Почетна / Интервју / НОАМ ЧОМСКИ – САД СУ ЈЕДНА ОД НАЈФУНДАМЕНТАЛИСТИЧКИЈИХ ЗЕМАЉА

НОАМ ЧОМСКИ – САД СУ ЈЕДНА ОД НАЈФУНДАМЕНТАЛИСТИЧКИЈИХ ЗЕМАЉА

Ноам ЧомскиПРЕНОСИМО – thewire.in

MEERA SRINIVASAN

Сједињене Државе су веома фундаменталистичка, религиозна земља – једна од најекстремнијих на свету, рекао је Ноам Чомски у интервјуу за независни интернет портал Вајер, објашњавајући утицај верске стране америчког друштва на изборну политику. Разговор са филозофом преносимо како би наши читаоци могли да имају увид у  још једно репрезентативно мишљење о ситуацији у САД и кандидатима на председничким изборима

Нема много држава у свету у којем две трећине становништва очекује други долазак Христа, каже Чомски, додајући да половина њих верује да ће се то десити још за њиховог живота. „А можда трећина становништва верује да је свет створен пре 10.000 година, баш онакав какав је сада. Такве ствари су заиста чудновате, али то је чињеница у САД и то је тако већ дуго“, рекао је он.

Верски фундаменталисти постали су, међутим, политичка снага тек недавно везујући „верско-фундаменталистичку“ страну земље за америчке председничке изборе, што се посебно оличава у мобилизацији религиозне деснице и све већој популарности републиканског кандидата Доналда Трампа.

Коментаришући председничке изборе, Чомски указује на то да је, с једне стране, демократски кандидат Берни Сандерс, који је истакао питање материјалне неравноправности, добио значајну подршку, док с друге особа попут Трампа води у истраживањима.

Према њему, ови наизглед контрадикторни трендови су одраз једног истог феномена. „То се виђа и у Европи. Неолиберални програми у прошлој генерацији скоро свуда су утицали на подривање демократског учешћа у политичком процесу, наметање стагнације или чак на економско пропадање већег дела становништва и концентрисања богатства у веома мали круг људи, што, наравно, даље утиче на политички систем и његово функционисање“, рекао је Чомски.

Ово се одражава на различите начине, на различитим местима, али неки сегменти феномена су истоветни. У Европи су странке главног тока или оне мање традиционалне, попут социјалдемократа и демохришћана, у опадању. На рубовима политичког спектра имате појачан активизам и политичко учешће. И на левици, и на десници. Нешто слично се дешава и овде, у САД.

Видљиви су све већи бес у широким слојевима друштва и мржња према институцијама. Постоји много љутње и то с добрим разлозима ако погледате шта се дешава с народом, рекао је Чомски и додао да је недавно истраживање у САД показало да расте смртност код мање образованих белих мушкараца старости 45–55 година, што се „не дешава у развијеним друштвима.“

„То је одраз депресије, безнађа, уверења да је све изгубљено, да наш живот нема ништа, да ничега нема у нашој будућности, а онда се макар може показати бес.“ Према његовим речима, пропагандни систем у САД, Британији, континенталној Европи, осмишљен је тако да фокусира тај бес на људе који су још сиромашнији и беднији, као што су имигранти, социјални случајеви, синдикалци и сви они за које мислите да добијају оно што ви не добијате.

[restrictedarea]

Доналд ТрампФЕНОМЕН ТРАМП Бес онда није концентрисан на оне стварно одговорне – приватни сектор гладан моћи, или огромне финансијске институције које у суштини издржавају порески обвезници. „Али не гледајте у њих, гледајте у људе који су испод вас, попут самохране мајке која живи захваљујући боновима за храну. Она је проблем. Неки од имиграната који беже од разарања изазваних од стране САД у Централној Америци и покушавају да преживе. Гледајте у њих. То је феномен Трамп“, рекао је он.

Указујући на то да нема довољно прецизних података како би се то рекло са сигурношћу, Чомски је оценио да је опште мишљење да су Трампове присталице мушки припадници радничке или средње класе, власници малих предузећа и људи избачени из система. „Можете схватити привлачност – на обе стране политичког система. Долази из сличних корена, али је усмерена у различитим правцима“, рекао је он.

Наредна група људи којој лидери попут Трампа желе да се допадну јесу они који се залажу за то да се Американац може постати само рођењем. Због тога они користе реторику попут „они нам отимају нашу земљу“. „Они“ су мањине, имигранти и други. „Ово је некада била лепа англосаксонска земља, али то је нестало.“ То осећање, каже Чомски, чини Американце све застрашенијим, вероватно најуплашенијом државом на свету. „Ово је дуго била најбезбеднија земља на свету, али ако гледате на страх, он је огроман. Страх од Исламске државе је вероватно већи у САД него у Турској.“ Тај осећај суштинске несигурности такође објашњава културу љубави према оружју.

Чак и републикански естаблишмент – суштински банкари и корпоративни директори који управљају партијом – није у стању да се отараси кандидата попут Трампа. Раније, у случају Мајка Хакабија или Рика Санторума, партијски врх је успео да их „згази“ користећи маркетинг и слична средства. „Ово су први избори кад то не могу да учине. Запањени су, узнемирени и републикански естаблишмент дивља.“

А, то је, каже Чомски, због тога што је бес око антивашингтонског сентимента, који би, према његовом мишљењу, требало да буде антикорпоративни сентимент, толико надмоћан. „То можете видети на примерима као што је сада случај са Врховним судом који ће вероватно уништити оно што је преостало од синдиката јавног сервиса.“

Тај осећај је популаран у великом делу земље где се људи питају „зашто би овај ватрогасац добио пензију када ја не могу да добијем посао“. „А он има пензију јер је прихватио нижу плату. То захтева промишљеност и организацију. У друштву изолованих људи у ком је свако усамљен са својим Фокс њузом и ајфоном, људи не схватају шта се дешава. Овде (у САД) се то дешава на овај начин, а у Европи на неки други, али ти феномени су стварни.“

 

Берни СандерсСАНДЕРС НУДИ НОВИ ДОГОВОР Чомски Бернија Сандерса, с друге стране, сматра привлачним за велики део становништва који је традиционално прогресиван. „Иако он користи реч социјалиста, то значи само да је заговорник њу дила.“

Чомски Сандерса сматра „њу дил демократом“, што је у актуелном политичком спектру далеко на левици. Председник Ајзенхауер би данас деловао као радикални левичар, буквално. Ајзенхауер је рекао да је свако ко доводи у питање мере њу дила – серије домаћих економских мера уведених у САД тридесетих догина прошлог века као одговор на велику економску кризу – изван политичког система. „Али данас их свако доводи у питање. Сандерс је необичан јер их подржава“, рекао је Чомски.

Чомски је раније говорио да је Сандерсова кампања вредна јер истиче нека од важних економских питања, али да сенатор не би могао много да учини чак и када би био изабран за председника – „што је мало вероватно у систему продатих избора“ – пошто би био усамљен и практично без подршке Конгреса.

Позиционирајући Сандерсов покрет у оквир ширих политичких промена у САД и у свету, Чомски каже да је једна од ствари која се догодила у неолибералном периоду, односи се и на Европу, то што су се све странке помериле удесно. „Данашње демократе, клинтоновске демократе, у великој мери су оно што су некада били умерени републиканци. А републиканци су отишли даље у спектру. Толико су посвећени служењу богатству и корпоративном сектору да једноставно не могу да добију гласове за сопствене програме.“ Како би остали у политичком систему, они настоје да мобилишу делове становништва одувек присутне, али никада политички организоване, попут евангелистичких хришћана.

 

ОБАМА ЈЕ МЕТА ЗА РАСИСТЕ Чак и људи који се називају конзервативцима кажу да желе да се више новца троши на образовање, на здравство, али не и на социјална давања која су, како каже, демонизована „регановским расизмом“. Помоћ иностранству представља други интересантан случај. „Када питате људе шта мисле о помоћи иностранству, они кажу да је превелика, да све дајемо људима који то не заслужују. Када их питате о помоћи иностранству, они је процењују много већом од онога што она заиста јесте. Те ствари су консистентне током дугог временског периода.“

Чомски је амерички здравствени систем назвао „међународним скандалом“ и последицом „неолибералног напада“. Ово се дешава и у Британији. Национална здравствена служба у Британији је вероватно најбољи здравствени систем у свету. Они сада покушавају да га растуре и претворе у нешто налик америчком систему, једном од најгорих на свету.

Амерички здравствени систем је око два пута скупљи по глави становника од оних у сличним земљама и има један од најгорих резултата. Разлог је врло једноставан. Приватизован је и веома неефикасан. Постоји огромна бирократија, а компаније су заинтересоване за профит, а не за здравље. „Питајте становништво шта мисли. Годинама су људи били наклоњени националном здравственом систему. Када је Обама дошао са својим предлогом, готово две трећине становника је било за оно што је називано јавном опцијом. Али упркос јавном мњењу, национални здравствени систем није ни разматран.“

Обамин предлог, који је био умерено побољшање скандалозног система, суочио се са противљењем највећег дела становништва – посматрали си га кроз пропагандни систем као покушај власти да угрози постојећи здравствени систем. „Интересантно је да су то чак и демократе, чак и његове присталице, називале обамакером. Зашто обамакер? Медикер је уведен током Џонсонове администрације. Да ли се онда зове џонсонкер? Ради се само о одразу чистог расизма. То је постало очигледно за време Обаминог председавања. Невероватно је да је много мржње према Обами у ствари чист расизам. Још постоје бројни републиканци који мисле да је он рођен негде другде – у Кенији – и да је муслиман.“

„Заиста, недавна истраживања показују да око четвртине републиканаца верује да је он можда антихрист. То је повезано са фундаменталистичким, верским причама о Армагедону, антихристу и Исусу који се боре, и да ће се спасене душе узнети на небо можда још за наших живота. То су важне ствари у САД. Ту је сада републиканска база.“

[/restrictedarea]

http://thewire.in/2016/01/31/chomsky-interview-the-us-is-one-of-the-most-fundamentalist-countries-in-the-world-20491/

Један коментар

  1. Nešto je Čomski propustio, Amerikancima se nudi televizija kao jedina istinaOdavno su knjige i filmovi sa kritičkim osvrtima zabranjeni na prost način nefinansiranja ili kritičkih tonova o autorima preko televizije.Oligarhija ima poriv da novcem može kupiti i Boga, samo kada za to dođe vreme.Enomno, nezamislivo bogatstvo i moć je u rukama malog broja ljudi, mada mi više liče na zveri kojima su bezumna ponašanja notorne stvari.Bez vekovne istorije se u Amerikanaca ne može očekivati ništa iole razumno.Nažalost, samo narodi koji su došli u ameriku imaju privilegiju da misle i krtikuju.Rođeni Amerikanci su dugo godina zatuplivani floskulama da su oni jedini branioci istinske demokratije i slobode.Takvu priču je imao i Hitler.Pitanje je kada će se Amerikanci dozvati pameti i početi da promišljaju šta im država nudi, osim laži i prevara.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *