Почетна / Колумне / Лака музика и бомбардовање

Лака музика и бомбардовање

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

Много Срба умре природном смрћу у присуству једне добро организоване полиције у држави која се хвали да има најбољи здравствени систем. Оду Срби здрави из Србије и умру. Не стигну ни да кажу оно због чега су у Хаг одведени

Да ли ми Срби смемо више да ћутимо и да мирно гледамо како нас убијају, пљачкају, пребијају, понижавају? Пљачкају и убијају Србе у земљи и иностранству. Ником ништа. Већа се галама дигне ако се кер шутне ногом него ако се опљачка и убије Србин. Ниједно злодело које учине наши евроунијатски „пријатељи“ уз двоглави Ватикан (нико да објасни како постоје двојица живих и непогрешивих римских бискупа) неће нас скренути са евроунијатског пута без алтернативе. На путу нас неће зауставити ни жичане ограде на границама према: Мађарској, Словенији, Аустрији. Неће нас спречити ни одлуке Данске, Чешке, Словачке, Енглеске – ко ће стићи да их све поброји – да законски забране улазак непожељним избеглицама у своје државе. Ништа неће спречити даму из ферарија – Богу хвала те је нафта појефтинила – која ево већ четврту годину у њему седи и чека. У Бриселу и о трошку опљачканих пензионера, учитеља, наставника, медицинских сестара, лекара и полицајаца. За њу, госпођу министарку, господина Нинковића и око три хиљаде чиновника пара мора бити. И наравно за невладину пету колону. Њих баш брига за Србе и Србију. Важно је да су њихови џепови пуни, а речи демократске.

[restrictedarea]

ЛАТИНИ – СТАРЕ ВАРАЛИЦЕ На Косову и Метохији су Кату Грујић од 75 лета из села Доњи Петрић у општини Клина опљачкали Шиптари. Однели јој кокошке. Кокошке јој краду већ четврти пут. Полиција врши увиђај. Ката је поверовала међународној заједници и вратила се на своје имање. Та ју је заједница преварила и потврдила стару српску изреку „Латини су старе варалице“. Ко није живео на селу не зна шта за старе људе значи неколико кокошака. Оне не траже велику бригу а обезбеђују скроман живот. Кокошке су Катина плата. Њен практично једини приход. Замислите да вама неко из месеца у месец краде ваша месечна примања. Како бисте се осећали? Знају само пензионери.

Власт државе Србије на овај догађај неће ни обратити пажњу. За њу је то ситница. Као што јој није било важно ни кад су Шиптари  тукли Србе из Горњег Кусца. Велибор Петровић, седамнаест година, његов друг Александар Марчић, шеснаест. Тучени су летвама са гвозденим ексерима. Тукли су их Шиптари, са намером да их убију. Да их нема више. Разлог? Велибор Петровић и Александар Марчић су Срби. Који је разлог био да се убије, и поред гаранција енглеског официра да му се неће ништа десити само нека остане у болници да ради, Андреја Томановић један од најчувенијих хирурга на Косову и Метохији, рођен у Дубровнику. Имао је шездесет година кад су га зликовци убили.

Ћутимо кад нас убијају у сопственој земљи. Правимо се луди кад се то дешава у државама чланицама евроунијатске заједнице. Последњи случај је смрт генерала, великог српског јунака Здравка Толимира. Убили га на правди Бога. Ни ово убиство, као ни претходна у хашком логору смрти, неће нас скренути са пута у сигурну пропаст. У „демократској“ евроунијатској Холандији Срби из чиста мира умиру. У присуству власти. Професор и лекар Душан Дуњић умро је пре неколико месеци природном смрћу у Хагу. Природном смрћу у присуству власти. Много Срба умре природном смрћу у присуству једне добро организоване полиције у држави која се хвали да има најбољи здравствени систем. Оду Срби здрави из Србије и умру. Не стигну ни да кажу оно због чега су у Хаг одведени. Или због тога изненада умру. Не каже се узалуд да истина може бити смртоносна.

 

УКРАДЕНА ИСТОРИЈА Ових дана се у нашим новинама могу прочитати вести како бивши амерички и канадски експерти и генерали тврде оно што смо увек знали. Да су Маркале, Рачак, Сребрница измишљотине америчке и енглеске пропаганде да би се Србија бомбардовала. Ништа ново. То је радио и друг Хитлер. Ево дела његовог говора одржаног у недељу 6. априла 1941, у шест часова ујутру, пред микрофоном Радио Берлина. Драматичним тоном је објавио рат вероломном Београду и српској официрској клики. „У Србији пљачкају и убијају фолксдојчере и силују фолксдојчерке. То су они исти Срби који су 1914. гурнули свет у крвави рат и који од тада не престају да се баве заверама! Небо се црнело од немачких бомбардера, светске радио станице су преносиле Хитлеров говор. Радио Београд је емитовао лаку музику, а изазивачи светских ратова, њих неколико хиљада који ће за неколико минута бити мртви, мирно су спавали у граду који се прогласио отвореним“ (Војислав М. Јовановић Марамбо, Потрага за украденом историјом, Београд, 2010, стр. 498).

У понедељак 15. фебруара је велики празник. Сретење. Прочитајте бар неке делове из Сретењског Устава донетог за владе књаза Милоша Обреновића 1835. године.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *