар упозорава Французе да ће овај споразум урушити темеље државе грађене на принципима братства, једнакости и слободе.

 

ИНСАЈДЕР ЗА ПРЕГОВАРАЧКИМ СТОЛОМ Позната пракса убацивања инсајдера за преговарачки сто унапређена је легализацијом лобирања, као својеврсне привредне гране с компонентама социјалног инжењеринга. Код нас се уводи на велика врата, како бисмо спремно улетели у џунглу либералног тржишта, у којем важе међународни стандарди за кажњавање непослушних.

У Француској је – због удворичког односа према концернима и трговинским споразумима – дошло до нестанка 75 одсто варијетета семена биљака, старих преко сто година, којима није потребан хемијски третман да би опстале. Концерн „Graines Baumax“ је оптужио мрежу француских пољопривредника, сакупљача семена старих сорти „Кокопели“ за нелојалну конкуренцију. Покушали су да им украду и име, које на време нису заштитили. Европски суд правде је одлучио у корист „Кокопелија“.

Има наговештаја да је Марисол Турен спремна да под притиском јавности прошири расправу о вакцинама, можда и да преиспита одлуку о затварању малих локалних апотека. Можда сачувају „Кокопели“ бренд? Све је у рукама нације која се већ окушала с рушењем Бастиље.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *