Повратак у 2008?

Дојче банкаПише Никола Врзић

Овогодишњи пад светских берзи, дубљи од оног из августа прошле године, поново наговештава светску економску кризу. Хоће ли „Дојче банка“ у овој, могућој репризи 2008. године, одиграти улогу „Лиман брадерса“, четврте највеће америчке инвестиционе банке чији је крах увео свет у дубоку рецесију?

Јапанске државне обвезнице, издате са роком отплате од десет година, од овог уторка имају негативне каматне стопе, што значи да инвеститори сад плаћају јапанској влади привилегију да јој позајме новац на десет година. Није потребно нарочито економско образовање како би се закључило да у оваквом поретку ствари нешто озбиљно није у реду.

Али још је и горе него што се чини на први поглед. Државне обвезнице, наиме, сматрају се сигурном кућом за финансијска средства у несигурним временима. Како живимо у очигледно несигурним временима, не чуди много што краткорочне државне обвезнице – какве издају и Јапан, и еврозона, и Данска, Шведска, Швајцарска… – такође с негативним каматним стопама, имају своје купце. Десетогодишње обвезнице с негативним приносом, међутим, указују на страх инвеститора да ће ова несигурна времена потрајати још задуго, да ће постати и још несигурнија, те им је исплативије – инвеститорима – да свој новац похране на сигурно, позајмљујући га јапанској влади куповином њених обвезница иако јој за то плаћају уместо да буде обрнуто.

[restrictedarea]

КРВОПРОЛИЋЕ НА БЕРЗАМА Оштар летошњи пад светских берзи био је изазван поприлично баналним разлогом, омањом девалвацијом кинеског јуана у односу на амерички долар. Ово прилагођавање, од свега неколико процената, произвело је потресе широм света, пластично демонстрирајући сву крхкост актуелног светског финансијског поретка.

Ових дана – негде од почетка године, да будемо прецизни – светске берзе превасходно обарају банке чије су деонице, безмало, у слободном паду. У протеклих четрдесетак дана (закључно са 9. фебруаром), вредност деоница „ХСБЦ банке“ пала је за 18,8 одсто, „Ројал банк ов Скотланд“ за 23,7 одсто, „Барклејс банке“ за 26,7 одсто, „ЈП Морган“ за 16,5 одсто, „БНП Париба“ 24,1 одсто, „Сосијете женерал“ 28,8 одсто, „Морган Стенли банке“ за 24,6 одсто, „Креди Свиса“ за чак 37,4 одсто, а међу највећим губитницима је највећа немачка банка, „Дојче банка“, чија је вредност деоница од почетка ове године пала за чак 39,1 одсто.

Минули уторак је на светским берзама био нарочито крвав; „крвопролиће“, узгред буди речено, није наша стилска фигура већ безмало стручни термин који се усталио у извештајима о флуктуацијама на светским финансијским тржиштима… После таквог уторка, среда је донела извесно олакшање – европски банкарски индекс скочио је за око 5 одсто – али и са тим су добитком банке у минусу од 23 одсто од почетка године. „Једна ствар које се сећам из 2008. јесте да су се тржишта опорављала за два или три одсто… То се понавља и данас“, прокоментарисао је Ед Конвеј, економски уредник „Скај њуза“ и колумниста „Тајмса“, указујући на могућу будућност која се састоји у повратку у тешку прошлост.

Окидач за слом светске економије те, 2008. године, био је спектакуларни банкрот четврте највеће америчке инвестиционе мегабанке, „Лиман брадерса“, једног од симбола америчког банкарства још од свог оснивања 1850. године. „Да ли је ’Дојче банка’ нови ’Лиман брадерс’?“, пита се ових дана лондонски „Индепендент“, и није једини који поставља то питање. „Није било много знакова упозорења да је ’Лиман брадерс’ у невољи, док ’Фич’, агенција за рејтинге, није дао негативну оцену банци у јуну 2008, три месеца пре него што је она банкротирала. Седам година касније, друга агенција за рејтинге, С&П, на сличан начин је оборила рејтинг ’Дојче банке’, указујући на повећану могућност да би банка могла да пропадне.“

ДОЈЧЕ БАНКА О повећаној могућности да „Дојче банка“ спектакуларно пропадне говори и графикон који објављујемо, вредност такозваног ЦДС-а (кредит дифолт свопс) која је скочила у небо. Укратко, ЦДС представља опкладу да ће – у овом случају, „Дојче банка“ – банкротирати; што је вредност ЦДС-а нижа, вероватноћа банкрота је мања, и обрнуто. Раст вредности ЦДС-а показује да је тражња за њима већа, односно да расте уверење да ће банка заиста и пропасти. Овај показатељ налази се на нивоу какав није виђен још од 2008. године. Имајући то у виду, разумљив је и пад вредности акција „Дојче банке“, које вреде мање чак и него те кризне 2008. Заправо, налазе се на свом тридесетогодишњем минимуму. Штавише, њихова вредност данас је на значајно нижем нивоу од њихове књиговодствене вредности (укупна приказана вредност банке подељена на број издатих деоница), што ће рећи да тржиште заправо сумња да је право стање у финансијама „Дојче банке“ још горе од приказаног, а недавно је објављено да је банка у протеклој години забележила губитак у пословању од 6,8 милијарди евра. И опет сличност с „Лиман брадерсом“: акције ове банке биле су, такође, у константном паду пре него што је банка банкротирала, да би се после банкрота показало да су финансијски извештаји „Лиман брадерса“ заиста били улепшавани разноразним компликованим књиговодственим, а заправо криминалним махинацијама и лажима.

Пад вредностиИли пак треба поверовати првом човеку „Дојче банке“ Џону Крајану који је ових дана изашао с тврдњом да ова банка, упркос губицима и паду акција, „остаје чврста као стена“? И немачком министру финансија Волфгангу Шојблеу, који је у уторак изјавио: „Не бринем за ’Дојче банку’.“ Поједини коментатори пак истичу да управо ово потезање тешке артиљерије, ове оптимистичке изјаве с највиших места, пружају додатне разлоге за бригу будући да банке иначе немају ту потребу за вербалним уверавањима у своју постојаност. „Такав вид разоткривања је изузетно неуобичајен у свету банкарства“, констатује лондонски „Индепендент“. Треба овоме додати и да ни Крајан ни Шојбле нису могли да кажу ништа осим онога што су изговорили – иначе би само убрзали слом „Дојче банке“ – тако да оптимизму који су изразили заиста не треба придавати већег значаја, све и ако су управо на основу тога деонице немачке банке забележиле споменути скромни раст ове среде.

Оптимизам је, док смо још код тога, исказао и некадашњи председник „Морган Стенли“ а пре тога и „Креди Свис“ банке Џон Мек. Нема разлога за сумњу у „Дојче банку“, рекао је Мек, али не зато што је она здрава и солидна и заиста чврста као стена него зато што је „име ове банке ’Дојче банка’. То је немачка банка. Влада (Немачке) неће дозволити да се то (банкрот) догоди“.

Збиља, „Дојче банка“ спада међу 30 светских ТБТФ банака (too-big-to-fail), банака које су званично идентификоване као исувише велике да би пропале, што ће рећи да је ризик њиховог евентуалног банкрота по светску економију превелик, те ће државе из којих потичу учинити све што је у њиховој моћи да их од банкрота избаве. Проблем је, међутим, и то огроман проблем, садржан у питању да ли је спасавање „Дојче банке“ – буде ли до тога дошло – уопште могуће. Према неким (озбиљним) проценама, наиме, тотална изложеност „Дојче банке“ финансијским дериватима разноразних врста и облика износи невероватних, стварно невероватних, 64 билиона – 64 хиљаде милијарди – америчких долара, што је, као што показује графикон који објављујемо, 16 пута више од укупног бруто друштвеног производа Немачке, односно скоро пет пута више од БДП-а читаве еврозоне. Уколико су ове бројке макар и приближно тачне, не само што спасавање „Дојче банке“ неће бити могуће него ће за њом у парампарчад отићи и читава светска економија.

ЗАЧАРАНИ КРУГ При чему није угрожена само највећа немачка банка. Већ смо навели да су пале акције и других великих светских банака – међу њима и многе од оних 30 ТБТФ – а „Гардијан“ наводи да је европски банкарски индекс, осим због „Дојче банке“, пао и због „страха од стања у финансијском сектору Италије“. Овде пак вреба проблем ненаплативих кредита, каквих је чак преко 16 одсто у односу на све кредите, а у највећем је проблему банка „Монте деи Паски ди Сијена“, најстарија постојећа банка на свету, трећа највећа у Италији, у чијем је портфељу огромних и алармантних 33 одсто ненаплативих кредита. Пропаст ове банке за собом би могла да повуче и читаву Италију која је ионако на климавим ногама, а за њом онда оде и читава Европа… Европске банке, иначе, суочене су са сумом од једног билиона евра ненаплативих кредита, што чини 6,4 одсто свих кредита.

Али шта је изазвало оволику слабост у светском банкарском сектору? Један од криваца за овакво стање банака јесте и политика ниских, скоро нултих референтних каматних стопа водећих светских централних банака. Каматне стопе снижене су у покушају да се прекине зачарани, смртоносни вртлог дефлације тако што ће светска економија бити подстакнута јефтиним кредитима. Тај ефекат је изостао, о чему сведоче свежи показатељи из свих најразвијенијих светских економија – од САД, преко Немачке, до Велике Британије, Француске, Италије… – који говоре да индустријска производња, практично, стагнира. Истовремено, међутим, ове ниске каматне стопе банкама смањују могућност стицања профита. С једне стране, то их тера на све ризичније пласмане средстава у потрази за профитом – а то је, у основи, и изазвало кризу 2008. године – а с друге стране, због смањених профита им акције и падају, доводећи тиме у опасност и читав финансијски сектор, а са њиме и читаву глобалну економију. Подизање каматних стопа, међутим, у свету у коме реална економија посустаје све више – о томе додатно сведочи и пад цена нафте и других индустријских сировина; пад тражње, успоравање светске економије, обара и њихову цену – зауставило би је у потпуности. И опет би уследио слом. Једноставно, чини се како у овом тренутку спасоносно решење, макар у оквиру актуелног глобалног поретка, уопште не постоји.

АМЕРИЧКИ ШКРИЉЦИ Споменути пад цена нафте – нафта је тренутно испод 30 долара по барелу – отвара пак могућност финансијског слома у Сједињеним Америчким Државама. Реч је о тамошњој индустрији вађења нафте из шкриљаца, која је доживела невероватан раст у претходном периоду током кога су цене нафте биле високе. Проблем се састоји у томе што је доња граница исплативости експлоатације нафте из шкриљаца у САД између 40 и 60 долара по барелу, што велики део ове индустрије чини непрофитабилним. Отуда, ризик од таласа банкрота расте. „У поређењу с тим, ’Лиман’ делује као шетња у парку“, рекао је недавно групи инвеститора у Лондону Томас Тигесен из шведске СЕБ банке. Према неким проценама, више од трећине америчког тржишта обвезница с високим приносима сада је у опасности због ниске цене нафте. О коликој опасности говоримо? Према процени „централне банке централних банака“, Банке за међународна поравнања (Bank of International Settlements), комбиновани дуг светске индустрије нафте и гаса достиже суму од три хиљаде милијарди долара која би „брзо могла да постане токсична када кредитни циклус“ – покренут банкротима због ниске цене нафте – „почне да се одмотава“… „Питање које заокупља економисте и инвеститоре јесте питање обима до кога би ова контаминација могла да метастазира изван енергетског сектора, кад банке обуставе приступ кредитима, зајмови се покажу као лоши, а финансијски услови уђу у критичну фазу“, пише ових дана лондонски „Индепендент“.

Тако да, како ствари сада изгледају, питање није хоће ли свет ступити у нову економску кризу већ када ће – ако се то већ и није догодило – и питање је одакле ће криза овог пута кренути. Из Европе, или из Америке, или Кине и других земаља у развоју? Где год јој била нулта тачка, нема сумње, прошириће се долазећа криза на читав свет, и биће много тежа од кризе 2008. године; и зато што се од те кризе свет честито није још опоравио, и зато што је у међувремену укупни светски дуг још више нарастао, што је проблем његове ненаплативости очигледно учинио још озбиљнијим.

А погледајмо за крај, општег контекста ради, и ширу слику, у којој у Европу, разорену економском кризом која само што није букнула у свем свом сјају, пристиже нови милион миграната, а и са садашњим милионом не зна шта ће. Какав остатак 2016. можемо да очекујемо? Оне десетогодишње јапанске државне обвезнице с негативним приносом, рекло би се, добијају нови смисао…

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Nije sve tako crno. U ekonomiji se smenjuju se privredni ciklusi. A posle recesije i depresije sledi oživljavanje
    ekonomije i prosperitet i tako u krug.. Zato nema mesta za malodušnost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *