Почетна / Регион / Темељна реформа историје

Темељна реформа историје

ОрешковићПише ИГОР ЈОВАНОВИЋ

Нова хрватска влада најављивала је темељне реформе у држави, али се по њеним почецима чини да ће најобимнију ревизију ипак претрпети хрватска историја. Што се тиче односа са Србијом, ни ту први радни дани Владе Хрватске нису обећавајући. После дуже времена једна хрватска влада у свом програму није споменула као приоритете ни односе у региону, ни политику према мањинама, ни повратак избеглица. Све то, у најмању руку, разлог је за забринутост у односима Србије и Хрватске

Нова Влада Хрватске коју предводи бизнисмен Тихомир Орешковић изабрана је у петак 22. јануара, а већ до првог радног дана у понедељак успела је да направи толико афера колико се у развијенијем свету сматра довољним за оставку. У центру скандала који је жестоко уздрмао јавност у Хрватској нашла су се двојица министара са квоте Хрватске демократске заједнице којој су противници из Социјалдемократске партије све време кампање и битке за формирање власти пребацивали наклоњеност усташтву и криминалу.

У ХДЗ-у изгледа нису желели да своје политичке ривале прикажу као лажљивце, те су се жестоко потрудили да им дају за право. У ту сврху су изгледа изабрани министар бранитеља Мијо Црноја и министар културе Златко Хасанбеговић чије су реформске идеје жестоко уздрмале хрватску политичку сцену. Најпре је Црноја најавио да ни као министар неће одустати од своје идеје о стварању националног регистра издајника, да би потом и Хасанбеговић изнео крајње контроверзне ставове о антифашистичком покрету у Хрватској, оценивши да Хрвати могу да се осећају као потпуни победници само после рата завршеног „Олујом“ 1995. године.

[restrictedarea]

ВЕТЕРАНСКА ПРАВДА Црноја није много елаборирао своју идеју о регистру издајника, што је хрватској јавности дало машти на вољу. Неки су сугерисали да ће сада ветерани рата из деведесетих година постати својеврсна агентура која ће у име новог министра и власти ХДЗ-а, чији су долазак увелико помогли, крстарити Хрватском и правити спискове издајника и смутљиваца. Пошто новопечени министар није изнео ни критеријуме по којима би људи били сврставани у ту непопуларну категорију, сви који нису на линији ХДЗ-а морали би да се осећају угрожено од гнева праведних ветерана који подједнако презиру домаће издајнике и стране плаћенике.

Таква идеја одмах је наишла на својеврстан покрет отпора у Хрватској. Уметнички колектив „Скроз“ израдио је свој „регистар издајника“ на интернету на коме су грађани сами могли да уписују ко је заслужио да се нађе на листи и тиме уштеде време и муке новом министру. Тако је извесни Миле Гастарбајтер признао да је издајник јер је продао „голф двојку“, док су се други додали на списак осећајући се кривим јер знају да читају ћирилицу, навијају за Новака Ђоковића или понекад погледају цртане филмове на српском језику.

Но било је и оних којима идеја Мије Црноје није била толико смешна. Проблем за хрватску владу може да буде у томе што је један од тих незадовољника лидер друге по снази чланице владајуће коалиције – Божо Петров из Моста, без чијих посланика није могла да се формира нова влада. Петров је у првом коментару на идеју коалиционих партнера казао да не може подробно да прича о томе, јер не зна у ком је контексту говорио Црноја. „Али да се о томе и случајно помислило озбиљно, то никада не би прошло, јер то Мост не би никада дозволио“, рекао је Петров и додао да би стварање таквог регистра могла да буде црвена линија коју Мост није спреман да пређе. Ствар је покушао да заташка и нови хрватски премијер Тихомир Орешковић, рекавши да идеја министра бранитеља свакако није приоритет његове владе. Терајући помало ствар на шалу, Орешковић је казао да ће његов приоритет бити да брзо усаврши хрватски језик, јер је наишао на бројне опаске у јавности да ће са својим министрима лакше комуницирати на енглеском него на матерњем језику који му се потпуно искварио током година и година печалбе у Канади. Други најављени приоритет Орешковића био је изненађење за грађански део Хрватске. Премијер ће позвати свештеника који би благословио просторије Владе Хрватске што је прилично другачије од онога што је радила левичарска коалиција предвођена СДП-ом.

 

ПИТАЊЕ ХРВАТСКОГ КОНТИНУИТЕТА Још једна ствар указала је да ће нова хрватска влада вероватно одржати поларизацију у друштву, створену током изборне кампање. Новоизабрани министар културе Златко Хасанбеговић је у првим изјавама изнео крајње контроверзне ставове о антифашизму и континуитету хрватске државности. Хасанбеговић је најпре навео да је антифашизам флоскула без утемељења у хрватском Уставу, да би потом казао да модерна Хрватска није наследник републике бивше Југославије већ је настала у дисконтинуитету с њом. Ако се погледају те две изјаве, ред је запитати се у чему онда Хасанбеговић види хрватски континуитет. Ако је антифашизам флоскула без утемељења, шта онда има утемељење у Хрватској када се зна да је противник антифашистичког покрета био онај део популације који је током Другог светског рата подржавао фашистичку творевину НДХ. Такође, ако нови министар културе континуитет Хрватске не види у социјалистичкој републици бивше СФРЈ, да ли то значи да је онда види у темељима НДХ?

Да ствар буде још драматичнија побринуо се Хасанбеговићев партијски шеф Томислав Карамарко за кога у Хрватској сматрају да ће заправо руководити радом нове владе. Према писању хрватске штампе, Карамарко је у неспретној одбрани партијског колеге успео да упореди Јосипа Броза Тита са Адолфом Хитлером. Најављујући да ће променити име трга који носи Титово име, Карамарко је казао: „Ако се можемо дистанцирати од разних Хитлера и Мусолинија, онда можемо и од Јосипа Броза.“ Ово крајње неумесно поређење вероватно уводи у идеологију коју ће ХДЗ настојати да наметне кроз нову хрватску власт. Муку у свему томе хрватској владајућој странци могла би да зада чињеница да је оснивач ХДЗ-а и први председник независне Хрватске био Фрањо Туђман, један од виђенијих комунистичких генерала за време Титове Југославије. Идеолошку срећу Карамарку квари и чињеница да се у хрватској јавности увелико спекулише о његовој улози у хапшењу генерала Анте Готовине, који је као заповедник у „Олуји“ сигурно узор оном делу публике који подржава виђење историје и хрватског континуитета што сада покушавају да наметну председник ХДЗ и његов сарадник Златко Хасанбеговић.

Мијо Црноја

ПРЕСЕЉЕЊЕ МЕТКОВИЋА Формирање хрватске владе обележиле су и прозивке опозиције да је превише министара дошло из краја у коме је Божо Петров, лидер Моста, већ годинама градоначелник. Тако се у шали могло чути да је Петровљев родни Метковић остао пуст јер су сви прешли у Загреб на положаје у новој влади. По признању председника Моста, у Орешковићевом кабинету се међу 20 министара нашло места за чак четворицу (укључујући и њега) људи из његовог родног краја. Свакако је најзначајније што су Мост и Метковић добили министра полиције, посебно цењено и важно место у свим балканским демократијама. Петров и Орешковић бранили су се да се ради само о случајности, али то није успело да убеди све у коалицији коју предводи Петров, па се и она додатно осула после избора владе пошто су је напустили неки посланици.

Да постизборни хаос буде потпун у Хрватској, побринула се СДП која је после четири године владавине прешла у опозицију. У тој странци почели су сукоби фракција, тако да је озбиљно уздрмано и место досадашњег председника СДП и доскорашњег премијера Хрватске Зорана Милановића. По свему судећи, он је реаговао доста нервозно и почео опсежну чистку странке која је изазвала додатни револт, тако да се у овом тренутку исход борбе у опозицији не може ни наслутити.

Тек, због свега тога нимало не чуде резултати истраживања јавног мњења који су показали да је два месеца формирања нове владе део хрватских грађана отерало у апстиненцију и убедило их да подршка било којој партији није у њиховом интересу. Поред тога, резултати све три водеће опције у Хрватској су у паду, али грађани и даље признају да им још нису нашли реалну алтернативу. Тако је и даље најпопуларнији ХДЗ са мање од два одсто предности испред СДП-а, док је коалиција Мост на трећем месту одакле, и поред пада популарности, још држи кључеве за формирање владе.

Златко Хасанбеговић

ОПАСНОСТ ОД БАНКРОТА Нова хрватска влада имаће и тежак задатак да се извуче из големих економских проблема који већ скоро деценију прате тамошњу привреду. А тренутне перформансе нимало не иду у прилог новим властима. Према истраживању канадске невладине организације Центар за истраживање глобализације из Квебека објављеном крајем јула прошле године, Хрватска је убројана међу 24 државе са највећим ризиком од банкрота. Истини за вољу, на истој листи су се нашле још две државе региона – Македонија и Црна Гора.

Тренутно Хрватску највише погађа висок јавни дуг и релативно ниска стопа привредног раста. Подаци Међународног монетарног фонда кажу да је тај раст у 2015. години износио свега један проценат. Уз то, због високог буџетског дефицита Хрватска је практично од првог дана уласка у ЕУ под специјалним надзором органа Уније. Такође, Хрватска је у прошлој години била међу државама у региону које су највише смањиле капитална улагања, односно за најмање 2,5 процентних поена потенцијалног бруто домаћег производа. Ипак у овом моменту над хрватском економијом највише се надвија опасност од неконтролисаног јавног дуга. ММФ наводи да он износи око 91,8 одсто БДП. У поређењу са осталим државама региона Хрватска је убедљиви шампион, јер иза ње следе Србија и Црна Гора са 76,7 одсто, односно 73,8 одсто. Прогноза раста привреде Хрватске у 2016. години је свега 1,6 одсто.

Због таквих околности нови хрватски премијер је највише времена у експозеу поклонио економији и потезима којима намерава да је ревитализује. Орешковић, познат по томе што је огромни губитак „Пливе“ претворио у раст те компаније, навео је да му је циљ да до 2020. године за Хрватску обезбеди годишњи раст БДП-а за више од три одсто и смањи јавни дуг на мање од 80 одсто БДП-а у истом периоду. Циљеви су му и да до 2017. смањи буџетски дефицит на мање од три одсто БДП-а, а незапосленост сведе на 14 одсто.

 

ИСТОЧНО ПАРТНЕРСТВО Што се тиче односа са Србијом, почетак рада нове хрватске владе такође није обећавајући. Српски премијер Александар Вучић био је међу првима који су честитали Тихомиру Орешковићу. „Надам се да ћете Ви и Ваша Влада својим радом допринети да мир и стабилност политичких прилика у региону буду ослонац за свима преко потребан економски напредак. У Влади Србије и мени лично имаћете искреног партнера у остварењу тог циља“, наводи се у честитки. Међутим, српски посланик у хрватском Сабору Милорад Пуповац изјавио је да Србије, као првог суседа, нема у програму Владе Хрватске и да се уместо ње помиње неодређено источно партнерство. Према његовим речима, нова влада Хрватске је прва после дуго времена која у програму нема ништа о мањинској политици, нити о остваривању права Срба у Хрватској, о повратку избеглица, о правима људи који су изгубили своја права током рата. „На то смо упозорили и упозораваћемо, и надамо се да ће се то променити“, додао је Пуповац.

Поред тога, Србија и Хрватска прошлу годину су завршиле најавама да ће се утркивати у наоружавању, иако буџети обе државе лако могу да пронађу и друге приоритете. Било би опасно да се иста прича настави и у новој години и са новом хрватском владом, посебно у светлу чињенице да и Србију вероватно чекају парламентарни избори. Зато је извесно да су новим хрватским властима, после почетних аутоголова који су стизали у серијама, потребни брзи успеси и на домаћем и на спољном плану. У супротном, могуће је да рад нове хрватске владе обележи народна пословица: „Оно што се грбо роди, време не исправи.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *