Почетна / Свет / Опело за Шенген

Опело за Шенген

Policija i izbegliceЗа „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Суспензија шенгенског споразума у Аустрији, нове ограде на словеначко-аустријској и словеначко-хрватској граници, захтеви Мира Церара да ЕУ појача контролу границе у Македонији што би Грчку претворило у санитарни кордон, увођење граничних контрола у Данској, Шведској, Француској и другим државама ЕУ, најављују дефинитиван крах шенгенског споразума. А онда је под знаком питања и будућност ЕУ

Да се избеглички талас окреће, и из држава Европске уније (Шведске, Немачке, Аустрије, Словеније…) усмерава натраг ка државама преко којих су избеглице стигле у обећане земље Запада, открива последњи потез службеног Беча. Иако су словеначки медији пре само неколико дана смиривали домаћу јавност вестима да се премијер Миро Церар у Берлину договорио с немачком канцеларком Ангелом Меркел да Шенген неће бити суспендован, као и да је на трипартитном састанку са Аустријом потврђено исто, већ током викенда уследило је отрежњење – аустријски канцелар Вернер Фајман најавио је да Аустрија ставља шенгенска правила ван снаге. Суспензија је наводно привремена, што је један од словеначких високих званичника цинично прокоментарисао да управо „привремена решења“ најчешће постају – трајна.

 

ПОВРАТАК ГРАНИЧНИХ КОНТРОЛА Да је Аустрија прешла с речи на дела, уверили су се репортери словеначких медија већ у понедељак. РТВ Словенија је исто вече емитовала снимак на коме се види да аустријска полиција спроводи појачане граничне контроле, не само провером докумената путника, него и прегледима возила. Ни то није све – спорадичне контроле возила и намерника на путевима у унутрашњости земље врше и аустријски војници! Исти је случај и на словеначкој граници са Италијом; тамо је надзор од почетка ове године преузело 70-ак италијанских војника. Што потврђује тезу о „привременој мери“ која се, док трепнеш, претвори у правило.

Не помажу запомагања локалног становништва коме васкрс граничних провера загорчава свакодневицу с обзиром на то да бројни Словенци из Марибора и околине, после слома локалне индустрије, хлеб зарађују тако што се ујутро возе на рад код газда у Аустрији, а увече враћају кући. То није раритет – слично је и у другим ЕУ државама чији су грађани олако схватили пароле о слободном протоку људи и посао нашли с друге стране границе. А да је залудно уздати се у договор ЕУ држава око „спаса Шенгена“, потврђује податак да је аустријски захтев да се затворе шенгенске „спољне границе“ одбачен на састанку 18. јануара, одржаном на тему слома Шенгена и хуманитарне кризе; 28 министара земаља Уније није било способно да усвоји никакву заједничку стратегију, па ће се и убудуће у вези са тим све одвијати по принципу „спасавај се ко се може“.

[restrictedarea]

Догађаје који су уследили најавило је истраживање бечког дневника „Естерајх“ према коме 76 одсто Аустријанаца сматра да треба затворити границе за избеглице, док би 48 одсто да се њихов пријем одмах обустави; плус што 75 одсто Аустријанаца дели мишљење да је Аустрија преоптерећена избеглицама и да је њихов број неподношљив. Занимљиво је да већина присталица највећих партија – владајуће Социјалдемократске (64 одсто), Народне странке (88 одсто) и десничарске Слободарске странке (92 одсто) захтева да се одреди лимит за прихват подносилаца молби за азил. Овакви резулати можда нису необични ако се зна да је то прво истраживање јавног мњења после напада на жене током новогодишње ноћи у Немачкој и Аустрији.

Суочена са затварањем својих северних граница, Словенија се нашла у небраном грожђу као држава која је прва на бранику одбране Шенгена у том делу Европе. Испало је да је зид дизала на погрешној страни своје међе – ка Хрватској, одакле је навала избеглица последњих дана јењавала, уместо ка северу, одакле се очекује повратнички цунами. Словеначке власти умирују домаће становништво уверавањима да су све своје снаге упрегле да убеде „државе на балканској избегличкој рути“ (Србију, такође) да Словенија „одбија да постане ‚избеглички џеп‘“. Шта то значи? Ако то неће постати Шведска, ни Данска, ни Немачка, ни Аустрија, а ни Словенија, нити Хрватска – ко је следећи?

 

ДИМНА ЗАВЕСА Не охрабрује ни начин на који је врхушка ЕУ прионула решавању избегличке кризе, а који асоцира на игру у којој је више учесника него столица, па неко увек извиси. Широкогрудост показана у прихвату унесрећених људи којима је рат (распириван и од стране већине ЕУ држава, чланица НАТО) разорио државе и отерао их са њихових огњишта, сада се широм ЕУ повлачи а замењује је себичлук и огољена борба за одбрану уских интереса и позиција. Канцелар Фајман потезе своје земље правда сумњом у способност ЕУ да обезбеди спољне границе Уније. У интервјуу за „Естерајх“ он тврди да то доводи цео Шенген у питање, јер „тада свака земља мора да контролише своје националне границе“. Фајман открива да га је брига за заштиту границе навела да за будућег министра одбране изабере досадашњег шефа полиције у покрајини Бургенланд Ханса Петера Доскоцила. Доскоцилово искуство са азилантима је, по канцеларовом суду, кључно за контролу државне међе, па је јасно да се он ту више узда у војску, него у полицију. Све то наводи на закључак да су претходна заклињања у Шенген од стране званичника из Берлина и Беча била у функцији стварања димне завесе за партнере из Љубљане. И док се словеначки премијер код куће шепурио јер се све лепо договорио са Меркеловом, због чега Немачка и Аустрија неће газити Шенген пошто имају поверења да Словенија ваљано обавља посао заштитника спољне шенгенске црте (ка Хрватској, која јесте у Унији али није део Шенгена), на терену се одвијао супротан сценарио.

Словеначки медији су хвалоспеве о успеху Церарове дипломатске мисије и гаранцијама Берлина и Беча лансирали прошлог петка. Већ колико сутрадан уследио је хладан туш, чим је стигао глас о Фајмановом интервјуу бечком дневнику у коме најављује да ће Аустрија, као и Немачка, појачано спроводити враћање азиланата. „Ко нема право на азил или не жели код нас да поднесе молбу за добијање азила, треба да се одбије са границе. У земљу ће моћи само они који код нас имају право на азил и који нису враћени из Немачке,“ обзнанио је аустријски канцелар.

Samit o izbeglicama

ДОМИНОЕФЕКАТ Одапео је стрелицу и пут Јункерове администрације, и то одмах пошто је председник Европске комисије у драматичном тону испрозивао чланице ЕУ због непоштовања Шенгена. „Запрепашћује да ЕУ, због компликоване конструкције, не може брже да решава тако важне проблеме као што је избегличка криза,“ узвратио је Фајман на ламенте Жан-Клода Јункера да пропаст Шенгена води у већу незапосленост, неминовни крах евра а последично и потонуће саме Уније. Произлази да су Фајман и Јункер сложни само у једном – ако Шенген умре, и судбина ЕУ је запечаћена. Звоно за панику међу званичницима широм ЕУ „укључено“ је после вести из Стокхолма о увођењу контроле личних исправа са фотографијом за све путнике који путују из Данске за Шведску. Дански премијер Ларс Локе Расмусен је неколико сати касније обелоданио да ће исто чинити и његова земља на својој јужној граници, са Немачком. Поновно увођење граничне контроле између Шведске и Данске значи да грађани морају да носе са собом пасоше. Путници су упозорени да их очекују дуги редови и кашњења јер су регулативе о проверама ступиле на снагу са данске стране моста и тунела Оресунд, одакле је у Шведску стигао велики број избеглица. Циљ власти у Стокхолму је да спрече улазак миграната јер Шведска не може да се избори са њиховим превеликим приливом. Ограда је постављена и на аеродрому Каструп у Копенхагену, где ће возови бити заустављани ради обавезних контрола. Ово је први пут да су успостављене контроле на границама између нордијских земаља после више од пола века, што представља нови, смртоносан ударац „шенгенској зони“.

Нордијске државе су заједно са Немачком најавиле рестриктивну политику према придошлицама са Блиског истока и брзометно враћање „непожељних“. У „клубу“ кршитеља Шенгена нашла се још једна моћна држава ЕУ – Француска, која је такође увела надзор своје границе, а 19. јануара најавила и да ће сравнити са земљом „џунглу“, дивљи избеглички камп израстао покрај Калеа у коме је склониште под отвореним небом нашло око 4.000 душа, намерених да се домогну Велике Британије. Системом домина, свака околна ЕУ чланица експресно се сетила где су пре Шенгена биле њене граничне контроле. Можда и ту лежи одговор на питање зашто Аустрија, на пример, своје карауле на граници са Словенијом није уклонила иако је Словенија пре 12 година примљена у ЕУ, а у шенгенску зону примљена још децембра 2007. године.

Словенија месецима улаже напоре да спасе Шенген, чак се латила и мађарског „рецепта“ иако се ругала мађарском премијеру Виктору Орбану када је он наредио постављање ограде на граници са Србијом а потом и Хрватском. Последично је дуж 380 километара копнене црте између Словеније и Хрватске никла ограда на три спрата коју чине колутови жице са убојитим НАТО сечивима уместо бодљи. Церарова влада је ризиковала заоштравање сукоба са Хрватском и никад горе односе са „јужним“ суседима, игноришући чак осам протестних нота које су јој стигле из Загреба због жице коју је поставила тамо где никада, од када је света и века, није било ни сличних физичких препрека. Љубљана је подизање „берлинског зида“ ка држави, која је такође чланица ЕУ, правдала страхом да ће Немачка почети да лиферује избеглице натраг, тамо одакле су и стигле. Власти у Љубљани користе сваку прилику да код патрона у Берлину и Бечу уједно тужакају Загреб „јер не сарађује“. Истина је, међутим, да Хрватска одбија „сарадњу“ из бојазни да ће је најмоћније државе ЕУ претворити у избегличку клоаку.

 

ЕВРОПСКО ПЉАЧКАЊЕ ИЗБЕГЛИЦА У међувремену, ређају се креативне замисли, привидно ради оживљавања одумрлог Шенгена, а уистину да се извуче корист од избегличке муке. Немачки министар финансија Волфганг Шојбле тако „због недостатка воље за договор држава ЕУ“, предлаже увођење посебног пореза на гориво (широм ЕУ!) који би се трошио, између осталог, за финансирање додатне заштите шенгенске границе. Директор мариборског аеродрома Ладимир Бролих досетио се још оригиналнијег решења јер се избеглице, „када схвате да у Европи за њих нема места, неће враћати у домовину кочијама или пешке“. У то име он Унији нуди аеродром, власништво словеначке државе, као сабирни центар за враћање избеглица и миграната којима је одбијен азил у – њихове матичне државе. Наравно, понуда је на столу само ако новац за то обезбеди Брисел, никако Словенија. То је мана која тај план смешта у зону сумрака, нарочито откако су поједине државе ЕУ, попут Данске, обзнаниле да ће озаконити оно што друге чланице Уније (на пример Словенија) раде испод жита, наиме, да ће избеглицима конфисковати драгоцености како би се „покрили“ трошкови њиховог боравка. Према нацрту данског закона, избеглице ће смети да задрже до 10.000 круна, накит и породичне портрете уколико нису од „велике вредности“. Згражавање над савременим видом пиратерије под плаштом државе утихнуло је дан касније, чим је Швајцарска потврдила да је спорна одредба већ 20 година део њеног закона о азилу. „Закон предвиђа да се избеглицама одузима имовина која премашује вредност од 1.000 франака“, изјавила је портпаролка Комесаријата за избеглице Леа Верхајмер и навела да је прошле године само 112 од 45.000 избеглица било погођено том мером, те им је одузето 210.000 франака.

Андреа Белавит, публициста из Италије, подсећа на ерупцију одушевљења 2004. године када је 15 „старих“ чланица Уније примило 10 нових; тада је била на врхунцу идеја о удруженој Европи без граница. Ваља се сетити и да су у ближој историји државе које су своје границе опасивале бодљикавом жицом, представљале мрачне, тоталитарне режиме. Данас је еуфорија „Европе без граница“ спласла, а нови чекпоинт Чарлији, смештени између зидова од бодљикаве жице, подижу се у – демократији. Клемен Грошељ, професор одбрамбених студија из Љубљане, упозорава: „Што се више одлаже заједничко европско решење за избегличку кризу, и што се више приклањамо националном решењу, где свако поставља своје ограде, своје жице, утолико смо ближе тачки када Европска унија више неће бити одржива; тада следи њен распад.“ Мало ко је спреман да призна да је ЕУ, у тренутку када поједине државе Уније набављају бодљикаву жицу и ограђују се једна од друге – клинички већ мртва.

Fajnman

ПРОПАСТ ПЛАНА Коначно је и комесар ЕУ за миграције Димитрис Аврамопулос 14. јануара потврдио да план о примању великог броја избеглица и њиховом распоређивању у државе ЕУ не функционише, и да све више земаља пооштрава граничне контроле услед чега се „ситуација погоршава“, док хиљаде људи и даље сваког дана пристижу на праг ЕУ. Колико је ситуација тешка, сведоче речи комесара за људска права Савета Европе Нилса Муижниекса да би враћање миграната из Аустрије у Мађарску, на основу Даблинског споразума, могло да доведе до озбиљног кршења њихових људских права. Он је упозорио да Мађарска велики број тражилаца азила шаље у притвор и њихове захтеве за добијање азила углавном не разматра детаљно. Муижниекс је немоћан, иако је Закон о азилу који је Мађарска усвојила септембра прошле године у супротности са стандардима Савета Европе и Евопске конвенције о људским правима. Да су регулативе ЕУ контрадикторне и спорне, потврђује и Паоло Ђентилони, италијански министар спољних послова: „Европа око процедура за азил мора да бира између Шенгена и Даблинских регулатива, што значи да оне више нису компатибилне.“ Италија стога тражи ревизију Даблинског споразума према коме азиланти који стижу у ЕУ треба да буду „обрађени“ у првој земљи у коју су ушли. Рим то сматра неодрживим јер већина миграната из северне Африке или Турске стиже преко Средоземног мора у Италију и Грчку. Од почетка 2014. године је више од 320.000 азиланата стигло у Италију, после чега је три четвртине њих наставило пут ка северној Европи, без претходне регистрације. Брисел сад притиска Рим да „обради“ новопридошле мигранте како зна и уме, све како би извукао Шенген из гроба. Атина је суочена са још горим проблемом. „Прошле године је 850.000 миграната стигло у Грчку. Према Даблинској регулативи, требало је да их Грчка преузме. Сви знамо да је то немогуће“, рекао је Ђентилони.

 

ВРЕМЕ ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ „Немци, оснивачи послератне Европске уније, затварају своје границе за избеглице како би осигурали политичко преживљавање своје канцеларке, која је отворила земљу за милион миграната. И потом (зашто не?) одлуче, када је већ све отишло тако далеко – да оживе немачку марку. Ово није фантазија радикалних евроскептика, већ озбиљан страх који је изражен на највишем нивоу у Берлину и Бриселу,“ анализирају европску избегличку кризу за Ројтерс Алистер Мекдоналд и Ноа Баркин. Аутори упозоравају да је Ангели Меркел, која се нашла под притиском јавног мнења после сексуалних напада миграната у новогодишњој ноћи у Келну, опала подршка бирача. Истичу и упозорење председника Европске комисије Жан-Клода Јункера да се Европа налази пред „последњом шансом“ и да се нада да „ово није почетак краја“. У сличним тону је и Ангела Меркел означила Европу као „рањиву“, а питање опстанка евра директно повезала са решавањем избегличке кризе. Немачка се унутар ЕУ суочава са отпором Италије и Грчке које све лошије контролишу своје границе (спољне међе Шенгена), као и са тероризмом уздрманом Француском, у којој десне партије попут Националног фронта добијају све већу подршку бирача, док се Лондон бави превасходно дилемом да ли да остане део ЕУ и тражи уступке од Немачке, те није од нарочите помоћи у креирању заједничке политике ЕУ поводом избеглица.

Slovenacko hrvatska granicaЗатварање немачких граница за избеглице би зато могло да изазове кризу ширих размера. Меркеловој истиче време, а број избеглица које стижу у Немачку није драстично опао током зиме, како се очекивало. „Замислите, само, шта нас чека на пролеће“, вајка се један високи немачки званичник, а преноси Ројтерс. Суспензија шенгенског споразума у Аустрији, нове ограде на словеначко-аустријској и словеначко-хрватској граници, захтеви Мира Церара да ЕУ појача контролу границе у Македонији што би Грчку претворило у санитарни кордон и увођење граничних контрола у Данској, Шведској, Француској и другим државама ЕУ, најављује дефинитиван крах шенгенског споразума. А без шенгенског споразума и слободе кретања унутар ЕУ, „нико не може да се претвара да бисмо могли да имамо заједничку валуту, ако не можемо релативно лако да прелазимо границе“, казала је Меркелова прошле недеље. Насупрот њој, други високи званичник немачке владе оцењује да ЕУ можда има времена до пролећа, до марта, а „онда Шенген завршава у клозету“. Сусрет лидера на врху ЕУ идућег месеца могао би да означи „почетак краја“.

Берлин зато искушава нови маневар, иако унапред осуђен на пропаст – тражи још више новаца за Турску, поред већ обећане три милијарде евра, како би убедио Анкару да заустави доток избеглица у Европу. Британски Телеграф је због признања Меркелове да „немамо ред и контролу које бисмо желели да имамо“ закључио да је „Европа изгубила контролу над избеглицама“. Пуцање ЕУ по шавовима све више занима истраживаче; Хенрик Шелер, професор европских и немачких политичких студија на Универзитету у Потсдаму, упозорава да је истраживање европских дезинтеграција још увек у запећку, и да то треба променити: „Већина истраживача третира европске кризе као аномалије на путу ка већој интеграцији. То треба мењати… Европску дезинтеграцију можемо да определимо као серију процеса који еродирају правну, економску, територијалну и социокултурну интеграцију и воде нас у услове пре интеграције… Дезинтеграција је друга страна интеграције. Без теорије која би нам омогућила да је разумемо, нећемо бити способни да препоручимо механизме за суочавање са дезинтеграцијом.“

Свињске главе и крв на темељу џамије

Градилиште будуће џамије у центру Љубљане освануло је 13. јануара натопљено свињском крвљу, док су наоколо лежале разбацане свињске главе. Представници Исламске заједнице у Словенији љутито су критиковали тамошње медије јер „константно хушкају против џамије и позивају да се градња заустави“. Церарова влада, управа градоначелника Љубљане Зорана Јанковића, Католичка црква, Српска православна црква, Евангелистичка црква и друге установе прозване су да се изјасне да ли је начин на који поједини медији позивају на линч прихватљив за словеначку јавност. Ради се, иначе, о текстовима недељника „Репортер“ у којима је проблематизовано финансирање џамије од стране арапске државе која практикује шеријатско право.

 

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *