Патологија зависности

Документарац о наличју америчког благостања: 

„Разбојници с рецептима“

Пише Владислав Панов

У документарном филму „Разбојници с рецептима“ његови аутори без милости сецирају америчку друштвену атмосферу у којој су лекови постали не само саставни део живота већине већ и искључиво средство које покреће нацију

Савршени живот у западном рају, а најзападније је савршен управо амерички огранак овог раја, добром делу својих уживалаца не пружа баш толико радости, задовољства и безбрижности колико се иначе мисли. Другим речима, да би се савладао на дневној бази за његово конзумирање неопходна је помоћ хемије. Тако бар тврде аутори документарца „Разбојници с рецептима“. Само две године пошто се филмом „Трофејна деца“ обрачунао са односом родитеља и друштва према деци спортистима, при чему је тему представио прилично реалистично, али и без пардона према бизарним диктатима изопачених вредности у америчком друштву, режисер Крис Бел и сценариста Џош Александер наставили су тему из 2008. године обрађену у њиховом још увек најхваљенијем остварењу „Већи, јачи, бржи“, када су узбуркали духове својих сународника реалистично осликавши портрет Америке у којој је најважније бити победник и то по сваку цену. Па, ако је реч о спорту, чак и уз помоћ лекова и хемије који омогућавају ту брзину и снагу неопходну спортистима, док се исто везује и за стаменост коју изискује свакодневни живот без обзира на позив сваке индивидуе. Стероиди и лекови против болова комбинација су коју као бомбоне преписују разбојници с рецептима из наслова филма. Резултат је поражавајуће стање здравља и духа доброг дела Сједињених Држава.

[restrictedarea]

Свет у измаглици „легалних дрога“

Наставак је управо копча на ту тему. А суштински је све више зауставља, кочи и хендикепира. Прича је наставак јер је и даље у фокусу однос снага у миљеу који је ауторима, као бившим звездама такозваног америчког рвања (кечера), близак. Из перспективе личног примера и тешког породичног страдања као директне последице злоупотребе медикамената које америчка фармацеутска империја лиферује народу као да им дели бомбоне. Кроз низ интервјуа, прожетих ауторовом катарзом после вишегодишњег коришћења бројних „лекова“ за побољшање учинка и (или) санирање болова, као и после смрти брата, такође звезде овог спорта, који је изгубио живот као жртва фармацеутског пакла у који је делом бачен управо од стране система и његових слугу, оних који и њега и целу нацију треба да штите, лече и припремају за просперитетни и трезвени живот. Уместо свега тога постали су статистика црне хронике, док је на њиховој несрећи профитирала фармацеутска индустрија. И то како. Филм отвара сурови статистички шокантан податак: Американци чине тек пет процената светске популације. Али тих пет одсто Земљана са америчким пасошем годишње прогута чак седамдесет пет процената лекова који се у читавом свету издају на рецепт! Њихов је свет, дакле, у измаглици дроге. Нација је систематски претворена у нарко-зависнике и то оне најзахвалније природе – легалне. Просечни Американац свакодневно гута на десетине пилула за којима је у његовој свести створена потреба од стране фармацеутске индустрије, која, гле чуда, има право и да рекламира своје производе. Антидепресиви, стероиди, лекови против болова или за умирење, као и разне друге посластице уз које се лакше живи, доносе фасцинантних тридесетак милијарди долара својим произвођачима сваке године! Ако је икада и било, после оваквог податка не би требало да буде никакве сумње да је индустрија лекова окренута себи и свом профиту, а не послу пружања помоћи било коме. Да ли ће, дакле, добри доктор брижно потражити медикамент за лечење или ће уз сочну провизију преписати тренутно популарно средство из каталога произвођача лекова? Питање је тек реторичко. Добри доктор(и) редом лако и без гриже савести заборављају на лекарске обавезе, заклетве и премисе професије, па за масну апанажу од стране фармацеутских лобија преписују лекове и средства за лечење од лекова, као и оне за лечење од свих претходних и тако укруг, све до невероватне количине од стотину пилула које се прождиру на дан, што је чинио и један од аутора филма, као и његов покојни брат, директна жртва овог система производње легалних наркомана.

Страшне жртве које ствара овакав систем „лечења“, односно анестезирања популације, делује да никога не погађају. Хиљаде унесрећених породица које су прерано изгубиле неког од својих чланова управо због предозирања оваквим третманима пилулама нико не само да не обештећује него их и не помиње. Последњих је година ова од стране приватно-државног система инсталирана процедура „исцељења“ однела бројне животе, чак и оних међу славнима, богатима и потенцијално утицајнима. Витни Хјустон, Мајкл Џексон и Хит Леџер, помињу их аутори филма, само су део жртава тровања од стране оваквог здравственог система у коме, дакле, нема места ни за хероје. И њихова смрт, отуда, није променила ништа. Није се то десило ни са бројним скандалима лекара, ухваћених у сумњивим пословима трговине рецептима преко којих су неки од „легалних наркомана“ долазили до трагикомичних количина легалне дроге у којима су потом утапали своје туге – све до смрти.

Лекови који не лече

А да је реч о правој дроги, истиче се у „Разбојницима с рецептима“, у томе никакве сумње. Када се погледа хемијски састав већине лекова које чине популарни коктел пилула за смирење и отупљивање болова готово да се не разликује од хероина! Својеврсни је цинизам да су ови лекови и сви њихови помодни наследници до данас директна последица вратоломног преокрета у њиховој доступности нацији уведеној осамдесетих година прошлог века под администрацијом Роналда Регана која се дичила „бескомпромисном борбом против дроге“!? Међутим, док је његова супруга Ненси водила медијске битке са нарко-ветрењачама, њен је муж с великим фармацеутским фирмама поставио подијум за актуелни плес смрти Американаца, и за милијарде долара који се на том плесу сваке године појављују на рачунима фармацеутске индустрије. Иако „Разбојници с рецептима“ нису документарни производ најбољег квалитета и с драматуршким проблемима превише личног приступа његових твораца, ово је филм који се напросто не сме заобићи у ширењу социјално-политичких видика било ког смртника на планети омамљеној лековима који не лече. Заправо, чине супротно. Убијају полако и сигурно. Савршено. Американци омамљени потрошачком манијом напросто су занемарили опасност ове друге маније у коју их гурају разбојници с рецептима. Занимљива је и улога Холивуда, телевизије и медија у инсталацији оваквог здравства. Пошто су оба ова друштвена огранка одавно претворени у „индустрије“, уопште није тешко схватити да се и они нужно, као и свака друга индустријска грана, руководе искључиво профитом. Показало се да је после шверца илегалних супстанци најпрофитабилнија „култура“ пилула и рецепата за њих. Холивуд је иницирао и подржао ову помаму. Најпре личним примерима, а онда и системом такозваног „постављања продуката“ у кадрове својих производа. Зато није чудно да за називе лекова за смирење, омамљивање и „опуштање“ зна свако, па и деца. Од отрова које лиферују државни нарко-дилери додају се нове бројке нацији зависника за које нема излечења. Уосталом, филм на свом крају објашњава да је Америка претворена у нацију зависника. У њој се годишње попије више кафе него било где другде. Она се дичи патолошком опседнутошћу куповином свог народа. Али и једнако патолошком потребом за лековима, масовном забавом, неприкладним идолима, оружјем, насиљем, сексом, преждеравањем и свим другим стварима од којих су потом неопходна средства за умирење и лечење.

[/restrictedarea]