Битка за гас

Пише Никола Врзић

Да ли ће „Северни ток 2“ доживети судбину „Јужног тока“?

Уз свесрдну подршку својих америчких пријатеља, Европа се својски труди да остане без руског гаса. Након што је – под притиском Сједињених Америчких Држава, како су несумњиво доказале „Викиликсове“ депеше америчке дипломатије – Европска комисија измислила тзв. Трећи енергетски пакет којим је онемогућила изградњу гасовода „Јужни ток“, множе се и покушаји да сличну судбину доживи и „Северни ток 2“, пројекат дуплирања капацитета постојећег гасовода „Северни ток“ којим се гас из Русије, испод Балтика, допрема директно у Немачку.

[restrictedarea]

ГЕОПОЛИТИКА Европска потреба за руским гасом је очигледна, будући да Русија снабдева Европу с око 30 одсто њених потреба за овим енергентом; уз развој европске индустрије и опадање сопствених, европских производних капацитета, ова потреба ће постајати још већа. Баш као што је већом – после руске најаве да ће од 2019. престати да транспортује гас ка Европи преко Украјине због очигледне непоузданости ове трасе – постала и потреба европских држава да себи обезбеде сигуран начин снабдевања.

Али ово јачање гасних веза Русије и Европе донело би са собом и политичко приближавање Русије и Европске уније, што САД не желе јер би такав развој догађаја умањио амерички утицај на простору коме и иначе, географски, не припадају. Речима оснивача „Стратфора“ Џорџа Фридмана, „јачање партнерских односа између Русије и Немачке може ојачати обе државе, али такав развој догађаја представља претњу америчким интересима“. И не само америчким – „Северном току 2“ противе се и они који би, његовом изградњом, постали ирелевантни, од Украјинаца, преко Пољака до Словака и Чеха, дакле свих оних преко чијих територија данас тече највећи део руског гаса према Европи. И који зато имају већу геополитичку вредност него што би је имали ако би „Северни ток 2“ био изграђен као што су 4. септембра прошле године договорили руски „Газпром“, немачки Е.ОН и БАСФ, холандско-британски „Ројал дач шел“, аустријски ОМВ и француски „Енжи“.

 

УКРАЈИНСКА ПРЕТЊА И зато не чуди што је, овог понедељка после састанка са словачким шефом дипломатије Мирославом Лајчаком, украјински премијер Арсениј Јацењук саопштио да је Украјина „уложила званичну жалбу Европској комисији због изградње гасовода ’Северни ток 2’“. „Ово је политички пројекат. Ми захтевамо да Европска комисија покрене истрагу и заустави пројекат који је антиевропски, антиукрајински, антисловачки, антипољски“, рекао је Јацењук, очигледно занемарујући апсурдност ситуације у којој држава која није чланица ЕУ Европској унији тужи другу државу која није чланица ЕУ због гасовода који не прелази преко територије чланица ЕУ. С тим у вези, „екстремно је компликовано схватити где и како би енергетски закони ЕУ могли да буду примењени на предложену руту ’Северног тока 2’“, оценио је недавно Симоне Таљапјетра, стручњак за енергетику у бриселском тинк-тенку „Бројгел“. „Политика (ипак) има своје лимите.“

Или такви лимити не постоје, нарочито ако иза политике стоји гола сила? У свом покушају да спрече изградњу „Северног тока 2“, наиме, Украјинци имају америчку подршку, која се видела и после недавног четворочасовног састанка украјинског председника Петра Порошенка с потпредседником САД Џозефом Бајденом, током Светског економског форума у Давосу у Швајцарској. „Кијев и Вашингтон намеравају да спрече изградњу ’Северног тока 2’“, рекао је Порошенко сасвим отворено. „Ми смо јасно истакли да је ’Северни ток 2’ чисто политички пројекат усмерен и против Украјине и против значајног броја земаља ЕУ. Морамо да делујемо ефикасно како бисмо га зауставили.“

А како на ове притиске реагују Немци, који су и најзаинтересованији за успех пројекта у коме и сами учествују? Питање је утолико оправданије узме ли се у обзир изјава немачког вицеканцелара Зигмара Габријела, током посете Пољској, да ће се изградња „Северног тока 2“ „једино наставити ако Русија не обустави проток гаса преко Украјине и источне Европе“ и после 2019. године, када истекне важећи уговор између Русије и Украјине за који Руси кажу да неће бити продужен. Да ли је ово знак попуштања Немачке? Или тек њен покушај да умири своје ЕУ партнере, будући да би „Северни ток 2“ до 2019, тада ће се и дефинитивно знати хоће ли Руси испунити своју претњу, већ требало да функционише…

[/restrictedarea]