Почетна / Култура / „Златни глобус“ 2016 – Исто, али мало храбрије

„Златни глобус“ 2016 – Исто, али мало храбрије

Zlatni globusПише Владислав Панов

Може се рећи да је и ове године новинарски део награђивања заслужних („Златним глобусима“) у протеклој сезони успео да буде добра најава још горег „спектакла“ таштине, свакојаких политичких агенди, промовисања углавном погрешних вредности, људи и талената, а који ускоро следи под патронатом Америчке академије за филмску уметност и науку и њеног Оскара

Oвогодишња, седамдесет трећа додела популарних награда „Златни глобус“, које долазе од стране Холивудског удружења страних новинара, има неколико занимљивих, па чак и значајних момената. Најважнији је свакако да су новинари ипак успели да буду објективнији него послушнији у иначе обавезном спровођењу „политике политичке коректности“. Другим речима, усудили су се да награде заиста најбољи филм ове године, односно најбољи од номинованих. Реч је о изузетном раду мексичког синеасте Алехандра Гонзалеса Ињаритуа које се код нас управо дистрибуира под називом „Повратник“. То остварење је заслужено добило сва три од најважнијих „Глобуса“ у њиховој хијерархији: најбољи филм, најбоља главна улога (Леонардо Дикаприо) и најбоља режија. Други важни интересантни утисак је да су поменути новинари који одлучују о овој награди успели да заобиђу у Холивуду обавезујуће награђивање и промовисање геј „културе“. Иако су били у игри, уметнички и на било који други релевантни начин незаслужено номиновани, филмови са геј тематиком су заобиђени у промовисању номинованих у лауреате. Изузев, додуше, уколико се прихвати извесна сумња у прави идентитет поп звезде Леди Гаге која је из ко зна ког разлога добила „Златни глобус“ за улогу у категорији најбоље глумице у мини-серији или филму снимљеном за телевизију. Премда није реч ни о мини-серији ни филму већ дуговечном хорор серијалу интензивно грозоморног садржаја „Америчка хорор прича“, Леди Гага је освојила ово признање. Тако долазимо на трећи моменат по коме ће се ова додела вероватно памтити. У питању је реакција Леонарда Дикаприја приликом изласка Леди Гаге на добитнички подијум. Његов подругљиви смех и гримасе говоре боље од било којих речи, па је снимак на коме их је могуће видети један од тренутних хитова на интернету.

[restrictedarea]

Alejandro Gonzalez Inarritu, Leonardo DiCaprioСЛУЧАЈ ТРАМБО

Изостанак препознавања вредности макар теме, ако не и њене егзекуције, у филму „Трамбо“ који се на до сада најекспресивнији и драмски најсолиднији начин бави судбинама у оно време чувених холивудских радника који су као припадници Комунистичке партије, или као њени симпатизери, или као осумњичени да су било шта од поменутих, немилосрдно прогањани од стране антикомунизмом опседнуте власти. Прича је први пут детаљно показала да је систем антикомунистичких чистки послератне Америке, иронично идентичан оним стаљинистичким, уништио каријере и животе неколико стотина људи чије је судбине заокружио својом трагикомичном причом славни сценариста Далтон Трамбо (освојио је два Оскара стварајући под псеудонимом пошто му је као комунисти било ускраћено право на рад). Глумачки ас, јунак једне од најбољих серија „Чиста хемија“ Брајан Кранстон је у улози Трамба бриљирао и ваљало је да његова номинација прерасте у награду. Додуше, конкуренција је ове године била изузетна. Леонардо Дикаприо је највероватније одиграо улогу живота у поменутом „Повратнику“, па се ипак чини да избор победника у овој категорији није могао да буде другачији. Дикаприо је, иначе, десет пута био номинован за ову награду и освојио ју је по трећи пут. Међутим, иако је пет пута номинован за Оскара а ниједном награђен истим, живи је доказ да је тврдња да је „Златни глобус“ сигурна најава за исти исход у избору лауреата за Оскара сасвим погрешна.

 

СЛУЧАЈ ЗАТОЧЕНЕ МАЈКЕ

Обе номиноване глумице које тумаче лезбијске љубавнице у драми „Керол“ Кејт Бланчет и Руни Мара нису успеле да победе Бри Ларсон, чија је интерпретација мајке заточене годинама у подруму са својим ту и рођеним сином у једној од најпоетичнијих и животно реалистично најпомеренијој причи „Соба“ оставила најснажнији утисак на гласаче за избор освајача „Златног глобуса“. Победила је Бри чак и безразложно фаворизовану Сиршу Ронан, протагонисткињу бесмислене, досадне и потпуно неоригиналне, али месецима у медијима фаворизоване, чак и у евентуалној конкуренцији за Оскара, „епске приче“ о ирским досељеницима у Америку у филму „Бруклин“. Тако је „неправда“ према Сирши и лезбијкама (али и трансродним особама пошто је прошлогодишњи освајач два „Златна глобуса“ серија „Транспарентно“, такође, гле чуда, заобиђена!) остављена да се исправи на додели Оскара, којима Америчка академија за филмску уметност и науку промовише све нове вредности политички-коректно свесног друштва.

Случај Мистер Робот

Интересантна је и одлука да се најбољом драмском ТВ серијом прогласи „Мистер Робот“, о којој смо писали пре неколико месеци. Врло је занимљиво препознавање огромног значаја приче ове серије пошто је њен сајбер-анархо потенцијал опасно реалистичан и једнако заразан, а скретање пажње најшире публике на серију давањем два „Глобуса“ нечему тако интригантом и контроверзном није обичај ниједне америчке шоу-бизнис институције. Када је реч о указивању на потенцијално узнемирајуће садржаје који рају, управо од стране индустрије забаве пацификовану и узомбљену, терају на размишљање, па, недајбоже, и на акцију, ништа мање необично је и то што је двоструком глумачком номинацијом за „Златни глобус” (Кристијан Бејл и Стив Карел) скренута пажња и на интригантни филм „Велика оскудица“, који се на квазидокументарни, али аутентични начин бави анализом настанка последње велике економске кризе. Тим пре што филм у свом расплету указује на чињеницу да се од наводног савладавања кризе до данас није променило баш ништа и да се, дакле, она наставља и продубљује баш као и неутољива грамзивост оних који су је проузроковали.

Lejdi Gaga i Dikaprio

Случај Шауловог сина

Ако су већ неке неизбежне стандарде приликом вредновања заслужних за награде чланови Удружења новинара успели да заобиђу, онда је тематика борбе Јевреја унутар немачких концентрационих логора и даље недодирљиво предодређена за признања свих врста. Отуда је мађарски филм „Шаулов син“ (мађарски Јеврејин у Аушвицу покушава да од спаљивања спасе тело свог сина) постао филм године у огранку најбољих остварења стране продукције. Због обавезе да се овакви осврти на Други светски рат награђују, остао је кратких рукава чилеански кандидат „Клуб“, који, ако ништа друго, има најпровокативније необични садржај јер се бави судбином грешних католичких свештеника и опатица ухваћених у најстрашнијим гресима (педофилија, крађа деце од грешно зачетих верница), па по казни живе на једном од осталог света изолованом острву. А када је реч о религији, ништа мање провокативан није ни белгијски кандидат за „Златни глобус“ који се, иако званично комедија, усуђује да озбиљно устврди да је Бог жив и да са својом ћерком живи у Бриселу!?

Уз умерене бизарности (Силвестер Сталоне у новом „Рокију“ домогао се свог првог „Глобуса”, додуше за епизоду), политички коректно поштовање „боја“ (Дензел Вошингтон добио је награду за животно дело, а Тараџи П. Хенсон за главну женску улогу у серији „Империја“, плус још неколико номинација сродних колорита), ширину у избору тема које ће бити истакнуте у први план заједно са њиховим ауторима, до најситнијих детаља испоштоване сапунасте церемонијалне ритуале у светски телевизијски преношеном спектаклу доделе ових награда, може се рећи да је и ове године новинарски део награђивања заслужних у протеклој сезони успео да буде добра најава још горег „спектакла“ таштине, свакојаких политичких агенди, промовисања углавном погрешних вредности, људи и талената, а који ускоро следи под патронатом Америчке академије за филмску уметност и науку и њеног Оскара.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *