Војводина пред изборе 2016 – Марш црнокошуљаша на Београд

Nenad CanakПише Јован Пејин

Предизборни „Марш на Београд“ црнокошуљаша политичара у покушају из Новог Сада показује докле је стигао вишедеценијски сепаратистички процес на северу Србије

Јануар 2016, време продуженог притиска странаца на Владу Србије, зачињен је црнокошуљашким „Маршем на Београд“ као делом акције стварања сталне политичке напетости у Србији. Такође, марширање аутономаша по централној улици Београда показује домаћој, а нарочито страној јавности, да се „ради“ на демократизацији Србије, да се не дангуби на послу рушења диктатуре и самовлашћа ради стварања стања које ће „независни новинари“ већ растумачити у писаним и електронским медијима.

 

ПОЛИТИЧАР У ПОКУШАЈУ Испред Уставног суда Србије, у Булевару краља Александра у непосредној близини Народне скупштине, окупила се 11. јануара „маса“ са војвођанерским заставама, дакле непријатељским, чак је била и покоја српска, и моткама са таблама на којима су била исписана имена градова Баната, Бачке и Срема и отрцаном паролом „Чије су наше паре“, али и претњом „Где сте сада уставобранитељи“? Пред масу на тротоару испред степеништа Уставног суда стао је политичар у покушају – Ненад Чанак – и обратио се присутнима, пристиглим из Новог Сада.

Политичар у покушају је надобудним говором поновио мантру свих мантри коју понавља више од двадесет година. „Бираним речима“, да Београд чује, вођа у црној кошуљи ослоњен на присутну паролу на мотки „Чије су наше паре“ закукао је за „закинутoм“ 1,9 милијарди евра.

Он упозорава Владу Србије и Народну скупштину да, ако Војводина не добије то што жели, онако како је он израчунао, поново ће се на челу новог „Марша на Београд“ црнокошуљаш из Новог Сада појавити на београдским улицама, али „марш“ тада неће бити симболичан!

Чак се вођа у црном представио као бранитељ Војводине! Брани, каже, своју земљу и право! Али која је рођена земља тог црнокошуљаша, идејног наследника федерализма Хрватске сељачке странке и кроатокомунистичког врха бившег СКЈ, који негира Војводину, њен конститутивни народ, његову борбу за ослобођење и уједињење, његове симболе, српски грб и заставу? Овај „дођош“ друге генерације брани Војводину од Срба старинаца, чији преци су јој ударили темељ, и других лојалних грађана интегрисаних у српско стариначко друштво.

[restrictedarea]

ДОЂОШИ И ПРОЂОШИ Пропагандни испад новосадских црнокошуљаша, на челу са политичарем у покушају, имао је јасан циљ. Прво, да покаже надзиратељима њиховог рада на урушавању Србије као државе да су активни, а друго, да политички Београд и јавност у земљи стекну утисак да се ради о две државе?! Зато су се учесници „Марша на Београд“ и окитили војвођанерским заставама, као симболом културе „народа“ који представљају и његовим националним обележјем. Показали су овим гестом сав смисао денационализаторске идеје аутономије.

Политичар у покушају поменуо је и правду за Војводину. Овим речима је показао да не разуме шта је Војводина, шта су Банат, Бачка, Барања и Срем.

Правду за Банат, Бачку, Барању и Срем обезбедио је Јаша Томић, народним референдумом новембра 1918. године и речима: „Ми нисмо вером и језиком једни са Србима и Србијом, него смо кост од кости српске, једно по духу и судбини!“

Насиље над правдом изведено је не само 1941, од Рајха, Мађарске и кроатонацистичке Хрватске већ и 1944, закључно са септембром 1945. године, најпре формирањем Војне управе за Банат, Бачку и Барању, док је Срем постао Област, а потом „интензивним развојем самоуправљања“ уставним амандманима и уставима, закључно са октроисаним уставом 1974. године.

Поделу, политичку и завичајну, а затим и националну, изазивају они који немају личне и породичне корене у Банату, Бачкој и Срему или анектираним територијама Срема и Барање, који нису интимно и духовно везани за српски отпор мађаризацији и борбу за државност Србије. То су такозвани „дођоши“ и „прођоши“.

Оваквом духовном стању много је допринео и доприноси утицај образовног система, подређен идеолошкој пропаганди која је васпитала омладину да мрзи монархију, цркву и државу и великосрпску буржоазију која пљачка раднике и сељаке, и развијала култ вође Јосипа Броза стиховима од обданишта до факултета „Први цветак Титу ћу дати, други цветак мами и тати…“ Трагови ове идеолошке пропаганде још су присутни у српском друштву, и она је основа окупљања појединаца и група око црнокошуљаша.

 

УПОЗОРЕЊЕ СРБИЈИ Предизборни „Марш на Београд“ црнокошуљаша из Новог Сада, осим што има циљ да покаже страним посматрачима да сепаратисти у Србији постоје и да даље у њих треба да имају поверење, несумњиво упозорава Београд и странке са предзнаком заступања националних интереса да морају појачано да раде на обнови угледа и статуса Србије као водеће државе на просторима бивше федерације.

Ово од предстојећих избора у Војводини очекује конститутивни народ који је учествовао у стварању и одбрани државе.

Успех странака са државотворним предзнаком на предстојећим изборима спада у приоритете. Не ради се само о победи СНС, или неке друге странке са интегративном државном идејом Срба као народа, већ и победи у културном и привредном смислу. Изборна кампања у Србији, започета 11. јануара црнокошуљашким „Маршом на Београд“, треба да буде усмерена на аутономашки тероризам чије псовачке облике смо недавно видели у Народној скупштини, и укаже бирачима на сепаратизам одређених кругова „елите“ образованих од наследника „антисрбијанског“ језгра Савеза комуниста Војводине.

Није проблем како ће гласати бирачко тело на будућим изборима у покрајини него је проблем у Београду где су водећи политички кругови међусобно посвађани и подељени. Сукоб се одражава на вођење националне политике, привреде и културе, а сви заједно се понашају као у време успостављања границе унутар Србије на рекама Сави и Дунаву 1945–1974. године. Политичари, новинари, уметници и друге јавне личности просто се утркују у подвлачењу да се у Републици ради о два ентитета, као да држава не постоји. Ово понашање изазива негодовање конститутивног народа у северном делу Србије – избегавамо да кажемо Војводине.

Прихватање поделе Србије, од Броза до Бојана Пајтића, утиче на успоравање привреде и напретка Баната, Бачке и Срема. Не обнавља се индустрија нити се развија агроиндустријски комплекс, што утиче на укупну незапосленост на овим просторима.

Узевши све заједно, предизборни „Марш на Београд“ црнокошуљаша политичара у покушају из Новог Сада показује докле је стигао вишедеценијски сепаратистички процес, активношћу остатка кроатокомуниста у Војводини на разбијању Србије као државе. За политичара у покушају важан је циљ – продужити политичку нетрпељивост Новог Сада према Београда, а последице назвати борбом за демократију, равноправност и побољшање положаја покрајине, не као интегралног дела Републике Србије већ као парадржавне регије са амбицијом да Војводина постане „независна европска регија“, што се додуше (још) не говори отворено.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Zašto ga lepo ne nazvaste imenom koje mu lepše pristaje, vojvođanski ustaša?

    1
    1
  2. Zašto ova antisrpska bitanga nije u zatvoru? Zašto “bitanga”, pa to je i blaga reč! Da se potsetimo, na mitingu /posle puča/ dvehiljadite, na bini je histerično tražio VEŠANJE Miloševića, kad se vratio u N. SAD u RTS je slomio i gazio tablu televizije /čitaj: gazio Srbiju/, pri nenormalnoj brzini na motoru se “ubogaljio” /njegov problem/, hajčio motorne saonice u centru N. Sada /pešačka zona/ i nikom ništa, prebio beogradjanina u Dačinom restoranu /Ribnjak/ zato što je Srbin …. a što se tiče košulje, prisutan je na svim ustaškim svetkovinama u Hrvatskoj, prodavao /dok je bio na vlasti/ zemlju po Vojvodini SVOJIMA, budzašto i najnovije, kaje se OPET što nije obesio /zaklao/ Miloševiće! Da li će ubuduće sve siledžije moći da se pozivaju na – “alibi Čanak”!? Kakvo je to pravosudje kada /posle TRI godine / proces tr. nije ni počeo? Sudite mu u otsustvu!

    • Ipak je hrabar. Mesić je svojevremeno rekao :Dobro je da smo se makli od Beograda a oni hoće da idu na Beograd. Znači Mesić je cveća prema njemu.

  3. beogradu tri put si gorijo ali se nisi pokorijo ali ces sad canku crnokoljasu da se pokoris o boze da ovo cuje car lazar i vuk mandusic i milos obilic e srbijo sto doceka srbija zatvorila karadzica i mladica pa sad cankovi zauzimaju beograd

  4. Canak- skica za portret.
    Sarlatan u crnom. Zlocudniji i bahatiji ekvivalent “Zena u crnom”.
    Panonski Kaligula .Bogohulno magare koje bi da jase Hrista .
    Rupa u etnoloskoj teoriji Jovana Cvijica.
    Primer mladice presadjene gorstacke loze ,koja se nije primila u Srbiji .
    Da nastavim ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *