Печат недеље

Лева скретања

Нова српска левица – покрет Левица Србије који оснива донедавни потпредседник Демократске странке Борко Стефановић – задобила је озбиљан ударац пре него што је честито и грунула на српску политичку сцену. Њен (несуђени) идеолог, социолог Јово Бакић објавио је да одустаје од пројекта формирања „српске Сиризе“.
„А тзв. Левица Србије? ’Борко и Јово’? Е ту има нечега новог, али зацело нема ничега доброг. За почетак, како правити левицу без левичара? За потоњег је то тешко оствариво, а први у томе не види никакав проблем“, пише овог уторка у „Политици“ Јово Бакић. „Само је једна скупина одлучних унутар ове ионако малобројне активистичке групе била спремна да се укључи у рад странке, али су и они имали резерве према вођи Левице Србије. Писац ових редова се надао, а и Борко се с њим донедавно слагао, иначе сарадње не би ни било, да би, упркос свему, могло доћи до стварања једне левичарске странке… Ради се, наравно, о вишегодишњем процесу, јер да би кућа била дуготрајна, функционална и пространа, прво је потребно ударити јој чврсте темеље. Ништа од овога неће се догодити, јер примерни изданак школе ДС-а Борислав Стефановић жури, желећи успех одмах… Њега превасходно брину наредни избори и проценти који би му омогућили место у скупштини… Напослетку, после нешто мање од годину дана губљења времена, аматер у политици може да закључи да с професионалцима, политички социјализованим у овим и оваквим странкама у Србији, не може да се направи пита, јер за њу је неопходан и одговарајући материјал.“
Одговор Борка Стефановића? Професионалан, политички социјализован: „Јово Бакић је мој пријатељ и одлучио је да не уђе у политику. Није било никакве свађе. Он никада није постао члан покрета Левица Србије. Ми смо сви чекали и желели да се то деси, али, нажалост, он је одлучио другачије.“

Мирис долара и утицаја

Поштујући златно правило америчког истраживачког новинарства – follow the money, прати ток новца – „Печат“ је у више наврата откривао изворе финансирања овдашњих невладиних организација и независних медија, указујући тиме и на изворе могућег утицаја на њихово деловање. Слично истраживање је, кроз серију текстова ових дана, објавила и „Политика“. И дошла до закључка до кога смо дошли и ми: новац стиже из Сједињених Америчких Држава.
Реч је о милионима долара. Око 35 милиона долара у последњих девет година за невладин сектор и то не рачунајући новац подељен преко УСАИД-а, како произлази из података јавно објављених на сајту Фондација центра, „установе чији се портал сматра најажурнијом базом података о уплатама америчких фондација ка остатку света“.
Фонд за хуманитарно право је, наводи „Политика“, само од 2006. до 2009. године добио 3,78 милиона долара, Фонд за отворено друштво 3,72 милиона, Траг фондација 3,33 милиона, Иницијатива младих за људска права 1,17 милиона, Канвас 2,59 милиона…
Међу америчким плаћеницима у Србији су и Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, БИРН, ЦИНС, Е-новине…

Огњишта се гасила да би Српска живела

Са скупа „Сачувајмо Републику Српску“, у оквиру кампање коју су Српски сабор Заветници покренули у знак солидарности са руководством и народом Републике Српске, у присуству бројних званица, послата је порука да је РС највећа победа српског народа у новијој историји и да је заједничка обавеза да она буде сачувана.
У присуству представника Канцеларије Републике Српске у Србији и генерала Војске Републике Српске, скуп је отворио председник покрета Стефан Стаменковски, који је подсетио на пут стварања Српске, као и изазове пред којима се она данас налази. „Многе српске породице остале су без потомства, а бројна српска огњишта заувек су угашена да би Република Српска живела“, нагласио је Стаменковски.
Окупљенима су се, поред осталих, обратили и чешки режисер Вацлав Дворжак и глумци Милан Гутовић и Танасије Узуновић.

Интегрисање заштите

Српска Цивилна заштита на северу Косова и Метохије и дефинитивно је престала да постоји, пошто је успешно примењен прошлогодишњи бриселски споразум Београда и Приштине о њеном укидању.
Како су ове недеље саопштили и Влада Косова и Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије, свих 483 припадника ове службе потписали су радне уговоре с приштинским органима власти, чиме су интегрисани у институције Косова.
Овај чин је, према оцени приштинске министарке за бриселски дијалог Едите Тахири, „значајан корак у ширењу државног суверенитета и на северном делу земље и резултат је дијалога о нормализацији односа Косова и Србије који се води у Бриселу“, док је Канцеларија за КиМ, поздрављајући завршетак процеса интеграције, оценила да ће бивши припадници бивше Цивилне заштите наставити да буду у функцији заштите интереса српске заједнице у покрајини.

Бомбардована болница у Јемену

Авиони ратног ваздухопловства Саудијске Арабије бомбардовали су болницу у централном делу Јемена у понедељак, само дан пошто је међународна хуманитарна организација Лекари без граница саопштила да је авионска ракета убила пет њихових радника у једној од болница у овој земљи. Болничке установе до сада су у више наврата биле мете напада у Јемену. Тако је прошле недеље у ваздушном удару у Сани погођен Центар за слепе, а још у децембру је погођена једна болница Лекара без граница у Сани. Организација „Хјуман рајтс воч“ затражила је међународну истрагу због наводне употребе касетних бомби од стране саудијског ваздухопловства, што према борцима за људска права представља ратни злочин.

Авганистанска војска неспособна

Безбедносна ситуација у Авганистану погоршаће се у 2016. години, пошто је авганистанска војска изгубила трећину свог људства. Армија ће вероватно бити неспособна да испуни своје обавезе, наводи се у тајном извештају НАТО у који је имао увид немачки часопис „Шпигл“. Делови овог извештаја указују да је, упркос више милијарди долара међународне помоћи, авганистанска војска остала у највећој мери неспособна да функционише као војна сила. Од укупно 101 војне јединице, само једна је оцењена као борбено спремна, док је за њих 38 оцењено да имају „огромне проблеме“. Десет батаљона од по 600 војника је потпуно неоперативно. Велики проблем за авганистанску војску су и бројни борбени губици, у 2015. повећани за 42 одсто у поређењу са претходном годином. Авганистанска војска је 2015. изгубила више од 80.000 војника, односно у просеку 22 дневно. Бројност борбених губитака допринела је и повећању стопе дезертерства, међу којима су и многи авганистански војници који су пребегли у редове талибана. Годину дана после повлачења снага НАТО, талибани су успели да преузму контролу над великим територијама јужних провинција Хелманд и Кандахар, а владине снаге протеране су и из највећих делова северних провинција Кундуз и Бадахстан.

Апс за Ел Чапа

Интервју који је холивудски глумац Шон Пен имао са Хоакином „Ел Чапо“ Гузманом, чувеним мексичким нарко-босом, омогућио је хапшење овог бегунца. Током разговора, који је објавио магазин Ролинг стоун, Гузман је рекао да је послао инжењере на обуку у Немачку пре него што су ископали километар и по дуг тунел кроз који је побегао из затвора. У интервјуу Гузман носи шарену кошуљу и црну капу, а у позадини се види рурални предео. Гузман се похвалио Пену како „испоручује више хероина, метамфетамина, кокаина и марихуане од било кога другог у свету“ и да има „флоту подморница, авиона, камиона и бродова“.

Устанак у Орегону

Наоружани мушкарци, припадници самоорганизованих орегонских милиција, упали су у федералну зграду у националном парку Малер у Орегону захтевајући ослобађање двојице локалних ранчера осуђених за тероризам због паљења ватре на пољима где узгајају стоку. Најављено је да ће ова окупација трајати све док Двајт и Стивен Хемонд, отац и син, не буду ослобођени. „Устаници“ су у федералну зграду упали после мирних протеста 2. јануара и од тада су у њој забарикадирани. Милитанти захтевају и да земља којом управљају федералне власти буде враћена локалним ранчерима.