Почетна / Регион / МАКЕДОНИЈА, ЕУ И ИЗБОРИ – Најбољи дриблер међу политичарима

МАКЕДОНИЈА, ЕУ И ИЗБОРИ – Најбољи дриблер међу политичарима

MakedonijaПише ИГОР ЈОВАНОВИЋ

Мало је тако очигледних случајева на Балкану да је Европска унија изгубила своју магичну привлачност за становнике овог полуострва као што је то случај са Македонијом. Иако бриселски званичници већ месецима тамо покушавају да смире политичку кризу и на власт доведу људе прихватљиве за све политичке чиниоце, чини се да ни власт ни опозиција у Македонији не хају превише да испуне оно што се од њих очекује у седишту Европске уније

Македонска државност остала је мистерија за све суседе, вероватно и креаторе глобалног светског поретка – таман када се учини да је нема, та држава се покаже функционалном тамо где се најмање очекује. Свако ко је скоро био у Скопљу могао је да се увери да само један мост у главном граду Македоније фактички пресеца ту државу на два неспојива дела – на македонски и албански. Међутим, владајућа македонска партија ВМРО-ДПМНЕ успела је да у неколико мандата задржи одличне односе са две најјаче албанске партије – са владајућом Демократском унијом за интеграције и опозиционом Демократском партијом Албанаца. Такође, поред дугорочне политичке кризе која траје од када је опозициони Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) половином 2014. године напустио парламент, Македонија је задржала солидан привредни раст и са око 3,5 одсто раста БДП безмало је лидер у региону.

Македонски парадокси ту се не завршавају. Та земља је, наиме, сваке године добијала препоруке Европске комисије да почне преговоре са ЕУ, али је на њеном путу ка чланству у Унији и НАТО-у и даље неумољиво стајао вето Грчке која се противила имену суседне државе, тврдећи да је бесправно преузела назив њене античке провинције. Премда је јавно говорио да је посвећен решавању тог проблема и проналажењу компромиса са Грцима, македонски премијер Никола Груевски је с друге стране у Скопљу изградио хиљаде грађевина које су асоцирале на античко наслеђе Македонца (главни трг у престоници Македоније носи име Филипа Другог Македонског, а аеродром његовог сина Александра Македонског) што је само додатно иритирало Атину. И на крају дугог списка чуда у Македонији дешава се можда и највеће. Иако се Европска унија својски труди да оконча владавину контроверзног премијера Груевског, који чврсто држи власт већ десетак година, Македонци не показују много спремности да на следећим изборима изађу у сусрет препорукама из Брисела и пошаљу ВМРО-ДПМНЕ у опозицију.

[restrictedarea]

ДОМИНАНТНА ПОЗИЦИЈА Разлози за такав став можда такође спадају у домен ирационалног које обележава готово све године постојања Македоније као самосталне државе. Далеко је од тога да се Груевском нема шта замерити. На подужем списку доминира неколико озбиљних афера које су потресле власт у Македонији. Тако су другу половину 2015. године обележиле оптужбе опозиције да је Влада Македоније предвођена Груевским имала масован програм прислушкивања грађана у ком је лакше набројити оне који нису прислушкивани од оних који су били на мерама неког тајног владиног центра моћи. Македонски премијер бранио се да је прислушкивање дело опозиције и неке стране обавештајне службе која је желела да напакости македонској влади, док је председник СДСМ Зоран Заев наводио да је снимке прислушкиваних разговора добио од „патриота“ из македонске тајне полиције. Иако су притужбе на демократичност владавине Груевског трајале много година уназад, постоје теорије да се ова афера појавила када се Груевски толико приближио Русима и њиховим енергетским пројектима да је то засметало Западу. У прилог тој теорији ишле су и оштре реакције руске владе која је стала у одбрану македонског премијера у тренутку када су почели опозициони протести који су претили да уздрмају власт и када су се догодили окршаји македонске полиције са албанским терористима. Руско Министарство спољних послова тада је оптужило Запад да у Македонији покушава да спроведе „обојену револуцију“ попут оних у Грузији и Украјини и да се зарад својих интереса неће либити да земљу гурне у „амбис“.

Било како било, политички дуел власти и опозиције завршен је договором из Пржина којим се Груевски обавезао да ће поднети оставку на 100 дана од ванредних парламентарних избора и тако омогућити формирање вишестраначке прелазне владе која би требало да припреми све услове за фер гласање. Иако се чинило да ће тај договор трасирати пут Груевског за политичку пензију, данас ствари не стоје тако. Македонски премијер је поднео оставку 18. јануара, али и даље важи за главног предизборног адута своје странке и за најозбиљнијег кандидата за премијера и након избора који се очекују 24. априла. Његов љути ривал, председник СДСМ Зоран Заев и даље тврди да нема услова за те изборе, јер медији нису слободни нити бирачки спискови пречишћени, али његови позиви на бојкот за сада не наилазе на много разумевања чак ни међу званичницима ЕУ. У таквој атмосфери Груевски се осетио толико доминантним да је, након разговора са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом прошле недеље у Скопљу, новинарима само кратко казао да нема времена да даје изјаве јер жури да отвара нове фабрике. Његов став подржале су и последње анкете јавног мњења у Македонији које показују да би на евентуалним изборима 24. априла ВМРО-ДПМНЕ поново добила предност над опозицијом.

Nikola GruevskiТЕРОРИЗАМ И ОПТУЖБЕ ЗА КОРУПЦИЈУ Поред афере прислушкивања Груевском се приписују и корупција и финансијске малверзације приликом реализације пројекта Скопље 2014. године. Тада је македонски главни град променио лични опис на начин који многи сматрају гротескним, а многи и врло уносним за поједине чланове владајуће странке. Поједини медији навели су да је за тај пројекат потрошено чак око 640 милиона евра, што је вишеструко већа сума од најављене. За тај новац, између осталог, изграђено је око 30 зграда, око 35 споменика, неколико подземних гаража, један тријумфални лук и 39 скулптура које углавном симболизују наводну античку прошлост македонског народа. Груевски се бранио да током радова није било манипулација, али су га медији углавном демантовали огромним сумама издвојеним за поједине грађевине и списком оних који су добили послове на изградњи.

И на крају, македонском премијеру спочитава се у најмању руку чудан и никада до краја расветљен обрачун са такозваном „Кумановском групом“ – организацијом од неколико десетина албанских терориста (махом са Косова) који су се 9. и 10. маја 2015. године сукобили са македонским снагама безбедности у Куманову. Поједини медији наводили су да је бивши македонски шеф тајне полиције Сашо Мијалков дуго био на вези са једним од вођа албанске терористичке групе и да окршај у Куманову није ништа друго него покушај македонских власти да скрену пажњу са политичке кризе који се измакао контроли и прерастао у борбу на живот и смрт полиције и албанске групе. Иако веза Мијалкова, иначе рођака Николе Груевског, са Албанцима никада није доказана, он је поднео оставку након мајског крвавог обрачуна. Следеће његово значајније медијско помињање везује се за Србију јер је ухапшен на београдском аеродрому због поседовања пиштоља. У том случају остало је нејасно како је Мијалков имао пиштољ иако је у Београд долетео авионом из Скопља, где је такође морао да прође безбедносне провере, као ни да ли су тачне новинарске гласине да је са собом имао торбу пуну новца које је намеравао да уложи у предизборну кампању у Хрватској. Тек, нико није демантовао написе да је Мијалков брзо пуштен након што су код српских власти ургирали македонски безбедносни кругови и да му је омогућено да настави пут само без оружја.

Zoran ZaevЕКОНОМСКИ УСПЕХ С друге стране, економски резултати били су углавном на страни Груевског, посебно када је реч о балканским оквирима. Поред раста за који се и даље очекује да остане на нивоу већем од три одсто годишње, бивши македонски премијер је стигао до просечне нето плате од 360 евра у 2015. години, али и до резултата истраживања агенције „Брима Галуп“ које каже да се половина испитаника у Македонији осећала срећним прошле године, а око 35 одсто њих чак је изјавило да очекује да ће бити још боље у 2016. Уз све то, амерички магазин „Форбс“ оценио је да су Словенија и Македонија најбоље државе за пословање у нашем региону. Ваљда су ти показатељи определили Груевског да похита ка новом мандату премијера. У склопу тих жеља одјекнула је и вест да је ВМРО-ДПМНЕ ангажовала америчку консултантску кућу „Њу партнерс“ за промоцију у Сједињеним Америчким Државама. Компанија је наводно упослена 1. децембра за суму од 54.000 долара месечно. „Њу партнерс“ треба да промовише Македонију у САД, а посебно лидера ВМРО-ДПМНЕ Николу Груевског, у савладавању избегличке кризе, током које је кроз малену Македонију прошло око 700.000 избеглица.

Тако се сада чини да је Груевски спреман за још један успешан дриблинг на малом простору. А изгледа и да Македонци нису спремни да се повинују захтевима и саветима из ЕУ како да гласају на предстојећим парламентарним изборима. Али до тог тренутка је још дуг пут и Груевски ће сигурно још много тога морати да објашњава и својим грађанима и утицајним међународним политичарима. А, по правилу, и највећим мајсторима дриблинга деси се да изгубе лопту баш када поверују да су избегли све препреке.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *