Почетна / Србија / БИРАЊЕ ХАШИМА ТАЧИЈА – ЗМИЈА У ОДЕЛУ

БИРАЊЕ ХАШИМА ТАЧИЈА – ЗМИЈА У ОДЕЛУ

ТачиПише ФИЛИП РОДИЋ

Новоизабрани „председник Косова“ Хашим Тачи на главну политичку сцену дошао је преко српских костију и понеког срца, бубрега или другог органа. На њој се одржао претварајући се да само он може донети безбедност и стабилност на Косову, укључујући ту и српску заједницу. На крају, Тачи се, као и на почетку, на највишу функцију „републике Косово“ попео захваљујући Србима, овај пут преко њихових посланика

Тиме што је омогућила, да не кажемо подржала, избор Хашима Тачија за „председника Косова“, српска заједница у Покрајини показала је да „може у најтежим тренуцима да донесе рационалну одлуку“, рекао је председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун. Као један од, у Србији, најбољих познавалаца Тачијевог рада на терену, Дрецун сигурно има разлога за такав став. Човек који спада међу најинформисаније о свим збивањима и злочинима почињеним на Косову и Метохији током албанске оружане побуне и потоњег рата, вероватно располаже информацијама које аутор овог текста нема, те можемо само да нагађамо шта је то што политичког команданта Ослободилачке војске Косова чини идеалним председником за Србе који доносе рационалне одлуке и у најтежим тренуцима.

За разлику од њега, на пример, много мање информисани и објективни аустријски Пресе и швајцарски Тагесанцајгер пишу да је Тачи најконтроверзнија политичка личност на Косову и да би његов избор могао бити „почетак политичке ноћне море“ у Покрајини. Насупрот Дрецуну, Пресе наводи да је српска мањина скептична према Тачију најпре због злочина ОВК и подсећа на извештај Савета Европе – терети га за умешаност у вађење органа Србима које је ОВК отела и убила. Тагесанцајгер пише да нико није у толикој мери одређивао дешавања у политичком животу Косова од 1999. као Хашим Тачи. Ако су наводи аустријског и швајцарског листа тачни, поставља се питање у чему је одлука српских посланика да оваквом човеку омогуће избор за „председника Косова“ рационална. Рационална је можда због тога што је Тачи после свог револуционарно-герилског деловања прешао на класичан мафијашки начин рада и уцењивањем свих, и Запада, и Срба, па и Албанаца, постао доносилац стабилности у Покрајину која од 1998. не може да се извуче из хаоса у који ју је увео управо Тачи са осталим својим помагачима.

РАЦИОНАЛНА ПЕРСПЕКТИВА Из одређене перспективе, међутим, Дрецунова процена о рационалности и интересу Србије да „председник Косова“ буде Хашим Тачи може бити и основана. У чему се, наиме, Тачи разликује од својих главних ривала, идеолога екстремистичког покрета Самоопредељење (Ветевендосје) Аљбина Куртија и вође Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја? О томе ко од њих више воли Србе не треба дискутовати – шта год они говорили, то је мртва трка. У погледу личности, мора се признати, Хашим Тачи обједињује две особине од којих Курти и Харадинај имају само по једну. Тачи, не носи без разлога надимак Змија, има подједнако развијену политичко-идеолошку страну као и Аљбин Курти и мафијашко-насилничку као небрушени драгуљ из Дренице, предводник клана Харадинаја. Курти, за разлику од Тачија и Харадинаја, своје руке није директно окрвавио ни српском, а ни албанском крвљу, док Харадинај, насупрот Куртију и Тачију, о политичком деловању зна колико и просечан друмски разбојник. Зашто би онда избор Тачија у односу на његову двојицу ривала (трећа политичка снага, условно речено „грађански“, Демократски савез Косова, који је на претходним изборима био други, овај сукоб посматра са стране) био бољи за Србе? Зато што се Тачи, макар декларативно, залаже за преговарање и поштовање Бриселског споразума – поред осталог, предвиђа успостављање Заједнице српских општина, што званични Београд сматра јединим начином да се сачува српско присуство у Покрајини – док се Курти и Харадинај и једном и другом оштро противе и сматрају да са Београдом уопште не треба контактирати. Званично због наведеног, странке Куртија и Харадинаја редовно организују нереде у парламенту и изван њега. У петак, на пример, за време и после гласања о избору Тачија, опозициони посланици бацали су сузавац у згради парламента, што је већ постало традиција косовског скупштинског живота, у намери да оборе владу и натерају је на ванредне изборе. Изван парламента демонстранти су бацали Молотовљеве коктеле и каменице на полицију. Полиција је узвратила сузавцем и воденим топовима. Општа атмосфера је била таква да је Фајненшел тајмс у анализи из Приштине ситуацију оценио као рађање Хобсове анархије.

 

ПОЛИТИКА ИЗНУДЕ Колико год деловало да је на Косову на снази тотални рат између две стране, основано се може упитати ради ли се овде само о добро изрежираној представи. Као главне линије поделе између два табора наводе се преговори са Србијом, односно однос према српској мањини, те формирање специјалног суда за злочине Ослободилачке војске Косова и оптужбе за криминал и корупцију. Да ли заиста Тачи и у време „ослободилачког рата“ његов верни подређени Харадинај, којем је била поверена зона Метохије, могу имати драстично различит приступ у односу према Србима? Да ли Тачи Србима стварно жели боље од студента Куртија, који није ратовао вероватно само зато што је у то време био у српском затвору, док је пред бомбардовање радио у кабинету првог политичког лидера ОВК и Тачијевог претходника, „косовског Менделе“, Адема Демаћија? Да ли је Тачи корумпиранији и огрезлији у криминал од Рамуша Харадинаја, светски познатог вође криминалног клана, а не политичке странке? Да ли је могуће да је Тачи, упркос свим оптужбама против њега, укључујући и ону за трговину органима поново актуелизовану тврдњама из Нигерије да с том праксом није прекинуо, него да ју је само подигао на виши ниво сарадњом са Рочасом Окорчуом, гувернером нигеријске савезне државе Имо, већи присталица оснивања специјалног суда од својих ривала? Уз све поменуто, те чињеницу да, колико год косовски Албанци у појединим тренуцима деловали разједињено, они имају монолитни племенски менталитет, да се посумњати да би све могло бити већ опробана игра добар-лош полицајац. Да, у ствари, Курти и Харадинај Тачију служе да настави са политиком изнуде, коју је усавршио скоро као и трговину органима. „Можда нисам савршен, али погледајте шта би могло да буде уместо мене – један аутистични политички екстремиста којег је немогуће контролисати и један разбојник са краватом“, могла би бити порука послата на овај начин. Докле год постоји уверење да Тачи једини може донети стабилност на Косову, преговоре с Београдом, неку врсту нормалности, заштићен је од свега и свих. И од истраге за трговину органима, и од истраге за ратне злочине коју би могао да започне специјални суд у настајању. За то време се одлуке из Бриселских споразума не спроводе, јер то спречава опозиција…

А ЗА ТО ВРЕМЕ У ЊУЈОРКУ…

Док су се у Приштини полако слегали утисци о Тачијевом успећу на председничку фотељу, у Њујорку се, на седници Савета безбедности, анализирала ситуација на Косову и расправљало о редовном извештају Генералног секретара УН Бан Ки Муна. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић упозорио је да радикализација политичких прилика и погоршање безбедносне ситуације представљају претњу за све житеље Косова и Метохије, додајући да су најугроженији повратници у национално мешовитим срединама. Поновивши да је Србија у потпуности посвећена дијалогу с Приштином, Дачић је оценио да ће одсуство владавине права, супротстављени интереси владајућих и опозиционих политичких структура, као и недостатак истинске воље да се испуне услови које пред власти на Косову и Метохији поставља међународна заједница, представљати дугорочни дестабилизујући фактор. Посебно је указао на лошу ситуацију повратника и Срба у енклавама и подсетио на извештај ОЕБС-а из новембра 2015. године према коме се од укупно 479 инцидената на Косову, у 310 случајева радило о онима усмереним према косовским Србима, укључујући у 22 одсто случајева повратнике. Дачић је поновио да је више од 220.000 Срба протерано са својих огњишта на КиМ, а да је само 1,9 одсто њих остварило одрживи повратак. „Да ли је међународна заједница дигла руке од повратка Срба и да ли ће тиме бити легализовано етничко чишћење са Косова и Метохије?“, упитао је.

Амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин изјавио је да после споразума Београда и Приштине о нормализацији односа није направљен посебан напредак, али и да већина у ЕУ покушава да натера Београд да напусти своју позицију везану за Косово корак по корак у преговорима за чланство у Унији. Напоменуо је да се косовски Срби и даље налазе у веома озбиљној ситуацији и да договорена Заједница српских општина постоји само на папиру.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *