Почетна / Економија / Година економског посртања

Година економског посртања

brokeriПише Игор Јовановић

Нова година није донела много разлога за славље онима који се баве стањем глобалне економије. Значајно успоравање кинеске привреде, велики пад цена акција на највећим светским берзама, нагли пад цена нафте и брига за привреду земаља у развоју натерали су водеће светске економисте да се запитају да ли 2016. година доноси и трећи талас светске економске кризе

Иако га често називају берзанским шпекулантом, светски медији и економски стручњаци навикли су да ослушкују шта бизнисмен Џорџ Сорош има да каже о изгледима глобалне економије. Оно што су сада чули није их нимало обрадовало. Према Сорошу, свет се налази на почетку нове рунде глобалне економске кризе, која у таласима потреса планету још од 2008. године. Иако економисти још не могу да се сложе да ли је реч о великим потресима или пролазним слабостима светске економије, најбогатији људи света нису имали много дилеме. Наиме, сматра се да су они који свој новац улажу на берзе, за само недељу дана у новој години изгубили око 194 милијарде долара због пада на водећим светским берзама.

Шта се заправо догодило те су забележени тако разорни ефекти у првим данима 2016. године? Упућени наводе да је потрес на светским берзама био толики, да се такав економски цунами догодио свега три пута у последњих 100 година. И сваки пут после таквог пада уследиле су озбиљне глобалне кризе које су угрозиле светску економију и донеле године рецесије. За сада економисти још не могу да закључе да ли свету прети исти сценарио, али се страхује од посртања кинеске привреде, даљег пада вредности акција и од даљег пада цена нафте које би могло да доведе у безизлазан положај економије које су зависне од извоза „црног злата“. Економисти наводе да су развијене државе, поучене кризом из 2008. године, спремне да реагују брзо, штампају новац и упумпавањем у стратешке фирме спрече колапс својих економија и тржишта. Зато се сада главни проблеми очекују у државама у развоју, међу којима је и Србија, а које су високо зависне од иностраних улагања и глобалног просперитета.

[restrictedarea]

ЦРНИ СЦЕНАРИО Сорош није једини који је упозорио на могућност црног сценарија. Њему се убрзо придружио и британски министар финансија Џорџ Озборн, чија је оцена да би текућа година могла бити најгора за светску привреду од 2008. забринула многе инвеститоре и улагаче на берзама. За сада, водеће светске финансијске институције не прогнозирају да ће свет ући у рецесију, али злонамерни тврде да оне то заправо никада и не чине, нити су биле у стању да предвиде слом 2008. године. Али, индикативно је да исте те институције сада смањују прогнозе раста глобалне економије. Светска банка је прогнозу светског раста спустила са 3,3 одсто на 2,9 одсто, што је ипак боље од онога што је свет постигао у години која је остала за нама.

Прогнозе раста смањио је и Међународни монетарни фонд 19. јануара, по други пут у кратком временском року. Та организација навела је да очекује раст светске привреде од 3,4 одсто у 2016. и 3,6 одсто у наредној години, али је истовремено упозорила да су ризици сада усмерени ка земљама у развоју. ММФ је као највеће опасности по светски раст навео нагло успорење раста у Кини, јачање америчког долара и повећање камата америчке Управе федералних резерви (ФЕД), геополитичке тензије и склоност ка избегавању ризика, али је додао да ће светле тачке и даље бити економије Индије и још неких држава у Азији.

НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ ОД ПАНИКЕ Највише забринутости изазвало је успоравање раста у Кини које је у 2015. години било 6,9 одсто, што је најслабији раст у последњих 25 година. Како сада ствари стоје, кинеска економија ће додатно успорити у 2016. години и раст ће пасти на 6,3 одсто.

Свет је уздрмао и нагли пад цена нафте која је у првим данима 2016. године спала чак и на испод 30 долара по барелу. Такав развој догађаја угрозио је стабилност многих држава, а међу њима и Саудијске Арабије што је до пред крај 2015. године био незамислив сценарио. На додатне мере штедње одлучила се и Русија, а британске и бразилске нафтне компаније већ су најавиле отпуштања хиљада радника и значајно смањивање износа за нове инвестиције. Уз све то, економисти страхују и од великог задужења у Кини, тачније од тога да су многи кредити пласирани без довољно обезбеђења, што би могло да уздрма тамошње финансијске гиганте. Оно што теши стручњаке је чињеница да кинеска влада располаже готово невероватним новчаним резервама којима би могла да спасава своје посрнуле банке. Поред тога, кинеске банке нису толико увезане са глобалном привредом као што је то био случај са западним финансијским гигантима, те би урушавање Кине ипак имало ограничени утицај на светску привреду. Но, проблем је у томе што се у економији ипак не своди све на бројке па постоји бојазан да би паника лако могла задесити тржишта широм света, услед чега би и без реалног разлога глобална привреда могла претрпети непредвиђене и непотребно велике ударце.

Неке последице већ су почеле да се осећају јер је почела штедња новца. Компанија Тифани саопштила је 19. јануара да је широм света опала продаја њеног накита током празничне сезоне, пошто купци троше мање услед забринутости због светске привреде. Тифани је забележио пад од девет одсто у продавницама широм света, осим у Јапану. Такође, објављено је и да је америчка производња у децембру смањена по највећој стопи у последњих шест година, пошто су фабрике смањиле број запослених и број поруџбина. Истовремено је и индекс набавке у привреди у Кини пао десети месец за редом.

БОГАЋЕЊЕ БОГАТИХ Међутим, неке ствари не може да измени ни страховање од нове глобалне економске кризе. Међу њима је на високом месту чињеница да најбогатији постају све богатији, а да сиромашни у свету и додатно сиромаше. Тако је међународна хуманитарна организација Оксфам навела да је половина укупног светског богатства у рукама 62 најбогатија човека на свету. Пре пет година половина глобалног богатства била је распоређена на 388 особа. Истовремено, од 2010. године имовина најсиромашнијег дела популације смањена је чак за 41 одсто. Овде још треба знати да је половина супер богаташа из Америке, а 17 из Европе. Биће да су они на време припремили залихе ако поново удари криза.

То се не може, на жалост, рећи за државе у развоју, међу којима је и Србија, а које би сада могле да осете најгоре последице економских посртања. Лоша вест за светску привреду је то што су те привреде сада много значајнији део светске економије него што је то био случај 2008. године, па ће и глобални утицај евентуалних проблема бити много већи. Економије држава у развоју много су осетљивије на спољне утицаје па их је уздрмало чак и благо повећање каматне стопе ФЕД. Тај случај био је примењив и на Србију, чији је спољни дуг практично порастао истог тренутка када је ФЕД подигао каматну стопу за свега четвртину поена. То у пракси значи следеће: јавни дуг Србије на крају новембра премашио је 25 милијарди евра, што је 76,5 одсто БДП-а. Трећина српског дуга је у доларима. Америчка валута је у 2015. години ојачала око 13 одсто у односу на евро, што је јавни дуг Србије увећало за нешто више од милијарду евра, односно скоро три одсто БДП-а. Србија планира да се и у 2016. години задужује у доларима, када ће стићи и уговорени кредит Уједињених Арапских Емирата од милијарду долара.

Тадашње српске власти навеле су за кризу из 2008. године да може да буде развојна шанса за Србију. Од те „шансе“ држава и данас не може да се опорави. Садашња влада знатно умереније дочекује упозорења светских економиста. Председник Владе Србије Александар Вучић рекао је да држава не може да утиче на глобална дешавања, али да се добро припремила за ударе споља. „Не можемо да се измакнемо, али на време смо предузели важне мере“, рекао је Вучић. Остаје нам само да се надамо да ветар неће бити толико јак да преврне и српски брод. Како је кренула 2016. година, биће за то потребно и доста среће.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *