Почетна / Србија / Борба за земљу или…

Борба за земљу или…

Чанак протестПише Бранко Радун

Шта стоји иза наглашене забринутости покрајинских власти да би новим законом земља могла да падне у руке странаца, те како се ССП нашао у другом, невидљивом плану

Судбина државног пољопривредног земљишта доспела је у фокус пажње медија захваљујући запаљивој политичкој и страначкој реторици која је крајем прошле године пратила најаве усвајања новог закона, то јест измена и допуна постојећег. Упадљиво је изостала стручна расправа на ову тему.

ЧАНКОВИ ИНТЕРЕСИ Министарство пољопривреде, подсетимо, правдало је измене постојећег закона потребом да се ефикасније и рационалније користи овај изузетно значајан ресурс, објашњавајући да се његовим доношењем смањује могућност корупције, али и проценат земљишта које је или запарложено или узурпирано. Досадашња пракса показала је да пола земљишта не прође лицитацију због високе стартне цене, што је за последицу имало то да се земљиште или не обрађује или се пак обрађује илегално чиме је државни приход од истог умањен за око 15 милиона евра годишње.

[restrictedarea]

Но иако је тема судбине земљишног фонда изузетно битна, њоме су се једино бавили, такмичећи се у злим предвиђањима, поједини политичари. Опозиција која је на власти у Војводини оптужила је савезну власт да иза овог закона стоји безумна намера да се земља уступи странцима, те да ће овим изменама трећину земљишта локалне самоуправе дати само једном купцу.

Министарство пољопривреде демантовало је ове тврдње чињеницом да је у закону дефинисано да купац може бити само грађанин Србије, то јест газдинство верификовано као активно у пољопривреди, и да локалне самоуправе могу, а и не морају да продају део земљишног фонда локалним фармерима, који пак не могу даље да га продају или изнајме. Образложења нису прихваћена.

У тзв. „побуни трактора“ која је као одговор на најаве министарства организована крајем новембра испред Скупштине Србије предњачио је Ненад Чанак са својих десетак трактора. Подршку је добио, истина вербалну, из Пајтићевог ДС и појединих удружења пољопривредника уплашених да би земља могла отићи у руке странаца и да на лицитацијама, они, мањи фармери, не би имали никакве шансе.

Да ли је бојазан пољопривредника оправдана?

 

КО ЈЕ ГЛАСАО ЗА ССП? Требало би знати да овај закон не предвиђа продају земљишта странцима, али је предвиђа ССП којим је Србија прихватила захтев да странци могу да буду власници непокретности, па тиме и земљишта. ССП, подсетимо и то, изгласали су својевремено ДС и Лига, називајући своје неистомишљенике „антиевропским примитивцима и ксенофобима“.

Није ли онда лицемерно када лигаши и демократе нападају законска решења која су они усвојили у скупштини под притиском Брисела?

За време њихове власти земљиште се добијало у закуп за мање од сто евра по хектару годишње, чиме је буџет оштећен до сада за милионе евра. Такође, после Петог октобра продато је или буквално поклоњено 300.000 хектара земљишта у државном и друштвеном власништву за ситне паре (педесетак милиона евра).

Сложили би се с Пајтићем да не треба продавати државно земљиште тајкунима и странцима, али тај став долази управо од оних који су поклањали земљиште комбината и задруга својим политичким спонзорима и блиским људима. При томе је велик део земљишта и прераде пао у руке хрватских тајкуна и компанија, што представља ванредно велик безбедносни и стратешки ризик. Пре него што је ДС преузео власт, у Србији је радио 91 комбинат и преко сто пољопривредних добара. Данас, штета коју су они начинили мери се милијардама евра и стотинама хиљада радних места.

Шта тек рећи на то да иницијатива о сакупљању 100.000 потписа грађана како би се расписао референдум против продаје земљишта долази од Чанкове Лиге која је заједно са својим коалиционим партнерима потписала ССП? Такви се међународни уговори не могу рушити на референдуму. Да је то могуће, земље дужници би се тако решавале дуга, а Русија би могла да тражи Аљаску од Америке. Реч је или о незнању или о демагогији.

 

ПОЗАДИНА КЛИНЧА Позадина овог медијско-тракторског клинча је политичка и политиканска. Имамо ситуацију у којој се ДС опире одласку са власти у покрајини, а кадрови СНС-а већ себе виде у фотељама покрајинских функционера. Настојање ДС да се по сваку цену одржи на власти у АПВ готово је довело до прекида сарадње и комуникације између два нивоа власти. Демократе су успеле да се одрже у седлу вештим маневрисањем и „намиривањем“ коалиционих партнера, али и подршком са Запада. Нажалост у лоше односе између два нивоа власти као арбитри су се укључили странци. Код нас је тешко раздвојити страначке интересе од националних и државних. Последица је да ДС, који је руинирао српску пољопривреду и Војводину претворио у слабо развијену и запарложену регију, сада настоји да одложи свој одлазак са власти и да се уз помоћ странаца наметне као „партнер“ СНС-у при формирању нове покрајинске администрације после избора. Прича о продаји земљишта је само покушај бољег политичког позиционирања пред покрајинске изборе оних који једва пролазе цензус.

Зато је кристално јасно да се ДС и Лига не залажу за интересе пољопривредника. Аутор овог текста се слаже да треба опрезно продавати земљиште, јер је то необновљиви национални ресурс који би требало да буде у рукама искључиво домаћих произвођача и прерађивача како би заокружили производни процес, али исто тако свестан је да се досадашња пракса коју је толерисао постојећи закон показала као поразна и криминална.

Поред свега тога постоји још једна опасна манипулација. Испада да је питање земљишта, његове продаје и закупа некакво војвођанско питање, а истина је да је више обрадивог земљишта ван Војводине, па се чак више и жита произведе ван покрајине него у њој. Овим се јако подгревају аутономашке и сепаратистичке страсти. А то је далеко значајније од цене коју ће на лицитацији за продају или аренду добити земљиште.

Није наравно нимало случајно што су главни „борци за паоре“ познати и као хрватски лобисти на српској политичкој сцени. Зато је питање продаје и изнајмљивања земљишта део једног већег и опакијег пакета којим Србија може лако да се дестабилизује, и да се стимулише сецесија Војводине.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *