Кампања претњом

Гласачка кутијаПише Никола Врзић

Шта се крије иза упозорења проевропске опозиције – упозорења која нису поткрепљена било каквим доказима – да актуелна власт намерава да покраде предстојеће ванредне парламентарне изборе?

Почело је као кампања увредама и блатом – другачије и не може кад политика ЕУ интеграција не може да се критикује јер не сме да има алтернативу, а политика НАТО интеграција и увођења санкција Русији не сме да се спомиње јер је непопуларна – и са увредама и са блаћењем ће се и наставити. О томе је „Печат“ већ писао, најављујући да ћемо, у споменутом помањкању алтернативне политике и политичких аргумената, до избора углавном бити засипани стварним, измишљеним и/или произведеним аферама нарочито усмереним против актуелне власти како би јој се оборио рејтинг чиме би она, после изгледне изборне победе, али ослабљена слабијим рејтингом, била подложнија притисцима него што би то била иначе. Али ових дана је, из(а) блата, кренула да се помаља и кудикамо озбиљнија претња. Не толико по саму власт – то је уосталом њен проблем – колико по мир и стабилност у постизборној Србији. Почело је, и то одједном и навелико, да се говори о изборној крађи која нам се тобоже припрема.

НАЈАВЕ КРАЂЕ „Припреме за крађу су очигледне“, тврди бивши председник Демократске странке Зоран Живковић, председник Нове странке која ће са његовом старом странком сад наступити у коалицији. „Имамо нелегалан избор тужилаца, као заштиту од потенцијалног гоњења оних који краду на изборима. Имамо чистку у полицији, масовно досељавање по неким београдским општинама, као што су Врачар и Стари град… То што ова власт ради, радио је и Милошевић 1996. и 2000. и одговорено му је тако што се опозиција добро организовала, што је јављала и упозоравала на сваки покушај крађе и физички се супротстављала тамо где је то било потребно. Нова странка је зато већ формирала Центар за спречавање крађа и насиља на изборима 2016. године… Мислим да је то прихватила и ова група која се састаје на иницијативу Јанка Веселиновића око спречавања изборне крађе и мислим да ће све странке које су у опозицији дати свој допринос томе да спречимо крађу.“ И Јанко Веселиновић, лидер Покрета за преокрет, тврди ових дана да је могућа изборна крађа јер власт на тај начин жели да надомести подршку коју је, тврди Веселиновић, изгубила (о томе нешто касније). „Једна опасност“, каже овај опозициони првак, „јесте да гласови стигну у врећама са Косова и Метохије, као што су на протеклим изборима организованим на КиМ стизали из Србије, у организацији Александра Вучића и Александра Вулина.“ Александра Јерков, портпаролка Демократске странке, најављује да ће ДС на предстојећим изборима имати „чуваре победе“ и узда се у међународне посматраче које је ДС већ позвао – Бојан Пајтић, председник ДС-а, интернационализовао је питање српских избора када је од Партије европских социјалиста у Бриселу прошлог месеца затражио да се заузме за одржавање фер избора у Србији – док је потпредседник ове странке Горан Јешић изјавио: „Нама је тренутно главна тема како да се не покраду избори.“ А и Левица Србије – Борко Стефановић – упозорава да ће потрудити да јавност буде правовремено обавештена о свим неправилностима, „ако не преко медија, онда путем интернета“.

И све ово у само два дана, почетком ове недеље. Пре почетка ове седмице, оваквих упозорења, а поготово у оваквом обиму, није било. Отуда, тешко је избећи утисак да није реч о пукој случајности, то јест сумњу да су ове најаве, илити упозорења, поприлично координирани. О чему се ради?

Александар Вучић

МАКЕДОНСКИ СЦЕНАРИО Да ли су, можда, наши опозициони лидери дошли до информација и доказа да се припрема велика изборна пљачка? Нису, јер да јесу, такав би доказ тријумфално представили јавности. Никакав доказ, међутим, они нису понудили. Па и Живковићева недоказана тврдња о масовном досељавању гласача СНС-а (уместо Црногораца) на Врачар – коју је Министарство унутрашњих послова иначе демантовало, поткрепљујући своју тврдњу статистичким подацима према којима се на ову београдску општину од 2010. доселило око 3.000 грађана, а одатле се одселило око 2.000, што Живковић није оповргао – дакле све и да је ова оповргнута тврдња председника Нове странке тачна, ни она не би представљала доказ намераване изборне крађе већ, у најгорем случају, манипулације дозвољене законом.

Алтернативно тумачење поплаве опозиционих упозорења у виду најава изборне пљачке понудили су Милован Дрецун из СНС-а и Дијана Вукомановић из СПС-а. Према њиховом мишљењу, реч је о стварању алибија за пораз који опозиција очекује на предстојећим изборима. Оваква анализа има смисла, али она не објашњава до краја споменуту усаглашеност у наступима опозиције која је по својој усаглашености са самом собом најмање позната, напротив.

Преостало могуће објашњење истовремено је и оно које понајвише забрињава. Зато што, оствари ли се, власт можда и неће настрадати, али Србија засигурно хоће, пошто јој – уз сву опасну нестабилност коју већ имамо на својим границама и административним линијама, и која ће с пролећем, лепим временом и најављеним великим таласом миграната с којима нико не зна шта ће, постати још опаснија и већа – додатна унутрашња нестабилност ни најмање није потребна. Синхронизоване опозиционе најаве изборне пљачке, елем, могу се схватити и као припрема терена, стварање атмосфере за оспоравање изборних резултата, уличне протесте и производњу хаоса чији се исход никада до краја не може предвидети, нарочито ако унутрашњи хаос буде додатно потпаљен хаосом у нашој непосредној околини. Зашто би ико прижељкивао такав сценарио? Па, Русија је ове среде још једном потврдила да је Србија – актуелна власт, то јест – заиста званично затражила руске ПВО системе и МиГ-ове 29, што наши заједнички евроатлантски пријатељи засигурно неће примити без гунђања и понеке смицалице. Уосталом, ено шта су урадили у Македонији на сам спомен могућности да би руски гасовод – несуђени „Турски ток“ – могао да прође кроз ту земљу на свом путу према средишту Европе.

Кад смо већ код Македоније, сасвим опасно играње ватром представља и онај Пајтићев позив за помоћ европским социјалистима око српских избора. Интернационализација таквог унутрашњег питања, унутрашњег политичког трвења, Македонију је довела до тога да су, прошлог петка, шеф делегације Европске уније у Скопљу Аиво Орав и амерички амбасадор Џес Бејли „обавестили македонског премијера Емила Димитриева да ће међународна заједница одлучити да ли Македонија испуњава услове да 24. априла бира нови парламент“, а своју одлуку да ли ће и када Македонија смети на изборе ови окупациони намесници обзнаниће Македонцима 20. фебруара. Имајући то у виду, настави ли да изазива интернационализацију питања српских избора, Бојан Пајтић неће имати (морално, разуме се) право да се брани од оптужби да покушава Србију да лиши суверенитета онако како је то Македонији учинио тамошњи опозициони лидер Зоран Заев, па им сада неко други одлучује о њиховим изборима.

Колаж политичараБРОЈКЕ И ПРОГНОЗЕ Али зашто би актуелна власт уопште и размишљала о крађи избора? Зато што је, према Пајтићу, „у протеклих осам месеци Српска напредна странка изгубила петину бирача“. Ова тврдња логичном би учинила и тврдњу о намери власти да покраде изборе, али, баш као и та, и ова Пајтићева тврдња има озбиљан проблем у томе што није поткрепљена ама баш ниједним доказом, што је у најмању руку чини поприлично дискутабилном. Тим пре ако се подсетимо да Пајтићева реч – а то је, како сада ствари стоје, и једино што гарантује да је СНС изгубио подршку какву је имао – баш и нема нарочит кредибилитет макар од афере „прислушкивање“, када је председник ДС-а потврдио аутентичност објављеног транскрипта разговора у коме препричава и свој разговор с америчким амбасадором Мајклом Кирбијем, да би одмах потом америчка амбасада демантовала да је такав разговор икада вођен, што Пајтић потом, као што је познато, није оповргао.

Пајтића пак сада демантују истраживачи јавног мњења. И њима се, наравно, може а и не мора веровати, но до сада се у јавности нису појавила истраживања која би показала да СНС не стоји много боље од свих својих конкурената из опозиције и из саме власти (с тим у вези, пажњу ових дана привлаче оптужбе СНС-ових функционера и њима наклоњених новина да Социјалистичка партија Србије намерава, буде ли то постизборна математика дозволила, да СНС сруши с власти заједно са остатком ДС-а и његовим отпацима; можда су ове оптужбе СНС-а, које шеф СПС-а Ивица Дачић одбацује, тачне, а можда то СНС оваквим тврдњама само жели да себи приграби део СПС-ових гласача. С друге стране, упадљиво је, и занимљиво, поприлично примирје између СНС-а и Српске радикалне странке Војислава Шешеља, који је чак изјавио и да би подржао Вучића ако би се он окренуо од Европске уније).

Елем, бројке и истраживања јавног мњења. Према речима Марка Уљаревића, директора сектора за истраживање јавног мњења у „Ипсос стратеџик маркетингу“ које преноси „Данас“, „у овом тренутку СНС има подршку 28 одсто у укупној популацији, или око 50 одсто од свих опредељених грађана Србије (а таквих је 55 одсто), односно, у апсолутним бројкама, око 1,5 милиона бирача. У односу на јануар 2014, СНС има око 320.000 више бирача, и креће у кампању са бољом полазном основом него на претходним изборима“. Вучић, према Уљаревићевим речима, „иде изнад СНС од 300.000 до 500.000“ бирача, чиме „отвара врата СНС-у за резултат од 1,8 до два милиона бирача“. На изборима 2014. године, подсећања ради, СНС је освојио 1.736.920 гласова.

Сличне податке донело је и истраживање „Фактор плуса“. СНС има подршку 49,5 одсто испитаних, СПС 10,6 одсто, ДС 6,8, СРС 6, ДСС-Двери 5,6, а коалиција СДС-ЛДП-ЛСВ Бориса Тадића, Чедомира Јовановића и Ненада Чанка 5,2 одсто испитаних грађана Србије, уз пројектовану излазност од 53 одсто каква је била и пре две године.

СНС је тада, са добијених 48,35 одсто гласова, освојио 158 посланичких мандата у Скупштини Србије. С истим, па чак и нешто већим процентом гласова, овог пута би могли да прођу кудикамо лошије, изражено у посланичким мандатима – пре две године, наиме, чак преко 22 одсто гласова отпало је на странке које нису прешле цензус и на неважеће листиће, а то се, сходно Донтовој формули, углавном прелило партији с највише гласова, СНС-у, који је стога, с нешто мање од половине бирачког тела иза себе, и добио убедљиву, натполовичну већину у (још) актуелном сазиву Скупштине Србије.

Но отом-потом. Избори су још далеко, кампања званично није ни започела, а најважније од свега биће да се избори после избора не преселе из наше надлежности. Искушења ћемо ионако имати напретек, такво је време у коме живимо.

 

4 коментара

  1. Niko krupno ko žuti ne laže,dobro laže Zoran Ž. pomaže.Ti žutalji kao i bivši žutalji (mi u C.Gori konja koji nije ni dorat ni vranac znači bezlične boje zovemo žutalj ili žuto kljuse bogami i ono može dobro da se ritne -zadnji trzaj),tvrdim da spremaju kao i dvijehiljadite šerpe i pištaljke naravno sa donacijom od Soroša i i ostalih trulih perverznih zapadnjaka proteste i nerede.
    Što sr lično mene tiče volio bih da Šešelj uđe u parlament,skupština bi bila zanimljivija

  2. Mića Smederevac

    CIA,Soroš i sl.bacaju i sada velike pare što se vidi po masi komentara i napisa u medijima.Opasnost je nesporna.Zapad će pritiskati Vučića i preko KIM i preko Rusa.Vučić je obećao da će se striktno držati neutralne politike u protivnom daće ostavku.Ukoliko Vučić bude primoran da da ostavku na njegovo mesto dolazi zamenik(sada i posle novih izbora) Zorana Mihajlović.Ona će sigurno “otkačiti” Ruse i potpuno okrenuti Srbiju ka Zapadu.TU LEŽI NAJVEĆA OPASNOST ZA SRBIJI.Na tu kartu igra Zapad.

  3. РАДОСЛАВ

    @.На ту карту игра Запад, ДА МОЖДА НЕ!? Господо ово је завршна игра у растурању српске нације. Пуно пута сам на нашем Печату рекао које главни кривац за нестанак КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ. Да није Регент Александар укинуо Краљевину Србију неби било ни: Броза и свих на броју до Сороша, ДОСА и ових ПРЕОБРАЖЕНИХ. Хвала Печату и његовим сарадницима да и ми патриоте можемо нешто рећи. Ови избори могу бити добри ако гласачи дају свој глас за ПАТРИОТСКЕ странке супротно ЕУ,НАТО,СОРОШ добијају већину. Комунистичка пропаганда за изборе ПЕДЕСЕТИХ ГОДИНА БИЛА ЈЕ: СВИ НА ИЗБОРЕ што и сада важи не излазак значи гласаш за ПРЕОБРАЖЕНОГ Вучића.

  4. Драгица

    Овако често расписивање ванредних избора у себи сигурно крије неку добро скривену ујдурму и ја у њима не видим потпуно изражену вољу народа.Предизборна кампања изврши притисак онога са највише новца,неискориштени,поништени…гласови одлазе тамо где гласач није хтео и сам изборни закон није добар .Све у свему вуку нас за нос.Зашто Вучић нема снаге да влада четри године и не верује да ће на изборима опет добити.Сваки избори су потрес за привреду,здравство,уопште државу и чему онда вечито изазивање ванредног стања и стварање несигурности.Још много тога може да се каже али је закључак један:играју се са нама , треба их спречити што пре.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *