Србија, земља стараца

Будућност СрбијеПише ИГОР ЈОВАНОВИЋ

Поред бројних изазова који је чекају у 2016. години, Србија се суочава и са опасношћу од депопулације која у наредним деценијама може драматично да измени демографску слику наше државе, па и читавог региона

Иако су становници Србије нову годину дочекали свесни да их очекују бројни изазови, највише тешкоћа може да проузрокује тенденција чији ће резултати на наплату доћи тек за неколико деценија. Наиме, према прорачунима демографа до 2060. године у централној Србији и Војводини могло би да живи тек око пет милиона становника, то јест око два милиона људи мање у односу на садашње стање.

Демограф Института друштвених наука у Београду оценио је да ће се тај тренд тешко променити и да не треба са много оптимизма „очекивати позитивне промене“. „Држава може променити демографску будућност Срба тако што ће створити повољне услове за живот омладине, а да би се створили повољни услови за рађање, неопходно је смањење стопе незапосленост младих“, казао је Пенев. Додао је да је Србији неопходна „дугорочна, озбиљна“ популациона политика и побољшање економске ситуације.

„За побољшање демографске будућности неопходно је да се у породицама у Србији рађа троје или четворо деце. Док се почетком педесетих година 20. века у Србији рађало око 160.000 деце, данас се годишње роди мање од 65.000“, рекао је Пенев и наставио да ситуацију додатно усложњава то што је становништво Србије просечно старо, те је тешко у скорије време променити трендове. Стање нимало не побољшава ни чињеница да и даље траје велики одлив младих људи из Србије, посебно стручњака чије је школовање доста коштало државу.

[restrictedarea]

ПЛАН НИЈЕ ПРОБЛЕМ, ПЛАНА НЕМА Српски званичници за сада не саопштавају јасан план како намеравају да зауставе тренд који погађа и неке напредне државе западне Европе. Свакако да се међу узроцима који су довели до таквог демографског тренда истиче сиромаштво у којем живе становници Балкана, али је очигледно да само искоренити сиромаштво и побољшати услове живота за младу популацију не мора да донесе преокрет и нови беби-бум. Да рађање деце зависи само од богатства становништва, сигурно је да депопулација не би данас мучила и најразвијеније државе, нити би најбројније популације живеле у економски релативно скромним срединама света.

Поједине балканске државе ипак чине неке напоре да се тренд опадања становништва заустави или барем успори, свесне да би испуњење прогнозе о осетном паду броја становника значило и тектонске поремећаје када је реч о тржишту радне снаге, образовању, читавој економији, здравству, пензионом фонду. Тако нова хрватска влада у свом саставу има и Министарство за породицу, усељеништво и демографску обнову. Црна Гора је донела закон по коме мајке са троје деце треба да примају одређену новчану надокнаду, али се тек после усвајања нових прописа схватило да црногорски буџет не може да поднесе то оптерећење. У развијеним државама, за промену негативних популационих трендова, користи се комбинација подстицајних мера, стамбене, пореске, породичне и радне политике. Младим паровима се углавном обезбеђују повољнији финансијски услови како би засновали породице. Међутим, такав план се на Балкану поново затвара у зачараном кругу немаштине јер ниједна држава себи не може да приушти нове издатке, што се види и на примеру Црне Горе.

У последње време и у Србији се спекулише о новчаној помоћи мајкама са троје деце, али опрез изазива чињеница да би то право могло да искористи око 100.000 мајки којима би требало да се, по Предлогу грађанског законика, демографска накнада исплаћује до пунолетства трећег детета. Тачна сума која би се потенцијално исплаћивала мајкама за сада није прецизирана, али се говори о 20.000 динара месечно, што би требало да мотивише родитеље, али је питање да ли држава има одакле да исплаћује око две милијарде сваког месеца. Процењује се да би такве исплате практично „појеле“ половину уштеде која се остварује од досадашњег смањења пензија и плата у јавном сектору. Али, с друге стране, поставља се и питање каква ће бити судбина тих плата и пензија ако се зна да већ сада Србија има изузетно неповољан тренд у коме се број пензионера опасно приближава броју оних који раде и зарађују средства за те пензије.

Поред тога, Србија би морала да стимулише останак младих стручњака у држави, обезбеди повољне стамбене кредите за младе породице, санкционише негативне потезе послодаваца према младим мајкама који су учестали у последње време. То у овом тренутку није лак задатак и за много развијеније државе од Србије.

ГЛОБАЛНА КУЛТУРА СЕБИЧЛУКА Поред тога, трендови које намеће глобална култура забаве нимало не помажу обнови култа родитељства. Напротив, потрошачко друштво као основну вредност покушава да нам наметне хедонизам, у коме људи као најпречи задатак виде задовољавање својих потреба за најчешће непотребним, али добро рекламираним стварима. У таквој жудњи за задовољавањем потреба нема много простора за породицу и децу, која свакако изискују једну врсту родитељског жртвовања и личног уздржавања. Такође, тип жене који је наметнут кроз глобалне медије свакако није тип мајке домаћице која је спремна да се одрекне много чега зарад користи деце. Напротив, сведоци смо да се и у српској јавности као хероине форсирају певачице чије наге фотографије имају бројне прегледе на друштвеним мрежама, или девојке непостојећих занимања као што су „старлете“ или „клаберке“. За разлику од њих мајке троје деце не добијају насловне стране, нити имају прилике да медијски промовишу своја животна уверења која су свакако много здравија од онога што нам се свакодневно нуди као јефтина забава.

Ни радна култура није таква да омогућава лако стварање породице. Глобализацијом је наметнут модел у коме ограничен број породица влада са 90 одсто светског богатства. Сви остали принуђени су да мукотрпно и уз велика одрицања, посебно у неразвијеним државама попут Србије, граде своје каријере или се боре за пуко преживљавање, што свакако није атмосфера у којој се људи лако одлучују на стварање породице, посебно не оне са више деце.

Дакле, пред нама је дугачак и мукотрпан пут како би се изменила негативна демографска тенденција. После свега набројаног јасно је да неће бити нимало лако, али алтернатива је само земља стараца у којој ће мањина бити они који те пензије зарађују. Зато је најбоље да пут ка промени негативног тренда почнемо што пре. Док смо још млади…

РЕГИОНАЛНИ ПРОБЛЕМ

Ситуација у Србији није јединствен случај у региону. Демографи у Македонији проценили су да ће њихова држава до краја 21. века имати око пола милиона становника мање. Наши јужни суседи сада имају 2.078.000 становника, а 2050. године требало би да их је 1,9 милиона. Према истим прорачунима Македонија би на крају века имала само 1,48 милиона становника.

Уједињене нације изнеле су забрињавајуће оцене и за друге државе на Балкану. Тако би у Босни и Херцеговини број становника са садашњих 3,81 милиона у 2100. години могао да се смањи на 1,91 милион. У истом периоду Албанија би имала уместо садашњих 2,89 милиона људи, њих 1,75 милиона. И у Хрватској ће се, према процени, број становника смањити са данашњих 4,24 милиона на 2,61 милион становника на крају века. У Црној Гори би тада могло да живи 437.000 људи према садашњих 626.000, док ће Словенија ће 2100. имати 1,69 милиона становника, осетно мање од садашњих 2,06 милиона. На сличним мукама је и Бугарска у којој се тренд губљења становништва већ добро осетио. Према подацима тамошњих институција, у Бугарској сада живи око 7,3 милиона људи, што је већ осетан пад у односу на рекордан број становника од око девет милиона забележен не тако далеке 1989. године. Процене су да би тај тренд могао да се настави све док Бугарска крајем века не остане на свега око пет милиона становника.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Кога је то брига већ 30 година, колико демографи упозоравају. Власт гледа да се само Београд шири и да напредује, за остале има већ офуцалу мантру која је подцењивачка и у коју нио нормалан не верује. Сву политичку гарнитуру треба променити, као и тзв опозицију –што је немогуће…. Збогом Србијо

  2. Vrh vlasti se bavi spoljnom politikom, pri čemu dobija niz pohvala i komplimenata za svaku vrstu saradnje.Dve trećine mladih obrazovanih ljudi odlazi za trajno u inostranstvo.Ono naroda što preostane, a ne žive od politike radiće za dnevnicu od 600 dinara.Većina političara i manji broj tajkuna živi iznad proseka nekih bogatih zemalja.Penzioneri žive od utorka do utorka kada za njih važe popusti, i šetaju besciljno ulicama i parkovima i odlaze u crkvu.Kakav bogato sadržajan život, prosto da im se pozavidi.Javne kuhinje se ukidaju, beskućnika sve veći broj, ali vlast ih ne može videti iz skupocenih automobila.Hrana u skupštinskim restoranima košta kao da je javna kuhinja, čak nose i manjerke da im se žene ne premaraju i ne troše teško stečene lične dohotke.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *