Почетна / Свет / Глад поново прети Земљи

Глад поново прети Земљи

Поље памукаПише Зоран МИЛОШЕВИЋ

Тренутно само половина светског становништва има довољно хране, а 30 година раније потребну храну имало је само четири одсто човечанства. Напредак јесте остварен, али нови подаци показују да се глад враћа међу житеље планете Земље, па и у Сједињене Америчке Државе

Нови, 21. век у пољопривреди бележи нове проблеме, који у најмању руку онемогућавају безбрижност човечанства у вези обезбеђивања довољних количина хране: око 30 милиона хектара обрадиве површине више не може да се обрађује, у мелиоративном систему појавила се криза, површина закишељеног земљишта се значајно увећава. Појавио се и недостатак пољопривредне механизације (између 40 и 60 одсто), при чему се јавио и проблем застарелости механизације (у 75 одсто случајева). Дугови пољопривредних газдинстава већи су од зараде, а 55 одсто истих ради са губитком, државне капиталне инвестиције у пољопривреду умањују се двадесетоструко.

Званична препорука Уједињених нација (тачније њених различитих организација и институција, које умеју да буду и контроверзне) јесте да се смањи пољопривредна производња за 15 до 50 одсто, што се оправдава климатским променама, наводи портал geum.ru. Наравно, то би изазвало глад, па је мало која држава послушала овај савет.

Организација економске сарадње и развоја Уједињених нација објавила је дугорочну прогнозу развоја пољопривреде у свету. Оваква истраживања спроводе се једном у неколико година и садрже основне закључке водећих стручњака о развоју светског аграрног сектора. Према овом документу перспектива око питања житарица је – њихово поскупљење и то у дужем временском периоду.

[restrictedarea]

РАСТ ЦЕНА ХРАНЕ Тенденција цена свих пољопривредних производа у свету је таква да су сваке године – скупљи. Иако би требало да временом појефтине, то се није догодило, а документ Организација економске сарадње и развоја наглашава да нема индикатора да ће у будућности доћи до умањења цене. У студији се говори да се раст аграрне производње догађа не због освајања нове пољопривредне земље већ због повећања родности биљака. Поскупљењу доприноси и све веће коришћење пољопривредних биљака (кукуруз, пшеница…) за производњу биогорива.

Ако се погледају конкретне цене, то значи да су у односу на 1998. и 2008. годину свињетина и говедина поскупеле 20 одсто, шећер 30 одсто, пшеница, кукуруз и обрано млеко од 40 до 60 одсто, уље и уљне културе за 60 одсто, а уљана репица за 80 одсто.

Овде треба додати да прогнозе Организације за економску сарадњу и развој нису уважиле нове законе и директиве САД и Европске уније о развоју биогорива, наводи портал geographyofrussia.com, што значи да цене основних намирница могу бити и веће, јер ће део култура завршити као гориво.

Студија „Перспективе развоја пољопривреде до 2025. године“ бавила се и питањем прети ли човечанству, пре или касније, масовна глад, јер према подацима Уједињених нација данас је гладно више од милијарде људи на планети. Хоће ли пољопривреда имати довољно обрадиве земље, воде и других природних ресурса за свој развој? Да ли научне иновације могу да спасу пољопривреду од климатских промена и каприца природе? На крају, какву аграрну политику треба да воде владе да би њихове државе и становништво имале квалитетну, конкурентну пољопривреду и здраву храну за становништво?

 

ШТА СЕ, ДАКЛЕ, ОЧЕКУЈЕ У ОБЛАСТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ? Прво, површине са главним пољопривредним производима (пшеница, кукуруз и пиринач) морају се повећати, како би се задовољиле потреба становништва планете, иначе ће се поновити криза из 2007–2009. године када је био дефицит ових производа. Друго, све државе трошиће велика средства на научна истраживања у области пољопривреде, не би ли се повећала производња, али и боље експлоатисати ресурсе (земља и вода). Треће, развијене државе повећаће потрошњу протеина, а смањити потрошњу меса и млечних производа. Из тога следи да ће већина узгајаних биљака бити коришћења за прехрану. Четврто, већина земаља ће пољопривредну производњу користити за задовољавање потреба за храном, уз изузетак неколико држава које ће користити ову област за производњу биоенергије (САД, етанол од кукуруза), Бразил (етанол из шећерне трске), као и неколико земаља југоисточне Азије, које могу освојити производњу биодизела из палминог уља.

Осим Уједињених нација будућношћу пољопривреде бавили су се и други, тако да је на крају претходне године у светским медијима објављено и неколико чланака о прогнозама за 2016. годину у области пољопривредне производње.

СиромаштвоПољопривреда зависи од временских прилика, а у неким деловима света олује су у потпуности униште усеве. Зато су метеоролози упозорили да 2016. година може бити година олуја, што ће се одразити на пољопривредну производњу.

Поред тога, криза у светској економији тера стручњаке да нађу нову тачку ослонца за развој, а управо већина истраживача сматра да је то пољопривреда. Наравно, уз примену нове технике, тачније електронике, што би био корак ка „паметној пољопривреди“ (без много људи, а са много електронике – то би појефтинило производњу). Овде главну улогу преузима GPS и мале беспилотне летелице. Такође се раде различити програми који омогућавају да се употребом инфрацрвених зрака препознају болести биљака (ако се појаве), а потом одреди мера заштите. Стручњаци примећују да техника болест биљке примети 10 дана пре човека.

Стално се испитују и нови роботи који треба да замене човека, за сада су скупи, али… Низ компјутерских компанија већ је разрадило програме за мобилне телефоне, како би се са дистанце могла укључити расподела хране за стоку, да се преко Јутјуба прегледа шта се догађа на фарми, пишу Крестјанскије ведомости.

Производња пшенице, предвиђа се, повећаће се 2020. године на 806 милиона тона (раст од 18 одсто у односу на 2008), а у 2050. години биће потребно 950 милиона тона (раст од 40 одсто у односу на 2008). У овом периоду, према прогнозама Уједињених нација становништво ће се увећати између 30 и 35 одсто, што значи да потражња за пшеницом може само да расте.

Раст производње бележиће и индустрија млека и млечних производа. Године 2050. светска производња млека може достићи и 1.222.000.000 тона, тј. 80 одсто више у односу на 2008. Највећи допринос развоју млекарске индустрије, према предвиђањима, треба да дају државе у развоју, где би производња требало да се увећа за 2,25 пута. Проблем је, наиме, у томе што тренутно државе у развоју производе млеко и млечне производе чак седмоструко мање од развијених држава.

Највећи и најсложенији проблем за човечанство остаје производња меса, која је и главни фактор побољшања исхране становника планете. Прогнозе говоре да ће се производња и потражња говедине значајно повећати до 2050. године, чак за 60 одсто, више него свињетине (за 77 одсто), а у односу на месо перушине 2,15 пута. Овде се може догодити да темпо производње меса превазиђе темпо раста броја становника. Примећује се и правило у развијенијим државама: говедину и свињетину производе унутар земеље, а месо перушине увозе.

Но, да би се избегла криза у прехрани, стручњаци предлажу прелазак на тзв. иновациони принцип развоја пољопривреде (ма шта он значио), јер уколико се то не догоди у наредних 40 година, човечанству прети озбиљна глад. Суштина је да све говори да са општим развојем расте и потрошња хране по човеку, при чему производња стагнира.

Током 30 година (од 1970. до 2000) потрошња хране у свету (у енергетском еквиваленту) порасла је са 2.411 на 2.789 ккал по човеку, односно раст потрошње хране је износио 16 одсто или 0,48 одсто годишње. Према прогнозама за 2030. годину потрошња ће порасти на 2.950 ккал, али ће раст производње износити девет одсто или 0,28 одсто годишње у просеку. Већ 2050. године потрошња ће износити 3.130 ккал по човеку, а раст производње за 20 година биће три одсто или 0,15 одсто годишње. При томе, државе у развоју повећаће потрошњу брже за 5-6 пута у односу на неразвијене државе. Благодарећи овој динамици смањиће се разлика у потрошњи хране између различитих цивилизација, што треба да буде основа за боље хармоничан и социјално стабилнији развој човечанства.

Интересантна је и чињеница да је пољопривреда међу најрегулисанијим областима, односно све земље јој посвећују велику пажњу, а главни је разлог одговорност државе да обезбеди довољно хране за становништво. Пољопривредна производња је једна од најважнијих грана светске привреде, а ако се гледа доходак, онда је она друга по значају, одмах после индустријске производње. Њен задатак је да становништво снабде храном, а прехрамбену и другу индустрију сировинама. У пољопривреди ради мање од 50 одсто светског становништва, а удео у БНД је око 10 одсто.

АМЕРИЧКИ САН О ГЛАДИ

Најновији подаци из „богатих“ САД наговештавају да се глад враћа и у ову земљу. Амерички информативни портал Алтернет објавио је изводе из најновијег извештаја о социјалним и економским проблемима 22 америчка града. Конференција америчких градоначелника, независна организација која се бави заступањем интереса места са више од 30.000 становника, представила је свој нови извештај „Глад и бескућништво“, са подацима о условима живота у различитим деловима Америке у периоду од 1. септембра 2014. до 31. августа 2015. године. У извештају се посебно наглашава све већи проблем читаве земље са недостатком приступачних станова, што је основни разлог зашто америчке породице с децом постају бескућне. Остали разлози су сиромаштво, глад, незапосленост и слабо плаћени послови.

Градоначелници 50 одсто градова у којима је вршено истраживање рекли су да очекују „умерен“ пораст бескућништва у наредној години. У 65 одсто градова власти предвиђају да ће у наредних 12 месеци бити „умереног“ повећања захтева за хитну помоћ у храни. Према Фајненшел тајмсу сада петина одраслих Американаца живи на рубу сиромаштва и свакодневно гладује. Слоју Американаца са најнижим примањима се од почетка светске финансијске кризе придружило 5,7 милиона људи.

Економик колапс блог каже да се повећање сиромаштва у САД отргло контроли. Да је тако сведочи 45-годишњи Мет Блек, који је пошао из родног града Санта Марија (Калифорнија) и прешао 18.000 миља, заустављајући се на сваких 200 миља како би фотографисао места где више од 20 одсто становника живи испод најниже црте беде. Аутор је ове фотографије назвао „Америчка сеоска сиротиња о којој нико ништа не зна“, а саму појаву именовао „концентрисање сиромаштва“, које утиче на сву околину: од путева до школа и здравствене службе. Блекове фотографије објављене су и у Националној географији, Њујоркеру, Њујорк тајмсу, а на све су пажњу скренуле социјалне мреже. Људи који су испод црте сиромаштва преживљавају сакупљајући орахе, лешнике и сличне плодове на „ничијем простору“.

Блекови фотоси сведоче о екстремном сиромаштву, запуштеним кућама, лешевима животиња, срушеним далеководима и обичним електричним стубовима… Фотографије људи показују дубоку депресију… На пример, место Алпо (Калифорнија) насељава 1.026 људи, а од тога 55,4 одсто нема приходе и живи животом људи испод линије сиромаштва.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *