Хашка правда у сенци српске правде

Зденко ТомановићПише Филип Родић

Судови су били доследни само у тражењу изговора за ускраћивање правде Слободану Милошевићу

Бранилац Слободана Милошевића Зденко Томановић за „Печат“ описује како су бившем председнику Србије и СР Југославије, и за живота и после смрти, и у Хагу и у Србији систематски одузимана гарантована права.

„У Хагу су поништена или су избледела бројна права гарантована међународним правним документима“, каже Томановић. „Од права на фер и правично суђење, на суђење у разумном року, на одговарајуће време за припрему одбране, права на адекватну лекарску негу, на претпоставку невиности до многих других права која нису била таква како то правда захтева.

Настојећи да допуне Хаг, власници правде у Србији ускраћивали су Слободану Милошевићу оно што му је припадало као грађанину и као бившем председнику државе.

У Србији, иначе, јако тешко идете у суд по правду ако наспрам себе имате загрљај дневне политике и судијске несамосталности.

И хашка правда и српска правда биле су у загрљају када је у питању Слободан Милошевић. Уредба републичке Владе, која је служила као изговор за изручење Милошевића Хагу, проглашена је неуставном. Уредба савезне Владе, на основу које је покренут поступак изручења, проглашена је неуставном.

[restrictedarea]

Институције Србије су Слободану Милошевићу првих година хашке правде ускраћивале могућност да дође до бројних докумената значајних за одбрану, која су истовремено била прослеђена Тужилаштву. Истовремено су, и јавно и тајно, подстицали на разне лажне, јавне и тајне, личним или политичким интересом руковођене сведоке.

Поништили су му право на приватност и толерисало се да управници затвора објављују разне поверљиве фотографије и разговоре из притвора. Ускратили су му и право на председничку пензију, али и право на сахрану са државничким почастима која су му припадала као бившем председнику. Уз разне правне изговоре, ускраћивано је његовој породици и да га види у Хагу од 2003, и да присуствују сахрани. Сваки предмет који је Слободан Милошевић водио пред српским судовима је застарео.“

У августу 2001. године, па у септембру 2001. године, поднете су кривичне пријаве против управника Централног затвора у Београду Драгише Блануше због незаконитог извођења Милошевића из притвора, без сагласности истражног судије и председника суда, и због неовлашћеног објављивања поверљивих разговора и фотографија у притвору ЦЗ-а.

Маја 2002. године тужилаштво је заузело став да нема кривичног дела и одбацило поднете пријаве, после чега су адвокати Милошевића преузели кривично гоњење Блануше, на основу пуномоћја Слободана Милошевића.

Након бројних одлагања, истрага је вођена до 2005. године. Септембра 2005. године адвокати су поднели оптужницу и од тада, па до краја 2015. године, одржан је само један претрес. Укупно је, за све ове године, до краја 2015. било заказано 13 претреса. За ових 10 година, у 8 година није било заказано ниједно суђење, док је у осталим годинама укупно заказано 13, а одржано само једно суђење. Тако је, на случају Слободана Милошевића, демонстрирана ефикасност српског правосуђа.

Зденко Томановић каже: „Судови у Србији били су доследни у тражењу изговора за ускраћивање правде Милошевићу. Најновији изговор уследио је октобра 2015. године. Иако је пуномоћје, које је Слободан Милошевић дао мени, суд проверавао и 2002. године и 2005. године и прихватао га утврдивши да је оно правно ваљано, Виши суд у Београду је октобра 2015. одлучио да исту ствар проверава по трећи пут.

Али овога пута након смрти Милошевића, и то након 14 година од предметног догађаја, суд се сетио да одреди вештачење потписа мртвог Милошевића на пуномоћју, а то није хтео да одреди док је био Милошевић жив.

И тако поново суђења није било, све док судски вештак-графолог није потврдио да су пуномоћја која је Слободан Милошевић дао мени аутентична и правно ваљана, и тек онда је суђење настављено у јануару ове године.“

Томановић тврди да су у предмету Милошевић нестајали докази, књига Драгише Блануше „Чувао сам Милошевића (ФБ ЦЗ 101980)“, неколико службених бележака, и да су доношене разне незаконите и нетипичне одлуке, од тога да је неосновано обустављан поступак па затим настављан, до неоснованог утврђивања застарелости.

„Правосуђе у Србији увек је било и остало производ политичког усмерења и истрајавало је на ускраћивању Слободану Милошевићу и онога што му је као грађанину припадало, и онога што му је припадало као бившем председнику државе“, оцењује адвокат Томановић. „А таква српска правда Милошевићу имала је подлогу у дневнополитичком ставу да је то национални интерес и да је потребно дистанцирања и од прошлости и од Милошевића.

Али судије, тужиоци и део политичке елите који су одговорни да правда буде доступна свима, па и бившем председнику Србије и Југославије, немају право да своје политичко дистанцирање претворе у принцип да закони и право нису свима доступни, јер је онда реч о земљи у којој не владају закони и право већ појединци са својим наравима и моћима и дневнополитичким интересима.“

Одлуке и уредбеНеуставно изручење

Слободан Милошевић је 28. јуна 2001. године Хашком трибуналу изручен противправно, то јест на основу докумената савезне и републичке владе који су пред Савезним уставним судом проглашени за неуставне.

Уредба о поступку сарадње са Међународним кривичним трибуналом у Хагу, коју је Савезна влада донела 23. јуна 2001. године, „није сагласна са Уставом Савезне Републике Југославије и Законом о кривичном поступку“, пресудио је Савезни уставни суд на седници одржаној 6. новембра 2001. године.

Одлука Владе Републике Србије од 28. јуна 2001. године – по којој Србија директно примењује Статут Хашког трибунала, и на основу које је истог дана, 28. јуна 2001, Окружном затвору у Београду наложено да „окривљеног Милошевић Слободана преда овлашћеним представницима Међународног трибунала…“ – такође је проглашена неуставном. „Утврђује се да Одлука Владе Републике Србије, 05 број 713-6483/2001, од 28. јуна 2001. године, није сагласна са Уставом СРЈ и Законом о кривичном поступку“, стоји у одлуци Савезног уставног суда донетој 26. марта 2002, објављеној у „Службеном листу СРЈ“ од 12. априла 2002. године.

[/restrictedarea]

9 коментара

  1. Milosevic a i sve sto se desava u svetu su posledica uspostavljenog principa lazi.Svetom vlada princip lazi ili bezboznistva ili satanizma.On je uspostavljen davno verovatno u 19.veku.Pracenjem cinjenica moze se doci do tvoraca i sprovodioca ove anti Bozje zamisli.U sprovodjene plana ,svesno ili nesvesno uvucena je i nauka i umetnost i sta sve ne,naravno preko novca.Mi vama novac vi lojalnost nama ”gospodarima”.Sistem je sada lako uocljiuv a svodi se na sledece.Svojom moci,parama,vojnom silom,preko rezima koje postavljaju (kao danas NATO) oni kreiraju stvarnost u skladu sa svojim interesima i to izgleda ovako.Ko im neodgovara oni ga proglase i osude kao diktatora,ubicu,mafijasa i osude u svojim sudovima (danas HAG za Srbe0,zemlja koja im neodgovara natera se na rat a samoodbrana proglasi agresijom,.Sledi osuda.Agresija na zemlju tretira se kao odbrambena akcija.Nauka je u potpunosti u njihovim rukama (cas izuzecima kao sto je Tesla).Svesno se promovisu sumnjiva otlrica.Proglasi se odlazak na mesec,a svet se decenijama zamajava demantovanjem ove lazi.Izmiusli se seoba naroda svet se vekovima zamajava ovom lazi.Izmisli se Darvin i Teorija evolucije,svet se vekovima zamlacuje ispravljanjem lazi.Prihvati se teorija o nastqanku zemlje i kosmosa a danas je svakom mislecem jasno da nije tako.Dakle kreiranjem stvarnosti oni (vladari) zamlacuju ovaj izbezumljeni svet.Gde je resenje.Resenje je u opismenjavanju ove bezlicne mase na globalnom nivou ili kako bi ja rekao BORBA ZA SRBIJU JE BORBA ZA ISTINU.I na kraju pre dvesta godina na pitanje sta je starije kokoska ili jaje 100% Srba bi tacno odgovorilo,danas daj boze 50% i to onih fakultetski obrazovanih.Ocigledno je sta je ovaj smisljeni projekat napravio od ljudi.

    • Vi istine proglašavate za laži, Darvin, sletanje na mesec i drugo, a naj veću laž, postojanje boga, prihvatate kao apsolutnu istinu. Rasčistite sami sa sobom neke stvari, pa onda solite pamet drugima.

      • G-dine, naprosto mi prija što nisam istomišljenik sa Vama koji ste postojanje Boga proglasili za laž. To su verujem učinili i svetski silnici, pre nego što su krenuli u bezbožnički, neljudski pohod na Srbiju,

  2. Postovani Gospodine Mica.Vasa reakcija na ono sto sam naoisao kod mene je izazvala nesanicu.Izvinjavam se.Nemam nareru da solim,kako Vi kazete,vec da teram na razmisljanje.Iz nesanice sam ustao daa ovo napisem.Ako je Bog laz,kako Vi kazete,onda su laz i 1O Bozjih zapovesti.Nebih da ih citiram.Obezbozene zvuce vrlo surovo.Jos jednom se izvinjavam.

    • Navedite samo jedan dokaz da Bog postoji i neće biti većeg vernika od mene. Što se tiče božijih zapovesti, pa ljudi izmisliše sve u čemu danas uživamo. Da ne objašnjavam svrhu i potrebu istih, kojie su proizvod mudrosti i potrebe ondašnjih ljudi. Želim Vam miran san, tu se Bog sigurno neće umešati.

      • Dokaz da Bog postoji? Da Bog postoji se veruje (koju reč i sami upotrebiste). Postojanje dokaza, kakav Vi tražite, znači ZNANJE da Bog postoji. A tad bi se Bog prestao Bogom zvati.

      • Vaso Petković

        Ćorav ne vidi da bilo šta postoji ali je svjestan da ga okružuje sve ono što je Bog stvorio.!!Fizičkim očima nije moguće vidjeti Boga, već samo duhovnim očima.Mića traži samo jedan dokaz da Bog postoji,ali istovremeno nema ni jednod dokaza da Bog ne postoji,naravno sem budalaštine da je sve postalo evolucijom.Ovaj me Mića neodoljivo posjeća na jednog “pjesnika” Subotića,člana nekadašnjeg književnog kluba “Trudbenik” iz Doboja.Naime,žurim ja na benzinsku pumpu po gorivo a ispred prednjeg sjedišta sam stavio plastičnu posudu za gorivo.Samo što sam izašao na glavni put ustavlja me neko mlatarajući rukama,mislim nešta se ozbiljno desilo.Poznadoh Subotića,znam ga iz viđenja ,on mene sigurno ne zna.Kako ja stadoh on otvara vrata i gura se da sjedne,ja sklanjam onaj karnister i držim ga u desnoj ruci tako da sam samo lijevom držao volan.Neprestano ponavlja -ima Boga. Spremam se ja i velim daj mi Bože kola da odem u Doboj,eto Bog mi poslao vas;vidjevši da ja ništa ne govorim on me drsko upita-vjerujete li vi gospodine u Boga ??.Kakvo je to pitanje, je li to provokacija ??.U šta će pametan čovjek vjerovati ako ne u Boga,vera je za pametnog a ne budalu;za budalu je samo šamara,odgovorih ja ljutito.To još nisam čuo,reče on sav iznenađen !!Sada si čuo ,odgovorih mu ja sav ljut što sam čuo tako primitivno i vulgarno poimanje Boga.To je bilo već davno kada sam sa posebnim zanimanjem čitao djela Vladike Nikolaja Velimirovića.Sada vidim da “pjesnika” Subotića ima svugdje.

  3. Opet ste me isprovocirali Gospodine Mica.Akjo bi vam to objasnio dobio bih Nobelovu nagradu.Reci su vam ovo.Kaze Vladika Nikolaj Velimirovic.Otprilike.Ako trazite istinu s LJUbavlju i ljubavi radi ona ce vam se pokazati u onolikom lsvetlu lica svog koliko mozere razumeti a da ne izgorit.I jos cu vam reci skoro mi je 60.godina a krsten sam tek prosle godine.I jois nesto mogao bih ja Vama dati da procitate ono sto sam ja zapisao a;i nije to bas laka gradja.Izvinjavam se i pozdravljam.

  4. Dugo sam smisljao sta da vam kazem da ne ispadnem sarlatan a opet da ne predjem granicu razumljivog.Jedino dobro koje sa zemlje mozete poneti,i koje vam niko nemoze oduzeti je vase znanje,pamet,,bez obzira da li u to verujete ili ne.Ta energija je merljiva i od njene velicine i snage zavisi da li cemo u vremenu ostati kosmicka prasina,ili crna rupa sa tendenciom fortmiranja nove zvezde ,novog zivota ili ostati zvezda koja vecno sja.Tu energiju ja nazivam Duhom svetim.Duh sveti je energija koja tezi da dostigne energiju univerzuma,univerzalnu pamet kosmosa Sveti Duh ili Bog.Samo od nas zavisi koliku cemo energiju (znanje)sakupiti.Ta energija se nemoze kupiti,podmititi,prodati,unovciti,ona je svima tacno odmerena.Dakle od te energije i konstalacije u okruzenju zavisi kakav status cemo izboriuti.Naravno ima jedno ogranicenje.Sistem mora biti u ravnotezi i svi proesi podredjeni su ocuvanju Sistema.U nasem jeziku ima izreka.NI Bog mu nemoze pomoci.Postoji visi cilj od svakog pojedinca kad mu ni Bog nemoze pomoci i on vazi za sve osim Boga pa cak i za Sina Bozijeg.Tpliko od mene.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *