Вилијам Енгдал – ЦИА џихадисти и пропаст хегемона

Разговарала Биљана Ђоровић 

Вилијам Енгдал, историчар, економиста, геополитички аналитичар, један од најцењенијих истраживача методологије и феноменологије глобалног светског пројекта Запада, у разговору за „Печат“ говори о својој најновијој студији „Пропали хегемон“ (The Lost Нegemon), која ће крајем децембра читаоцима бити доступна на енглеском језику

У својој новој књизи „Пропали хегемон“ Вилијам Енгдал говори о пропасти САД, која је започела после Другог светског рата под руководством олигарха. Објашњава да су олигарси уобличили америчку спољну политику, док су људи попут Збигњева Бжежинског и Хенрија Кисинџера били слуге вишег ранга веома богатих фамилија Запада – Гејтса, Рокфелера, Сороша Буша и других – чија је агенда била успостављање тоталне контроле над светом и смањење светске популације кроз еугенику, ратове и тероризам.

„Ради се о успостављању новог глобалног фашизма, варварства које је Пентагон назвао ’доминација пуног спектра’, а амерички олигарх Дејвид Рокфелер – Нови светски поредак“, каже он у интервјуу за „Печат“.

У чему видите пропаст Америке?

Данас је Америка банкротирала. Банке олигарха су уништиле америчку економију током последњих 30-35 година. Изместили су америчку индустрију. Погледајмо само шта су урадили са Детроитом. Данас је Детроит банкротирао – и то је резултат ове паразитске олигархије, која је исисала крв из САД и читавог света, који планира да докрајчи својим Трансатлантским трговинским и инвестиционим партнерством (TTIP).  Нема ту ни говора о партнерству – ради се о успостављању доминације америчких транснационалних корпорација – над храном, природним окружењем, финансијским системом – животима људи.

Како видите улогу коју за Вашингтон играју екстремни исламисти?

Треба најпре разумети да ово што се дешава у свету, што се дешава око Сирије и око ЕУ, представља фазе Трећег светског рата. Главни метод вођења овог рата од стране америчких олигарха представља реализацију великог пројекта употребе радикалних муслимана, који је отпочео у Минхену 1950-их, након што је откривен успех Муслиманског братства у борби нациста против Совјетског Савеза током Другог светског рата.

Обавештајне агенције САД претвориле су Муслиманску браћу (Ал Каида је спин осмишљен за Муслиманску браћу из Саудијске Арабије и Пакистана) у моћно оружје којим су избациле Црвену армију из Авганистана 1988‒1989.

Олигарси су затим извели превентивни рат за спречавање независности ЕУ. Циљ америчких олигарха био је да спрече да ЕУ постане независни одбрамбени стуб и зато је склопљен Мастрихтски споразум – што многи Европљани још увек не схватају. Европу је требало спречити да створи независни монетарни систем (независтан од долара као резервне валуте), али такође и независну одбрамбену и спољну политику, чиме би смањила притисак САД. Први корак који је требало да уништи било какву илузију да би ЕУ могла да буде независна након колапса Совјетског Савеза, изведен је у Југославији када су олигарси, манипулацијама Џорџа Буша Старијег, створили финансијске и економске претпоставке за ратове. Ратови у Југославији били су произведени, креирани од стране ЦИА, Пентагона и Министарства спољних послова Клинтонове администрације, који су довели Ал Каиду, Осаму бин Ладена у БиХ.

Бин Ладен, тада мало познати саудијски џихадиста који је радио са ЦИА у Авганистану путем свог Авганистанског сервисног бироа, или Мактаб ел Кидамата (МАК), преко кога је упућивао арапске суни-џихадисте и новац у рат против совјетске окупације Авганистана током 1980-их, сада је блиско сарађивао са TWRA (Агенција за помоћ земљама Трећег света) у Босни. Бин Ладен се, како је то известила новинарка „Шпигла“ Рената Флотау, састајао са Изетбеговићем. Она га је лично видела неколико пута испред Изетбеговићеве канцеларије у Сарајеву.

[restrictedarea]

На које начине је коришћен радикални ислам за успостављање глобалне доминације америчких олигарха?

Пентагон и фракције америчке обавештајне заједнице однеговали су политички ислам као оружје како би онемогућили појаву независне, самодовољне Кине, ресурсима богате Русије, и многих европских држава, посебно Немачке.

Успоставивши глобалну улогу Америке као светског полицајца, Вашингтон је искористио свој утицај над разним исламским џихадистичким групама не би ли производио ратове и немире широм света. Након 11. септембра 2001. америчка елита је одлучила да покрене нови велики крсташки рат, амерички џихад у покушају да одржи глобалну хегемонију.

Стратегија коришћења радикалног ислама примењена је у Ираку одмах пошто су Џорџ Буш, Чејни и Рамсфелд напали ту земљу, уклонили Садама Хусеина и довели Дејвида Петреуса. Петреус је применио стратегију ЦИА – производњу рата између шиита и сунита унутар Ирака по древном обрасцу divide et impera – подели па владај. Користећи термин који потиче од сера Халфорда Мекиндера, британског оснивача теорије геополитике, генерал Дејвид Петреус изјавио је 2009. да „Централна Азија представља кључну локацију евроазијског континета између Русије, Кине и Јужне Азије“. По Мекиндеровим увидима, геополитички кључна локација представља јединствену стратешку земљу која омогућава контролу великих региона. Петреус је увео метод ратовања, осмишљен раније од стране Британаца као рат ниског интензитета и применио га у Ираку, Авганистану и Централној Азији, најпре као командант Централне команде, па као директор ЦИА све до његове принудне оставке изазване сексуалним скандалом новембра 2012. године.

Ко је одговоран за стварање климе терора милитантног џихада широм муслиманског света, који је отпочео одмах након америчке окупације Ирака?

Тадашњи секретар за одбрану САД Доналд Рамсфелд наредио је водећим америчким експертима за „прљави рат“ у Ираку да раде са генералом Петреусом како би произвели грађански рат између различитих религијских група – сунита, шиита и Курда са циљем да учврсте војну контролу САД над Ираком.

Ал Каида у Ираку директно је проистекла из Петреусових делатности. Он је одговоран, он има галоне крви на својим рукама, он би требало да се нађе пред правим судом правде, не овим срамним Хашким трибуналом, и морао би да буде осуђен за злочине против човечности за оно што је урадио у Ираку и Авганистану.

Они су предложили пројекат за тзв. Велики блиски исток који је требало да се оствари преко Арапског пролећа. Арапско пролеће је представљало пројекат инсталирања режима смртоносног култа Муслиманског суни-братства у Либију и Сирију, пре свега. Успели су да убаце Мохамеда Морсија којим су заменили Мубарака, једну од стабилизационих фигура у читавом арапском свету, примењујући „обојену револуцију“, коју су од почетка до краја водили ЦИА и Министарство спољних послова САД. Хилари Клинтон, тада државни секретар САД, такође је до грла огрезла у крви. САД су прогурале превремене изборе, тако да ни једна друга грађанска група није имала времена да направи структуру политичке партије након пада Мубаракове диктатуре. Муслиманска браћа била су једина организована снага.

До децембра 2013. са власти су протерани челници у Тунису, Египту (два пута), Либији, Јемену. Устанци су избили у Бахреину, а у Сирији је завладао потпуни исламски рат. Велики протести су почели у Алжиру, Ираку, Јордану, Кувајту, Мароку, и Судану; мањи протести су се догодили у Мауританији, Оману, Саудијској Арабији, Џибутију, Западној Сахари и палестинским територијама. Читав исламски свет био је у пламену.

Када су Саудијска Арабија и њени вехабијски савезници у Кувајту и Емиратима, схватили да се претња Муслиманске браће може и на њих усмерити?

Дешавања у Египту представљала су велику опомену овим монархијама. Саудијцима је било јасно да ће се, уколико буду наставили да финансирају активности Братства у Пакистану, Авганистану, Египту и тако редом, и њихове главе наћи у реду за одсецање. Због тога су подржали генерала Ел Сисија у де факто државном удару, који је извела војска и тако повратила своју улогу над Муслиманским братством у Египту. То наравно нипошто не значи да је Саудијска Арабија парадигма врлине, она је утемељена на вековима старој вехабијској грани ултраортодоксног ислама, и у њој се одсецају главе онима који се по овим правилима сматрају неверницима, одсецају руке лоповима, жене покривају од главе до ножног палца и не смеју да излазе на улицу без пратње мушког рођака – ради се о обрасцу понашања базираном на култу из 16. века – но, било како било, тамо није инсталирано Муслиманско братство.

Либија је за САД била катастрофални промашај, али они су морали да се отарасе Гадафија. Либија је била најстабилнија афричка држава, имала је далеко највећи животни стандард, Гадафи је осигурао свим племенима довољно високе награде којима их је држао у миру и реду, и реализовао је пројекте који су гарантовали просперитет Африке. Обама и његов тим за разбијање Либије на челу са Хилари Клинтон, користили су Сорошеву доктрину: „Одговорност за заштиту“, једну од најподмуклијих идиотарија коју су осмислили подлаци – ђаволови адвокати у САД по којој су САД закључиле да имају јединствену одговорност за дешавања у свету и да могу да одлуче кога ће да ставе под своју заштиту. По том основу су 1999. нашли изговор за бомбардовање Србије и производњу хуманитарне катастрофе огромних размера, док су Либију вратили у камено доба. Да би племена поново постигла консензус и ушла у период стабилизације око једне централне фигуре, биће потребне три генерације, а до тог времена наставиће се хаос и борбе за власт. При томе ЦИА наоружава различита племена која убијају људе по улицама Бенгазија и широм Либије. Али то није никакав проблем за Вашингтон. Хилари Клинтон је веома задовољна због тога. Они су произвели хаос широм Блиског истока, а Либија је остала без икакве перспективе да реализује стабилне енергетске споразуме са Европом. Египат и Тунис немају више никакву шансу да одрже златом подржани динар и афричку банку за развој која би почела да замењује улогу долара у арапском свету, што је било у процесу реализације захваљујући Гадафију, Мубараку и Бен Алију из Туниса у време покретања Арапског пролећа.

Уништење Сирије није олигарсима ишло тако глатко као што је то био случај са Либијом. Како то објашњавате?

Да, и то је произвело шок и разочарање Вашингтона и Хилари Клинтон. И то због једног фактора: Русије. Русија и Сирија су биле савезнице током Хладног рата. Башар ел Асад је одбио понуду Катара 2009. да направи гасовод од Катара кроз Сирију до Турске којим би гас из Катара из Персијског залива био допреман на тржишта у ЕУ. Ел Асад је рекао: „Не, хвала.“ Убрзо након тога, 2010, припреме за његово свргавање су убрзане у Вашингтону. САД су својом мудро форумилисаном резолуцијом Савета безбедности превариле Русију и Кину када су рекле да ће НАТО успоставити зону „забрањеног лета“ у Либији. Као што знамо „зона забрањеног лета“ је акт рата и поставља основу за бомбародвање које САД сукцесивно спроводе и на основу које су уништиле и Гадафијеву Либију. Када су то желеле да спроведу и у Сирији, Русија и Кина су ставиле два пута вето на такву резолуцију. И због тога већ четири и по године имамо „прљави рат“ у Сирији обавијен маглама рата опозиције против Асада. Када је требало да буде поражен наводно од ИСИС-а – подржаног, наоружаног и тренираног од стране Америке и Турске, Асад је затражио интервенцију Русије. Путин је тада рекао: „Радије ћемо напасти ИСИС у Сирији него у Чеченији, Дагестану, Москви и Санкт Петербургу.“ Руси су повукли апсолутно бриљантан потез због кога Вашингтон још увек држи своја уста широм отворена, када су током једног дана довели тешке бомбардере са неким од најсофистициранијих система, и почели да бомбардују Сирију на позив легитимне владе, изабране убедљивом већином, а не некаквих плаћеника доведених из Саудијске Арабије, Пакистана, Авганистана, како би убијали за новац, односно за 100 долара недељно и калашњиков. Влада Башара ел Асада затражила је легитимну подршку од Русије, они никада нису тражили подршку од Обаме, Француске или било кога осим Русије, Ирана и Хезболаха. Сада траје кампања руских удара на веома прецизно одабране мете, зато што се одиграва у сарадњи са једином војном силом на терену која зна где се ко крије – а то је Асадова национална армија са којом је просторно и временски координиран сваки појединачни напад.

Да ли је у току настанак Великог Израела који, судећи по доступним плановима и мапама, треба да укључи делове Либана, Јордана, Сирије, Синајског полуострва, Ирака и Саудијске Арабије?

Израел је продужена рука НАТО-а и нема никакве везе са религијом или јудаизмом. Он се користи баш као што се у случају ИСИС-а и Ал Каиде користи ислам као покриће за изазивање сукоба и реализацију планова у којима идеја џихада има веома важну улогу.  Нетанијахуова Ликуд партија и његови пајташи у ИДФ-у (израелска армија), МОСАД-у и Шин бету (израелска сигурносна агенција), непрекидно производе нестабилност на својим границама. Један од фасцинантних праваца развоја у овом смислу је улога Израела на Голанској висоравни. Недавно је иранска агенција објавила извештај по коме је сиријска национална армија заједно са војницима ИСИС-а на Голанској висоравни заробила пуковника израелских одбрамбених снага. УН имају 1.200  припадника мировних снага од 1973. на овом подручју које је Израел украо од Сирије 1967. године током Шестодневног рата. Голанска висораван припада Сирији, што је потврђено и резолуцијама УН и што признају све земље света осим самог Израела.

У октобру је израелски ТВ Канал 2 емитовао интервју са геологом компаније Џини енерџи Јувалом Бартовом, који је рекао да су они пронашли огроман нафтни резервоар на Голанској висоравни. Ово налазиште нафте је сада направило од Голанске висоравни стратешку „награду“ која је подстакла Нетанијахуову владу да одлучније него икада сеје хаос и неред у Дамаску и користи га за де факто неповратну окупацију те области и њене нафте. Министар просвете и министар за послове дијаспоре у Нетанијахуовој коалиционој влади, лидер десничарске верске партије „Јеврејска кућа“ Нафтали Бенет направио је предлог да Израел усели 100.000 нових израелских насељеника на Голанску висораван у наредних пет година. Он тврди да је Сирија у стању „распада“ после година грађанског рата, и тешко је замислити да ће ући у период стабилизације када јој се Голанска висораван може вратити. У Тел Авиву нарастају хорски наступи у којима се истиче да Нетанијаху тражи америчко признавање анексије Голана из 1981. као „одговарајуће решење за израелску безбедност у освит нуклеарног договора са Ираном“. Почетком новембра Нетанијаху је посетио Белу кућу како би убедио Обаму да подржи резолуцију којом би Голанска висораван била предата Израелу, зато што по његовим аргументима не постоји функционална влада у Дамаску, те би Израел могао да наметне своје законе и своје законе о власништву над земљиштем на овом простору.

Истражио сам овај случај и открио да се у директорском борду Џини енерџи налази нико други до Дик Чејни, бивши челни човек Халибартона, највеће америчке компаније за сервисирање нафтних поља и платформи, и починитељ геноцида у Ираку као потпредседник САД у време Џорџа Буша. Ту је и Јакоб Лорд Ротшилд, пословни партнер Михаила Ходорковског из руског Јукос оила, који је хтео да поткупи руску Думу како би постао председник, чиме је прекршио Путинов уговор са руским олигарсима склопљен 1999. године. Ради се, дакле о веома занимљивом интернационалном борду директора нафтне компаније за коју нико никада није чуо. Пратим нафту 40 година и никада нисам наишао на Џини енерџи пре овог открића на Голанској висоравни. То нам говори да се ради о великим геополитичким улозима, а Нетанијаху и чланови његове Ликуд партије су такође до грла у криминалним активностима на Голанској висоравни, као и у криминалним активностима у вези са ИСИС-ом.

Заиста занимљив борд директора. Шта вам то говори?

То је веома „прљава“ дружина. Не верујем да бих волео да проведем вече за истим столом са њима. Срео сам се са Ларијем Самерсом пре неколико година. Он је патетична фигура. Испуњен је мржњом. Ричардсона сам сретао на јавним конфернцијама. Био је државни секретар за енергетику под Билом Клинтоном, а што се тиче Јакоба Лорда Ротшилда, та породица има дугу историју бешчашћа у којој је финансирала ратове још од времена Наполеона. Финансирала је обе стране како би стекла знатну финансијску добит од одлучујућих исхода у тим ратовима. Ради се о мрежи која нема никаквих додирних тачака са вером, религијом, вером у вишу креаторску моћ – Бога. Награбили су веома много новца и користе га како би уништили људски род. И једини разлог због кога то могу да раде јесте тај што смо им ми то дозволили.

Но Русија је фасцинантна. Често одлазим тамо последњих година и упознао сам многе Русе. Овогодишња прослава поводом 70 година од победе у Другом светском рату, укључивала је и „Бесмртни пук“ посвећен бесмртним и никада заборављеним –успомени на 27 милиона Руса који су дали животе у овом рату. Лица људи који су носили фотографије својих рођака који су изгубили живот, марширајући ка Кремљу, потресла су ме дубоко. Плакао сам. А плакао сам је сам видео оптимизам на лицима тих људи – стотина хиљада људи који су ходали улицама Москве. Схватио сам да постоји и дубљи разлог за моје сузе, тај што је у садашњим САД овако нешто немогуће. Немогуће је због тога што су сви ратови које је Америка водила после Другог светског рата засновани на страшним лажима и обмани коју су спроводили амерички олигарси: Рокфелери који су хтели да створе глобалну империју и назову је демократијом и слободном трговином.

Дубоко верујем да ће из Русије произаћи нешто што ће спасити свет од деструкције, да ће Русија постати покретач ка истинском миру и улажем највећи део моје животне енергије у подршку том путу.  Русија је, осим тога, забранила ГМО – све генетички модификоване организме. Контрасанкције – забрана увоза пољоприврених производа из ЕУ – омогућиле су Русији да обнови своју пољопривредну производњу на једним од најздравијих и најплоднијих црница на планети у простору Ростова, Централне и Источне Русије.

То представља потенцијал за очување здраве хране на Земљи која неће бити отрована хемикалијама којима Монсанто, Сингента и остале корпорације убијају људе споро и невидљиво, безобзирно намећући своје геноцидно семе уништења. Русија је највећа нада за човечанство.

[/restrictedarea]