Почетна / Друштво / Зика или фантомска опасност

Зика или фантомска опасност

Шта се крије иза најновијег вируса

Тиграсти комарац преносилац Зика вирусаПише ФИЛИП РОДИЋ

После птичјег и свињског грипа, епидемије еболе, сада је на реду нова вирусна пошаст глобалних размера – мистериозни вирус зика појавио се изненада, за свега неколико месеци загосподарио је Бразилом и још неким латиноамеричким земљама и запретио остатку човечанства. Много је сличности између епидемије зика вируса и харања осталих побројаних вируса, али постоји и једна велика разлика – за зика вирус још нема вакцине, док је за остале болести вакцина пронађена пре него што су ове заразе ухватиле маха

Проглашавам да недавни скок у броју случајева микроцефалије и других неуролошких абнормалности пријављен у Латинској Америци, након сличног повећања у Француској Полинезији 2014, представља опасност по јавно здравље на међународном нивоу“, рекла је у понедељак, након ванредне седнице Светске здравствене организације, генерална директорка овог тела Маргарет Чан. У недељи која је претходила овом састанку и саопштењу, објављено је да се зика вирус „експлозивно шири“, те да би само на америчком континенту могао да зарази четири милиона људи. У Бразилу је од октобра 2015, када су власти почеле да се баве овим проблемом, до јануара забележено 3.893 случаја микроцефалије. Током целе 2014. у овој земљи забележено је мање од 150 случајева овог ретког церебралног дефекта код беба (подаци које је објавила агенција „Асошијетед прес“). Ради се, дакле, о повећању од скоро 2.500 одсто. Бразилски, али и међународни здравствени званичници, „уверени“ су да је овај скок повезан са изненадним избијањем зика вируса, који преносе комарци, али за то немају конкретних доказа и не знају на који начин вирус изазива микроцефалију код новорођенчади. Постоји, међутим, више питања без одговора од самог механизма којим овај вирус изазива микроцефалију и више чудноватих коинциденција које нам указују да ствари можда нису баш онакве каквим нам се представљају.

[restrictedarea]

ГЕНЕТИЧКИ МОДИФИКОВАНИ КОМАРЦИ Јасније од везе између зика вируса и микроцефалије доказана је спона између генетички модификованих комараца пуштених у бразилску природу и изненадног избијања епидемије вируса и његовог „експлозивног ширења“, како су то објавили међународни здравствени званичници.

Иако је зика вирус светској научној заједници познат још од 1947, до сада није било ниједне веће епидемије, а и повремене значајније појаве истог догађале су се у Африци и Азији. Тако је било све до 2015, када епидемија избија у областима у којима су пуштени генетички модификовани комарци. Звучи као научнофантастична прича и теорија завере, али ово то свакако није. Нити је научнофантастично, нити је теорија. Завера можда јесте. Научном фантастиком и теоријом пре се може сматрати идеја британске фирме „Окситек“, која стоји иза овог пројекта и која је генетички модификоване комарце почела да пушта у природу средином 2012. године, како би помоћу њих смањила број оних комараца који шире денга грозницу и неке друге болести. По подацима „Окситека“ само у априлу 2015. у природу је пуштено више милиона ових комараца. Укратко, план је био да се генетички модификовани мужјаци врсте Aedes aegypti паре са природним женкама и произведу потомство које би, захваљујући генетичким модификацијама, изумрло пре него што би достигло полну зрелост и могло да се репродукује. Овај план је, међутим, имао озбиљну ману. Да би ова генетичка мутација била делотворна, потребно је да комарац не дође у додир са антибиотиком тетрациклин. Докторка Рикарда Штајнбрехер упозоравала је још у септембру 2010, дакле две године пре пуштања у природу ових комараца, да истраживања нису спроведена до краја и да се не зна да ли ће ова мутација функционисати, те да проценат смртности комараца од 96 до 97 процената није загарантован, и без обзира на могуће присуство тетрациклина. С друге стране, подаци Директората за трговину и пољопривреду Организације за економску сарадњу и развој (ОЕCD) из фебруара 2015, говоре да је Бразил трећа земља на свету по употреби тетрациклина у исхрани животиња. Према истраживању Америчког агрономског друштва, „процењује се да животиње не апсорбују око 75 одсто антибиотика“, а један од антибиотика који се поименце наводи у том извештају због своје „еколошке постојности“ је управо тетрациклин. Штавише, и поверљиви документ „Окситека“ за интерну употребу, који је процурио у јавност 2012, указује да би стопа преживљавања, уместо три до четири посто, чак и са ниским нивоом присуства тетрациклина, могла да скочи на 15 посто. „После много тестирања и упоређивања с експерименталним дизајном, откривено је да храна за мачке коришћена за прехрану ларви ОX513А садржала пилетину. Познато је да се тетрациклин рутински користи за спречавање инфекција код пилића, посебно јефтиних и масовно произведених пилића за прехрану животиња. Пилићи се пре употребе термички обрађују, али тиме се не уклања сав тетрациклин. Ово значи да мала количина тетрациклина, добијана из прехране ларви, уклања смртоносни систем“, наводи се у документу „Окситека“. Дакле, милијарде генетички модификованих комараца које је „Окситек“ пустио у природу не могу да остваре жељени циљ и смање популацију „обичних“ комараца. Напротив, прилив нових јединки може само да увећа ову популацију. Даље, Штајнбрехерова је објаснила да наредна генерација генетички модификованих комараца теоријски може да се развија и буја и буде „способна да преживи и цвета упркос даљим“ пуштањем „чистих“ генетички модификованих комараца. „Ефикасност овог система такође зависи од касног укључивања смртоносног гена код комараца. Ако је време покретања промењено због временских услова, онда је стопа преживљавања од три до четири одсто много већи проблем“, указала је она. Какве последице ово може изазвати можда ћемо сазнати већ 2016, јер ће се поменути временски услови који ће омогућити бујање популације комараца стећи управо ове године. На то упозорава сама Светска здравствена организација у свом саопштењу: „Очекује се да ће услови везани за овогодишњи временски образац Ел Ниња значајно повећати популацију комараца у многим регионима.“

Власник Зика вирусаПИТАЊЕ ВЛАСНИШТВА Случајно или не, председник САД Барак Обама управо је позвао на „масиван истраживачки напор“ да би се развила вакцина против вируса зика. Ту долазимо до веома занимљивог и индикативног податка у вези са овим вирусом. Као и у случају еболе, писали смо о њој септембра 2014, коју је патентирао амерички Центар за превенцију болести, те самим тим полаже права и на вакцину за ову смртоносну болест, и права на зика вирус има једна опскурна група људи – Рокфелер фондација.

Као што смо већ навели, вирус зика откривен је 1947. године. Открили су га научници који су у име и помоћу средстава Рокфелер фондације у Уганди истраживали жуту грозницу. Вирус, назван зика, изолован је 18. априла 1947. из резус макакија. У лабораторији у угандском граду Ентебе, Рокфелерови научници су овај вирус убризгали у мишеве који су потом добили грозницу, чиме је доказано да болест изазива овај вирус. Коме вирус зика припада и ко полаже сва права на њега недвосмислено се може утврдити одласком на интернет страницу „приватне непрофитне“ компаније ATCC која се бави „набавком, потврђивањем аутентичности, производњом, презервацијом, развојем и дистрибуцијом микроорганизама, ћелијских култура и других материјала за истраживање и развој“. Код њих се јасно може видети да је зика вирус у име Рокфелер фондације патентирао извесни Џеј Касалс и да он потиче из крви резус макакија из Уганде. Штавише, ту је и цена од 599 долара за коју се овај вирус у замрзнутом стању може купити. Као и у случају еболе, и зика вирус је, дакле, заштићено добро у власништву Рокфелер фондације, из чега проистиче да ова фондација има ексклузивно право на профит од свих изума везаних за њега, укључујући и вакцину. Ту се појављују и други играчи познати по свом алтруизму, бризи за човечанство и гадљивости на профит – компанија „Монсанто“ и Фондација Била и Мелинде Гејтс. Познато је да је „Монсанто“ био други највећи инвеститор у истраживања у вези са еболом (први је био америчко министарство одбране, а не здравља, како би се могло очекивати). За сада још није познато ко ће и како покушати да развије вакцину против зика вируса, али основано се да посумњати на основу пређашњих искустава да ће интерес у овоме имати и „Монсанто“. Чињеница је и да су, поред „Монсанта“, водећи играчи у истраживањима патогена, вируса, бактерија, вакцина и генетички модификованих организама и Рокфелер фондација, Форд фондација и Фондација Била и Мелинде Гејтс, који, успут буди речено, имају и значајан пакет акција у самом „Монсанту“.

 

ДА ЛИ ЈЕ ЗИКА МАСКА ЗА ПРАВИ УЗРОК БОЛЕСТИ ДЕЦЕ Пут који води од Била и Мелинде Гејтс, вакцина и Рокфелера наводи нас на још једно важно питање: Да ли је могуће да микроцефалију код деце уопште не изазива зика вирус, него употреба вакцина Тдап? Док власти, пре свега Светска здравствена организација, журе да вирус зика оптуже за ово изузетно велико повећање броја деце оболеле од микроцефалије, иако се ограђују наводећи да нису баш сигурни да су те две ствари повезане, за сада узрок епидемије микроцефалије није откривен ван сваке разумне сумње. Само мали број беба рођених са овим дефектом имао је зика вирус у мозгу или у мајчиној плаценти. Ту је и чињеница да зика, позната од 1947, до сада није изазивала овакве дефекте. Штавише, само један од пет оболелих од зике до сада је био „блаже“ болестан са симптомима сличним грипу, док остали оболели нису имали никакве симптоме. С друге стране, бразилско министарство здравља најавило је крајем 2014. да ће од 2015. нова Тдап вакцина бити обавезна за све труднице. Пошто је и била обавезна, нема сумње да су све мајке које су родиле дефектну децу примиле ову вакцину док су биле у другом стању. Временска повезаност од увођења ове вакцине и експлозије микроцефалије је превелика да би се радило о пукој коинциденцији коју не треба истражити. Захваљујући зика вирусу, међутим, последице употребе ове недовољно испитане вакцине могу се гурнути под тепих. Универзитет Вандербилт званично је објавио да је у 2015. добио 307.000 долара од Фондације Била и Мелинде Гејтс за истраживање имунолошког одговора трудница које примају Тдап, који је комбинована заштита од тетануса, дифтерије и великог кашља. А америчка Агенција за храну и лекове је Тдап означила као лек „класе ц“, што значи да није безбедно узимати га током трудноће. Чињеница је и да фармацеутске компаније нису истраживале безбедност и ефикасност у случају давања ове вакцине трудницама пре него што су оне пуштене у промет, и да практично не постоје подаци о запаљењима или другим биолошким реакцијама на ове вакцине које би могле утицати на трудноћу и порођај.

МикроцефалијаПредседница америчког Националног информативног центра за вакцине, организације која се у последње три деценије бори за реформу безбедносних стандарда за вакцине, Барбара Ло Фишер указала је да Тдап садржи састојке чији генотоксички и други негативни ефекти на људски фетус нису адекватно истражени. Она истиче и да од како је ова вакцина добила лиценцу у САД, није било никаквог контролисаног истраживања њиховог утицаја на великом узорку жена које би је добиле током трудноће. „Процене безбедности и ефикасности спроведене су или на малом узорку, или су ретроспективне, или се пак спроводи поређење између вакцинисаних жена, или су их вршиле фармацеутске компаније и владини званичници користећи необјављене податке“, навела је она. Могло би се помислити да је, пошто је овакво вакцинисање у Бразилу проглашено за обавезно, управо ова земља послужила за тестирање на великом узорку. На то указује и чињеница да, на пример у Колумбији, где је забележено више од 13.500 људи заражених зика вирусом, до сада није био ниједан случај микроцефалије иако је међу зараженима било и 560 трудница.

Још један детаљ у вези са причом око зика вируса могао би да нас наведе на помисао да ствари нису баш чисте и онакве каквим нам се представљају. Наиме, као један од начина борбе против ове пошасти, женама је препоручено да не остају у другом стању док се ова болест не искорени. То значи најмање две до три године. То се врло чудно поклапа са декларисаним циљем људи дубоко умешаних у ову причу, Била Гејтса и Рокфелера, да се смањи број људи на Земљи.

Јавност свакако не би требало да потцењује значај ове приче. Иако дефинитивно постоји реална опасност повезана са зика вирусом по здравље трудница, прерано је за позиве који се своде на стварање „политике ниједног детета“. Да ли се овде ради о припремању јавности да прихвати читав низ модерних политика за смањење броја људи? Да ли се овде ради о преседану у људској историји да се власти залажу за универзалну забрану репродукције?

[/restrictedarea]

Може ли зика вирус да стигне у Србију?

Светски познати епидемиолог Томислав Првуловић из Њу Џерсија рекао је за „Глас Српске“ да су шансе да се овај вирус прошири на просторима бивше Југославије мале, али и да нас од њега дели „само један авионски лет“. Изјавио је да је зика веома „паметан“ вирус који се као и ебола скрива у организму на местима где нема много крвних судова попут очне дупље или зглобова, где ојача и потом напада цели организам. Првуловић, који је радио на сузбијању великих богиња у Југославији 1972, изабран је за једног од стотину најбољих светских лекара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *