Почетна / Зелене стране / Универзум у експерименталној епрувети

Универзум у експерименталној епрувети

LHC ZenevaПише Мара Кнежевић Керн

Које тајне крије подземни научноистраживачки центар на граници Женеве, и какве су последице крајње опасних експеримената који се изводе у ЦЕРН-у

На швајцарско-француској граници, у близини Женеве, изграђен је подземни научноистраживачки центар, званично представљен као чудотворна мешалица за миксање атома, не би ли се, уз божју помоћ, човечанство докопало „божје честице“ што носи тајну живота и смрти.

 

КОСМИЧКА АВАНТУРА Идеја за ову космичку авантуру родила се 1960, када је британски физичар Петер Хигс поставио хипотезу о постојању још неоткривене честице, данас познате као Хигсова честица, за којом су кренули у потеру корпоративна елита, војни стратези и бројни анонимни прегаоци – извлачећи из овог бизниса златне нити.

И би створен ЦЕРН. У тунелу дужине 18 миља, окованим гигантским обручем висине катедрале и детекторима за праћење сумануте трке „тешких“ субатомских честица, одиграва се још једна подземна драма наше цивилизације. Ове активности не подлежу никаквим етичким ограничењима, нити су се градитељи гигантске мешалице потрудили да покрену експертску дебату зарад постизања научног консензуса о оправданости и безбедности ове инвестиције. Његови творци, очигледно, рачуне полажу само Богу. Амбициозни пројекат замишљен да омогући посматрање понашања универзума у експерименталној епрувети, покренут 1994, наишао је на оштре критике научне елите, и једног од највећих познавалаца тајни космоса, енглеског теоретског физичара и космолога Стивена Хокинга. Овај научник упозорава на опасност од неодговорних и крајње опасних експеримената у ЦЕРН-у, што се недавно показало у пракси: после укључивања ЛХЦ акцелератора догодила се серија земљотреса јачине преко 6 степени Рихтера (Непал и Нова Гвинеја).

У међувремену, убрзано се повећава снага судара на 13 ТеV, а планира се да ЛХЦ акцелератор следеће три године континуирано „лови“ црну материју, што подразумева подизање снаге неопходне за наставак експеримента.

Хокинг упозорава да ЛХЦ ствара највеће магнетно поље на планети, не рачунајући оно које креира сама Земља, што би могло бити узрок земљотреса и падова авиона у зони коју покрива овај експериментални центар. Хокингове примедбе се односе и на некомпетентност тима у ЦЕРН-у који је присвојио право поигравања магнетним пољем, уз опаску да нико до сада није изнео податке како оно делује на Земљин омотач, с обзиром на то да сваки пут кад ЦЕРН појача снагу судара, емитована енергија производи масивну вибрацију планетиног магнетног поља.

[restrictedarea]

ИГРА ЕЛЕКТРОМЕГНЕТНИМ ТАЛАСИМА ЦЕРН је признао постојање 90.000 мини црних рупа, створених на нашој планети, као и „занемарљиву“ теоретску могућност да мала грешка доведе до незамисливих последица по наш универзум. Неколико слободномислећих научника, предвођених немачким биохемичарем Отом Рослером, одлучило је да стане у одбрану човечанства и основног људског права на опстанак. Поднели су тужбу Европском суду за људска права, тврдећи да овај експеримент није смело започети. Познат по својим радовима на теорији хаоса, Рослер компетентно тврди да са увећавањем снаге акцелератора расту пропратни ефекти, попут земљотреса, микроцрних рупа, природних катастрофа, као и могућност ометања навигационих апарата и рушења авиона. Др Рослер упозорава јавност на планове ЦЕРН-а да се крајем 2015. снага акцелератора ЛХЦ „Likely Hole Creator“ (креатор за производњу црних рупа) појача на три четвртине планиране снаге. „Ризик ће тада бити дупло већи, а од посматрања земљотреса много је егзотичније посматрање локалних промена у јонизацији атмосфере.“

Значајан допринос демистификацији овог пројекта дао је научник инсајдер Стивен Смит, покретањем систематског истраживања у вези са повезаношћу активности у ЦЕРНУ-у са експериментима на Лонг Ајленду – у огледним центрима „Broоkhaven“, „Montauk“, „Shoreham“. Смит се од напада бранио чињеницом да у истраживању примењује признате научне методе, уз коришћење јавних извора и личног искуства из прве руке. Из његовог извештаја види се да је поигравање електромагнетним таласима – у циљу успостављања контроле над масама – започело мистериозним филаделфијским експериментом, што је претходио изградњи ЦЕРН-а. Експеримент је координиран између „Broоkhaven National laboratory“, Државног парка „Montauk Point“ и расходоване „Shoreham“ нуклеарке.

nesreca

МИСТЕРИОЗНЕ АВИОНСКЕ НЕСРЕЋЕ „Brookhaven RHIC“ била је прва машина на свету способна за изазивање судара тешких јона. Изнад области Монтаука и Брукхејвена дошло је до чудних кварова на авионима, укључујући пад швајцарског авиона на лету 111, септембра 1998. Занимљиво је да су траке у обе црне кутије биле избрисане пре пада, а међу жртвама ове несреће нашли су се научници сарадници из „Брукхејвен“ националне лабораторије: др Клаус Киндер-Гајгер, врхунски физичар у групи за Нуклеарну теорију и др Пер Спане, пионир на пољу терапије микроталасима.

Други мистериозни пад авиона догодио се у истој зони, 17. јула 1996, кад је путнички боинг ТWА лет 800 срушен изнад Атлантског океана. Узроци пада никада нису објављени, иако је „Лондон тајмс“ у почетку известио да су очевици приметили светлосну лопту што се кретала ка авиону пре пада. Снимци ЦИА сателита, позиционираног изнад „Брукхејвен“ националне лабораторије, такође показују светлећи објекат који се креће према ТWА, да би променио смер и ударио у авион. Смит указује на могућност да се ради о електромагнетним енергетским лоптама, испаљеним из лабораторије, али се нико није потрудио да крене тим трагом.

Дана кад се срушио авион Кенедијевог сина, објављено је да РХИЦ постројење у Брукхејвену изводи тестове испаљивања, након чега је уследио низ чудних извештаја из те области. Реч је о сведочењима пилота који су видели заслепљујуће флешеве зелене светлости, да би касније – у истој области – дошло до рушења авиона Иџипт ера 990.

Научници су, после пада Луфтханзиног ербаса у француским Алпима, покренули питање утицаја ЦЕРН активности, с обзиром на то да је у периоду (24. марта) планирана „покусна паљба“ из акцелератора. Усред експеримента дошло је до неочекиваног кратког споја у повезивању једног од виталних магнета, што је нагло омело започету операцију.

Смит је скренуо пажњу на још неиспитане енергетске структуре дуж Централних Алпа, за које је утврђено да се протежу изнад планинског венца. Овај научник је предлагао истраживања у том правцу, због могућности да су електромагнетне муње могле бити одговорне за поремећај гравиметријских таласа. Сличне аномалије откривене су изнад Хималаја, Југоисточне Азије, Анда и Антарктика. Смит сматра да се будуће трагедије могу избећи само ако се озбиљно приђе испитивању понашања геомагнетног поља у области близу акцелератора.

Нажалост, у новембру 2010. Смит је преминуо „под сумњивим околностима“, придруживши се низу убијених научника.

У међувремену је НАСА лансирала четири свемирска брода „за проучавање магнетних поља“, у исто време када је испаљен Атлас млаз (активност ЦЕРН-а најављена 13. марта 2015). Независни научници траже одговор на питање: да ли су свемирски бродови лансирани као подршка ЦЕРН експериментима?

Смрћу Стивена Смита није заустављено само истраживање мреже постројења повезаних са ЦЕРН-ом већ је прекинут и Смитов рад на развоју „free energy engine“ – машине за производњу бесплатне енергије. Његови сарадници тврде да је Смит био надомак решењу – што би водило реализацији Теслиног завета о бесплатној енергији.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *