Имена која се ретко изговарају

Драгомир Антонић 

У индијанским племенима у Америци друго име добијало се према израженој карактерној особини. Кајла Скота, новоименованог амбасадора САД у Београду, прозваше Скат. Наводно лепше звучи

Једна од последњих сцена у Нушићевој комедији „Мистер Долар“ је монолог господина Матковића који по сећању гласи: „Да, драги мој, комедија је свршена. Мистер Долар завршио је своју владавину и сручило се све што је на њему заснивало своје битисање. И пријатељство и љубав и части и почасти све, све…“ Садржај комедије је, верујем, свима познат. Келнер чије је право име Јован, али у комедији која се одиграва у отменом клубу зове се Жан, добија наводно велико наследство од рођака који је умро у Америци. Жан постаје славан, неожењен је и добра прилика. Нушић гради ликове и њихове карактере на начин који само он уме и није чудо што је ова комедија радо гледана и читана скоро читав век. И сама лица у комаду – Председник клуба, Господин из угледне породице, Господин саветник без репутације, Госпођа саветниковица са репутацијом, Госпођа модел Пату, Господин са 100.000 динара месечног прихода –и данас су присутна, само се зову другачије. Знате већ како! Али како каже Матковић – распитујући се код келнера Жана за новог члана клуба, и чувши одговор да му нико не зна име, али да се зна да има 100.000 месечно прихода – то је довољно. Име је сасвим споредно.

[restrictedarea]

ГАДНЕ ЛИ НЕПРИЛИКЕ Тако је било у време Нушића, али данас код делова „српске покондирене евроунијатске елите“ изгледа да је име важно. Нарочито ако је у питању представник, такорећи екселенција њима драге и срцу прирасле државе. Са радошћу су га дочекали, а биће и пара. Онда шок. Екселенција се презива Скот. Гадне ли неприлике. Како у друштву рећи: „Био сам код скота, или био сам са скотом.“ Боже сачувај. Зато су решили да се понашају као Фема у „Покондиреној тикви“ Јована Стерије Поповића. Да би постали ноблес и сакрили своју срамоту, употребиће накарадне појмове или стране изразе које су негде чули. Значење није важно, важно је да звуче отмено или, како би рекла оригинална Фема, „ноблес и немецки“. Важно је да речи са простим српским језиком никакве везе немају. Тако господина Кајла Скота, новоименованог амбасадора САД у Београду, прозваше Скат. Наводно лепше звучи. Кад је већ тако, могли су и да министру из Аустрије промене презиме макар у Китић – ако би се Миле сложио – али Аустрија је мала сила у односу на велику Америку, те нема разлога да се баве њиховим државним чиновницима.

Нажалост, име је озбиљна ствар и постоји у свим цивилизацијама. Амерички етнолог и социолог Луис Морган у капиталном делу „Древно друштво“, пишући о индијанским племенима у Америци, наводи: „У примени су била два имена, једно које је одговарало дечјем добу, и друго за одраслог… Кад младић, односно девојка напуне шеснаест или осамнаест година, прво име им је узимао обично поглавица рода, па је давано друго име… У неким индијанским племенима од младића се тражило да на бојном пољу заслуже своје друго име неким чином личне храбрости“ („Древно друштво“, Просвета, Београд, 1981, стр. 94). Значи, име се добијало према израженој карактерној особини.

 

РАСПРОСТРАЊЕНА ВЕРОВАЊА Сличних примера има код свих народа и религија. Код Срба је био обичај да дете кад се роди добије „име на водицу“ које важи док се не обави крштење и да му се званично име. Чест је случај да кад се дете задевојчи или замомчи средина у којој живи му надене надимак према некој његовој физичкој или карактерној особини и тај му надимак траје до краја живота (види књигу: Весна Пехрат,Ђурђина Антонић, „Надимци у Доњој Врбави“, 2012).

У „Српском митолошком речнику“ (Ш. Кулишић, П. Петровић, Н. Пантелић, Етнографски институт САНУ, Београд, 1998) под одредницом ИМЕ пише поред осталог: „Једно од најраспрострањенијих веровања јесте да лично име представља дупликат личности – alter ego. Име демона или божанства често представља само божанство. Оно је, може се рећи, његова замена.“ Зато се њихова имена ретко изговарају, јер би се могло помислити да се њиховим помињањем призива божанство или демон. Као замена се користе симболични изрази као што су нечастиви, куси или просто „онај“.

О именима и презименима има мноштво објављене литературе на свим језицима. Зато, не изигравајте матичаре, не мењајте туђа имена и презимена само зато што вам се свиђају или не свиђају. Обиће вам се о главу. Са својим радите шта вам је воља.

Стигао је март месец. Почиње пролеће  и пролетње заседање Народне скупштине. Свираће се химна, гардијска јединица ће направити шпалир. Народни посланици ће бар до Васкрса бити исти. Изгласаће све што им се каже. Можда неки од њих касније промене име. Будимо опрезни.

[/restrictedarea]