Почетна / Култура / Сусрет два опречна света

Сусрет два опречна света

Звездара театар:  „Говорна мана“

Говорна манаПише Рашко В. Јовановић

Са сигурношћу се може рећи да ће овај комад Горана Марковића и данас имати повољну рецепцију у гледалишту

Пре двадесетак година на Малој сцени Народног позоришта у Београду, у режији Милана Караџића, праизведен је комад Горана Марковића Говорна мана. Реч је о изразито камерној драми, са три лица, а прича се одвија иза сцене, тачније – у гардероби глумачког првака Мишела, који води и класу на Позоришној академији. Писац приказује свет који добро познаје, заправо свет из којега је потекао. Сиже је једноставан: ради се о сукобу два опречна света: глумачког, с једне стране, и пословног, оличеног у Петру, младом и успешном бизнисмену, који жели да се афирмише у политичкој сфери, те се обраћа познатом глумцу са молбом да му одстрани урођену говорну ману, испољену у изговору појединих гласова, што му нарочито прави сметње на јавним обраћањима – на телевизији или на митинзима и другим масовним скуповима. За подучавање и увежбавање Петар му нуди хонорар, који ће му и оставити у гардероби, на пулту крај огледала, у виду импозантне суме новца у коверти. Петру је, како изгледа, досадило да избегава наступе у јавности и да у свакодневној конверзацији мало говори, пажљиво бирајући речи. Мишел, који, живећи са Сузаном, младом љубавницом, својом негдашњом студенткињом, тавори, једва састављајући крај са крајем, нашао се у искушењу: да ли да прихвати понуду, или пак да је одбије и на тај начин сачува „достојанство“ свог положаја и реномеа. Дабоме, овако саопштен сиже драме може навести на помисао да се ради о фељтонистичком сценском приказу, што је донекле и неизбежно када се на сцени обрађују теме из савременог живота. Како је у сталном неспоразуму са својом љубавницом Сузаном, незадовољном будући да у позоришту никако да добије значајнију улогу, а и како би поправио материјални положај, Мишел ипак прихвата да подучава младог бизнисмена. Наравно, то ће довести до још веће кризе због стварања љубавнога троугла – Петар је „освојио“ Сузану и она напушта Мишела саопштавајући му то у писму. Како се види у овом добро конструисаном комаду нису изостали ни мелодрамски акценти, које публика увек цени и воли, поготово када се све дешава иза сцене. Због тога се са сигурношћу може рећи да ће Говорна мана и данас имати повољну рецепцију у гледалишту.

[restrictedarea]

Обично се сматра да писци не морају да буду и идеални тумачи својих дела на сцени. То мишљење није имало потврду на овој представи – Горан Марковић ју је режирао прилично спретно, поготово имајући у виду бројне промена сцена, које је решавао светлосним затамњењима. Постављајући Говорну ману на сцену Народног позоришта у Приштини, пошао је од свога гледишта као писца текста, према којем деформације у говору, заправо говорне мане, у основи не морају бити само физиолошког порекла већ могу произаћи из других разлога, првенствено из утицаја говора средине у којој се та особа креће и где се говори специфичним жаргоном, пореклом из професије или навика стечених у свакодневном животу.

Малу глумачку екипу предводио је Тихомир Станић у улози искусног, драмског првака Мишела. Потрудио се да се помало каботенски понаша све време, почев од одлучног одбијања да се прихвати „обучавања“ Петра, па до призора у којима то чини – управо у тим сценама испољио је право глумачко мајсторство. И више од тога: био је уистину убедљив иако је сачувао и извесне акценте патетике у изражавању свог става о односу глуме, односно уметности представљања према стварности. Јелена Орловић, као Славица, почетница из Мишелове класе, није имала лак задатак и можемо рећи да се успешно изборила играјући особу која није наивна, али која истовремено још није прихватила сва средства за остваривање властитих амбиција и прохтева. Најзад, Небојша Ђорђевић је као Петар остварио целовиту сценску креацију потрудивши се да не буде много експониран, те тако успевши да обоје партнера, као и добар део гледалаца, виде у њему потенцијалнога полицајца. Тиме је назначено и време дешавања радње ове драме.

„ГОВОРНА МАНА“

ПИСАЦ И РЕДИТЕЉ

Горан Марковић

ПОЗОРИШТЕ

Народно позориште Приштина и „Звездара театар“– Нова сцена

ДАТУМ ПРЕМИЈЕРЕ У БЕОГРАДУ

  1. фебруар 2016

СЦЕНОГРАФ

Горан Стојчетовић

КОСТИМОГРАФ

Јелисавета Татић Чутурило

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *