Почетна / Свет / Гледај кћерку, бирај мајку

Гледај кћерку, бирај мајку

Моћ и утицај деце државника

Клан КлинтонПише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Према наводима „Еј-Би-Сија“ од 44 председника САД само њих 10 није имало проблематичну децу. То отвара важно питање: како то да амерички лидери, на чије име многи устану у став мирно и кад нису ту, не могу да се изборе са сопственом децом, која им током мандата стварају различите проблеме? 

Шта рећи на податак да су унука Џорџа Вашингтона избацили са престижног Принстонског универзитета због скандала које је редовно изазивао, при чему је стекао надимак Вашка. Патриција Девис, ћерка Роналда Регана, фотографисала се гола за лист „Плејбој“ током мандата свог оца и у интервјуу признала да редовно користи наркотике. Џорџ Буш Старији морао је да издржи скандал који му је приредио син Нил – федерална полиција га је ухапсила због преваре.

Иако председници крију скандале своје деце, такво понашање, на пример, оправдава Карл Ентони, аутор књиге „Прве породице Америке“, сматрајући да фанатична контрола, пре свега од стране медија, изазива код деце познатих невероватан психолошки притисак који резултира намерним изазивањем скандала: они су заправо вид отпора контроли.

Деца председника одгајају се у „у ванредним околностима“, често у елитним школама, при чему станују у интернатима, одвојени од породице. За моћ и статус родитеља веома је важно да потомци не праве скандале, што у новом миленијуму углавном и постижу, научивши да се забављају далеко од очију медија и јавности. Уколико се скандал пак догоди, моћни родитељи по правилу настоје да он не дође до јавности, или да га претворе у политички поен. Оно што (не)могу да сакрију је богатство, често стечено уз помоћ очева или мајки на важним политичким функцијама. Додатни проблем за децу државних лидера је тај што расту уз очеве (и мајке) који се и сами скандалозно, односно аморалног понашају, те су лош пример не само за своју наследнике. Када се погледају скандали председника наилази се на прељубе, силовања, хомосексуалне везе, уцене, хареме… Председници су представници својих држава, а деца представници својих родитеља. Јавност веома интересује све што је везано за њих – од изгледа, стила облачења, до тога чиме се баве – наводи портал happy-giraffe.ru

[restrictedarea]

ПРИВРЕДА И АМОРАЛНОСТ Године 1998. историчар Стивен Милман објавио је истраживање у коме је упоредио најважније елементе економије САД 20. века, при чему је критеријум био (а)моралност председника око питања жена (Рузвелт, Кенеди, Џонсон и Клинтон), и дошао до закључка да су више успеха у управљању државом имали развратни председници. Код њих је темпо економског раста био три пута виши него код „моралиста“ (7,34 : 2,17 одсто), ниво незапослености годишње се умањивао за 1,65 одсто, а раст прихода Американаца се удвајао у односу на време председниковања моралиста. Но интересантно је и то, што говори више о америчкој јавности, да су Американци више веровали аморалним председницима (50 одсто), док су морални имали скроман рејтинг од 39,7 одсто поверења.

Амерички председници су и те како били подли. На пример, Џон Адамс је током председничке кампање послао свог друга о државном трошку у Европу, да би могао себи да обезбеди „достојну љубавницу“, тј. жену. Овај скандал му је донео додатну популарност. Слично је поступио о Томас Џеферсон, који је био у илегалној вези са две жене, при чему је једна била супруга његовог друга и комшије. Како би могао да на миру буде са њом, мужа јој је именовао за амбасадора у Француској. Роналд Реган је силовао деветнаестогодишњу играчицу Селен Волтерс (1991), о чему је она написала књигу, али све је остало ван интереса јавности. Наравно, позната је и афера Била Клинтона са Моником Левински, што је изазвало јавну дискусију о моралном лику политичара. Но социолошка истраживања, објављена после ове афере, показала су да већина Американаца сматра да то што Клинтон није високоморални човек није препрека да буде добар председник. Тако је мислило чак 73 одсто Американаца!

То се одразило и на литературу. Наиме, постоји мноштво (добрих) књига на ову тему, на пример: Бил Томас, „Тајна столица: Секс, скандали и тајне у Вашингтону“, Џорџ Кон, „Нова енциклопедија америчких скандала“, Рос Шели, „Губитак благодати: Секс, скандали и корупција у америчкој политици“, Мајкл Саловене, „Страсти председника“ итд.

ИВЕР И КЛАДА Деца председника су наследници очева/мајки и у савремено доба, хтели то или не, увучени су у њихов посао. Чиме се она, тзв. „златна омладина“, бави? Интересантно је да се ниједно дете председника није окренуло нпр. религији него стицању богатства и политичке моћи. Можда је најилустративнији пример брзо богаћење сина бившег председника Молдавије Владимира Вороњина (2001–2009), при чему је, да интрига буде већа, овај политичар на чело државе дошао као председник Комунистичке партије. Његов син Олег један је од најпознатијих олигарха у Молдавији. Позната је анегдота (мада неки тврде да је настала на основу истинитог догађаја) о разговору за време вечерње вожње по главном граду сада већ бившег председника Молдавије Вороњина и његове супруге: – „Кажи – пита жена мужа – чији је ово прелепи ресторан? – Нашег сина – одговора шеф државе. – А ова велика банка – интересује се прва дама? – Нашег сина. – А овај прелепи тржни центар? – Нашег сина – смешка се председник. – Шта се то догађа – наглас размишља прва дама – да у овом граду ради само наш син!“

Када су 1904. године амерички бирачи гласали за Теодора Рузвелта, нису очекивали да ће његова ћерка Елис, већ позната по свом „опозиционом“ политичком понашању, дати главни допринос да се заврши Руско-јапански рат. Када су Американци 1932. године бирали Френклина Рузвелта, свакако нису очекивали да ће то утицати на избор потпредседника, те да ће један од његових синова током службовања у армији направити скандал, упућујући свог пса војним авионом да прелети целу земљу.

Током свих председничких избора у САД бирачи нису обраћали пажњу на децу кандидата. Ако се, дакле, боље погледа предизборна кампања Хилари Клинтон, пише Џошуа Кендал за амерички „Политико“, онда се запажа „невидљива рука“ 35-годишње ћерке Челси, која, према речима окружења Клинтонове, „доноси практично све важне одлуке за њихове родитеље“. При томе, Американци нису обратили пажњу на (гео)политичке погледе Челси Клинтон, али ни на њену електронску преписку. И Доналд Трамп има четворо одрасле деце и сви улазе у уски круг његових поверљивих људи. Иванка Трамп је његов саветник за време предизборне кампање по САД. Но нико не зна њене (гео)политичке ставове, чак ни о Мексику.

У време свих председничких избора, почевши од 1789. године, Американци дају власт не само једном човеку него његовој породици, где по правилу има неколико одрасле деце. Та деца не узимају учешћа у јавним дебатама, не објављују доказе о својим приходима и имовини, о стању свог здравља, а крију и политичка уверења. Али целокупна америчка историја показује да су деца председника имала значајан утицај на одлуке државних лидера. Нека од њих су помагала очевима и држави бивајући поуздани људи и способни саветници. Друга су, опет, делатност својих родитеља обележила скандалима, корупцијом, одвлачећи их од посла и дајући обиље материјала жутој штампи. Да су све ово бирачи знали, односно какву су важну улогу имала деца председника и државних секретара на историју САД, свакако би пажљивије погледали у историју породице из које долази „будући вођа“.

Када је Џон Адамс 1797. године постао председник, имао је 61 годину и четворо деце, од којих је једно помагало, а остало троје правило проблеме. Када је Адамс свог старијег сина Џона Квинсија Адамса именовао за амбасадора у Прусији, републиканска опозиција је тражила моменталну оставку председника, сматрајући да је начинио опасан изузетак, постављајући на тако важно место члана своје породице. Скандал је брзо заборављен. Но Адамс је био снажна личност и љубимац Џорџа Вашингтона. У годинама председниковања свог оца обновио уговор је са Прусијом, а после, код других председника, играо важну улогу у окончању рата 1812. године, водио је преговоре о придобијању Флориде, учествовао у разради Монроове доктрине, а 20 година касније и сам је постао председник САД.

Чарлс и Томас, друга два Адамсова сина, често су патили од снажних депресија, много су пили, пошто нису имали стални извор прихода, без обзира на положај оца који је покушавао да им изгради каријере правника. Године 1789. Адамс се одрекао Чарлса када је сазнао да често мења жене и не води рачуна о својој деци.

Једина ћерка Адамса Неби удала се за „ниткова Вилијема Смита, који је упорно трошио новац, склапао ризичне послове у области некретнина и, на крају крајева, завршио у затвору због дугова“. Адам се на децу често жалио, а сачувано је и писмо жени Ебигејл из 1789. године, у којем сав у очајању констатује: „Моја деца ми доносе више страдања него сви моји непријатељи.“

Међутим, деца председника често су била и од непроцењиво велике помоћи. Веб, други син председника Резерфорда Хејза, био је талентован политичар, па га је овај поставио за личног секретара када је имао само 20 година. Заједно су радили четири године, а Веб је помогао оцу да се одрекне тврде позиције на тему расизма. Веб је учествовао у три рата: Шпанско-америчком, Филипинско-америчком и Првом светском и због заслуга одликован је орденом Конгреса.

Најмлађи председник САД, 41-годишњи Теодор Рузвелт, имао је два брака и петоро деце, од три до 14 година. Његова ћерка из првог брака Елис, први пут се појавила у Белој кући само неколико месеци после инаугурације. Одмах је освојила срца Американаца лепотом и осећањем за моду. Такође, одушевљавала је новинаре својим условно речено слободним понашањем – јавно је пушила, играла тенис и возила ауто по граду. Наравно, нису били ретки ни случајеви када је око врата носила питона, пуцала по телефонским стубовима из пиштоља из аута у пуној брзини. Рузвелта је излуђивала својим понашањем, а најтеже је подносио њено „братство са децом олигарха, чију је моћ он хтео да сузбије“. Тада је свом другу рекао: „Могу бити или председник или контролор Елис, то двоје истовремено не могу!“

Но, почетком другог председничког рока, променио је свој однос према њој. Схвативши да има њему сличну душу, почео се њоме одушевљавати, пре свега њеном независношћу и оригиналношћу. Потом је преобратио Елис из „детета које оптерећује“ у  политички адут. Године 1905. Рузвелт је послао „принцезу Елис“ на четворомесечно путовање по Азији у статусу „амбасадора добре воље“, где је очарала не само Јапанце већ и друге азијске народе. Елис је помогла да се припреме преговори Руса и Јапанаца у Портсмуту (Њу Хемпшир), што је био увод у завршетак Руско-јапанског рата. Због тога је Теодор Рузвелт, годину касније, добио Нобелову награду за мир. Отац је јавно признао да му је помогла ћерка.

У Белој кући биле су и друге жене – иноватори. На пример, када је Вудро Вилсон 1913. године постао председник САД, са собом је довео и своје три ћерке – Маргарет, Џеси и Елинор. Стално су му говориле да је важно да жене имају право гласа, што је на крају резултирало њиховом победом.

ПОСТСОВЈЕТСКЕ ДИНАСТИЈЕ Опширан текст о деци председника на постсовјетском пространству донео је казахстански портал comode.kz под насловом „Деца председника: срећни од рођења“. Наравно, прве на „удару“ су ћерке руског председника Владимира Путина, Марија и Јекатерина. О њиховом животу зна се веома мало и не појављују се на политичким манифестацијама са оцем. На другом месту су деца белоруског председника, Виктор, Дмитриј и Николај Лукашенко. Најстарији Виктор већ има 39 година и обавља функцију помоћника председника Републике Белорусије за националну безбедност. Такође, члан је Савета безбедности државе. Најмлађи и омиљени син Лукашенка Коља има само 11 година. Лукашенко га води на све догађаје и белоруска штампа га већ сада убраја међу 50 најутицајнијих људи у држави. Није познато ко је Кољина мајка, али се спекулише да би то могла бити Ирина Абељскаја, бивши главни лекар болнице председника Белорусије.

Председник Азербејџана Илхам Алијев има троје деце, две ћерке (Лејлу и Азру) и сина Гајдара, који је добио име славног деде. Најстарија ћерка Лејла бави се политиком и представља Азербејџан на међународним сусретима, снима филмове и пише поезију. Поред тога светски медији често пишу и о њеним проводима и са тим повезаним скандалима. Такође, наводе да је њен брак са музичарем Емином Агаларовим само формални. Друга ћерка Азра се бави хуманитарним радом и удата је за руског олигарха азербејџанског порекла Самеда Курбанова. Гајдар тренутно студира и налази се у сенци своје породице.

Председник Узбекистана Ислам Каримов има две ћерке. Гуљнар се бави политиком, дизајном накита, а тајно и пева под псеудонимом Гугуша. Била је амбасадор Узбекистана у Шпанији и сматрали су је наследницом оца на месту председника, али у последње време влада мишљење да је изгубила политички утицај из непознатих разлога и да је пала у немилост оца. Млађа ћерка Лола Каримова-Тиљајева бави се добротворним радом, културом и амбасадор је Узбекистана у Унеску. Живи у Женеви. За разлику од сестре, нема политичких амбиција, усредсређена је на породицу и васпитање троје деце. Интересантно је да сестре не говоре и не одржавају контакт најмање 10 година. То се правда различитошћу карактера и вредносних схватања.

Украјински председник Порошенко има четворо деце, а најстарији син Алексеј, који је превалио тридесету, радио је у очевој компанији „Рошен“, али се бави и политиком. Тренутно је посланик у Врховној Ради (парламенту). Ожењен је и има сина. Ћерке Јевгенија и Александра су близнакиње, сада похађају средњу школу, а њихов кум је бивши председник Виктор Јушченко.

Највише деце у Заједници независних држава има председник Таџикистана – деветоро: седам ћерки и два сина. О њима се мало зна. Рахмона, једна од ћерки, заменик је министра спољних послова, а Зарина је директор државне телевизије. Најуспешнији је Рустами Емомали, који је био начелник Царинске државне службе, власник локалног фудбалског клуба „Истиклол“, а сада је шеф Агенције за државну финансијску контролу и борбу против корупције. Незванично се сматра очевим наследником на месту државног лидера. Јасно је и да је политичка функција председника постала „породични бизнис“ и извор свеколике моћи породице.

Све три ћерке председника Казахстана су познате личности и играју значајну улогу у свеколиком животу државе. Најстарија Дарига бави се политиком и тренутно је заменик председника парламента Казахстана и шеф парламентарне фракције партије „Нур Отан“. Медији су је означили као најутицајнију жену у овој земљи. Бави се и певањем у опери, а наступала је и у Бољшом театру у Москви.

Средња ћерка Динара Кулибајева бави се предузетништвом. Сматра се најбогатијом женом у Казахстану. Акционар је и Народне банке. Лист „Форбс“ у марту 2011. године њено богатство је проценио на 1,3 милијарде долара. Избегава јавност и медије, а више је препознају као жену Тимура Кулибајева. Најмлађа ћерка председника Назарбајева Алија позната је из светских листова, јер се бави дизајном накита, а и чест је гост модних догађаја и забава.

Председник Јерменије Серж Саргсјан има две ћерке, а старија Ануш је заменик шефа администрације председника, а била му је помоћник и када је био министар спољних послова. За млађу нема података.

На крају треба рећи да је образац понашања председничке деце са Запада мање-више узор осталој деци, као што је и демократски политички систем био узор за већину држава Истока после изласка из комунизма. Но јасно је да су и једни и други одавно преболели „дечје болести“ и успешно се носе са положајем деце, како у смислу њиховог различитог ангажовања, тако и у смислу успешног избегавања медија. Али када затреба, јавности се дозирају и скандали, који, свакако, треба да допринесу њиховом угледу.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *