Почетна / Свет / Трустови мозгова и управљани хаос

Трустови мозгова и управљани хаос

ПОЛУГЕ АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ

evropa think thankПише Зоран МИЛОШЕВИЋ

Пре десет година појавиле су се информације о теорији управљаног хаоса, које су, прво, исмеване и проглашаване „теоријом завере“, а сада се и те како схватају озбиљно,  јер се исто примењује наочиглед свих

Последњих година сведоци смо да САД различитим средствима распирују локалне ратне пожаре на Северу Африке, Блиском истоку, Европи и у Азији, а у које су увучене државе од Либије до Пакистана, односно од Грчке до Немачке. Сунити ратују са шиитима, Курди са Турцима и тзв. сиријским устаницима. Имигранти иду у Европску унију…

Јасно је да рат може врло брзо да плане не великој територији, од Кине и Индије, па до Европе, или Јужне Америке, те да се њиме плаше политички противници и они који нису послушни САД. Када се сукобљене стране исцрпе и буду спремне за какав-такав мир, на „белим коњима“ долазе Американци и доносе „нови Маршалов план“, који даје значајан подстицај долару. Наравно, ово траје све док се не појави потреба за новом кризом, наводе аналитичари портала geo-politica.info.

Теорију управљаног хаоса на главну политичку сцену изнео је, поред осталих, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров августа 2013. рекавши: „У пракси, мало ко зна, чиме ће се завршити процес познат као Арапско пролеће. Ако је ко и осмислио овај процес као управљани хаос, од њега је остала само последња реч.“

Тренутно је у „зону“ управљаног хаоса ушла не само Русија него и Западна Европа (која то, искрено, није очекивала). Стари свет је већ осетио последице необјављеног рата, али још није пронашао снаге да укаже на агресора – свог најближег сарадника САД.

[restrictedarea]

 

ПОЛИТИЧКИ ДАРВИНИЗАМ САД Нису све организације које изазивају хаос створиле САД, неке јесу, неке су помогле, а неке су се формирале и саме. Наиме, Вашингтон је створио услове за примену законитости: ако уништиш једну државу – јавиће се њени сурогати или алтернативе (под, најчешће, звучним и страшним именима). Тада је потребно радити са сваком новоорганизованом бандом, јер ће једна од њих, према дарвиновом закону борбе за опстанак, победити у међусобној борби. Управо ти победници ће помоћи светском хегемону да реши геополитичке задатке, а да не употреби своју војску. Такав тиранин је постала и Исламска држава, која је дестабилизовала огроман регион.

План је омела појава Русије, организујући „нову партију шаха“, при чему је избила из руку све џокере учесницима сукоба – посебно Турској, Саудијској Арабији и Катару. То је и главни разлог раздражености САД и њених савезника.

Другим речима, појавила се снага која може да обнови државе у њеним пређашњим границама. То, с друге стране, значи да Москва може да управља неуправљаним хаосом, односно да се бори против њега. Нови учесник, наравно, није дочекан са добродошлицом. Напротив! При томе, треба подсетити, да пре уласка Руске армије у Сирију није било озбиљне борбе против тероризма – носилаца „управљаног хаоса“, а ако се планирала, то би било после заузимања Сирије. „Креаторе“ управљаног хаоса брине останак Русије на Блиском истоку после завршетка рата у Сирији. Логично је да ће Москва постати главни арбитар у региону, јер је успела да успостави мир у Сирији, а истовремено Путин ће постати најауторитативнији светски лидер. Но очигледно је да Запад, Турска, Саудијска Арабија и Катар чине све да онемогуће овакав развој догађаја. Да би наставиле да „управљају хаосом“ САД су доделиле посебну улогу не само држави Турској него и Турцима као народу, који живи у више држава, те је „згодан“ за политичку употребу. Овде мислимо на увлачење Азербејџана у конфликт Турске и Русије, а заправо САД и Русије.

Dzihadisti ID

ХАОТИЧНО МОЗГАЊЕ Ко, дакле, „управља“ хаосом, односно „производи“ исти? Први део одговора је већ сасвим јасан – хаосом управљају САД, а други део гласи: уз помоћ бројних „труста мозгова“, односно аналитичких центара.

Истраживачи као одговор на ово питање указују на тзв. Аналитичке центре, фабрике мисли, труста мозгова (think tanks, brains trust) САД, дефинисане као научноистраживачке организације, које по правилу своја истраживања усмеравају у област друштвених наука, практичне политике, економије, социологије, права итд. Важност ових „труста мозгова“ или аналитичких центара потврђује и њихова бројност. САД имају 1815 „труста мозгова“, Кина 428, Велика Британија 285, Индија 261, Немачка 190, Француска 168, Аргентина 132, Русија 109, Јапан 108 и Канада 97…

Појам „Brain trust“ први пут је употребио амерички новинар Ален Вајт, 21. марта 1903. године у листу „Сатрдеј ивнинг пост“. Но метафора је постала општеприхваћена и популарна тек 1932, када је други новинар Џејмс М. Киран у „Њјујорк тајмсу“ трустом мозгова назвао групу универзитетских професора који су омогућили победу Френклину Рузвелту на председничким изборима. После тога синтагма „труст мозгова“ користи се да означи групу саветника или заједницу експерата, који су заједно разрадили какав нови пројекат, предложили нова решења и идеје, или траже решење неког сложеног проблема или постављеног задатка.

„Трустови мозгова“ реализују оригинална истраживања и образовне програме ради утицаја на политику и лица која формирају јавно мњење. Поред тога они су и инструмент друштвене контроле и последично утичу чак и на друштвене вредности.

Према мишљењу „Вашингтон профајла“ „трустови мозгова“ обезбеђују технички долазак експерата на рад код носилаца актуелне власти, како у влади и њеним министарствима, тако и у апарату Конгреса, те стварају услове за њихов останак на власти. Рад „труста мозгова“ у односу на лобистичке групе је много мање под критичком лупом медија и појединаца, јер њихова присутност у јавности није потребна њиховим „спонзорима“, али ови центри остварују изузетан утицај на америчке политичаре и политику уопште. Медији због овога истичу да се заправо ради о „продавцима идеја“, јер они дају идеје америчким политичарима шта треба да раде у датом моменту, наравно у замену за новац. „Продавци идеја“ стоје између академске заједнице и власти, а баве се теоријским и практичним проблемима реалне политике. Другим речима, министри и друга званична лица САД превише су заузета питањима свакодневне политике да би имали времена да се баве реакцијама на њихову политику. Функција „труста мозгова“ или „продаваца идеја“ је да попуне овај празан простор. Принципијелно раде по обрасцу лобистичких група, али на много вишем интелектуалном нивоу.

Sergej Lavrov

ИСТРАЖИВАЧИ РАТА Први „трустови мозгова“ бавили су се спољном политиком, тачније „истраживањима рата и услова за реализацију мировних уговора“. Ови задаци су били стално актуелни с обзиром на америчку политику изазивања ратова. После 1947. године и почетка Хладног рата против СССР-а, ово је постало још важније, јер су САД понеле атрибут суперсиле и „заштитника слободног света“. Оваква политика имала је много више питања од претходне, те је отворила простор за умножавање „труста мозгова“, пре свега издвајајући огромна новчана средства за рад експерата. Тада се јавља и Корпорација РАНД, 1948. године основана као „независни невладин институт“, који финансира армија САД. Корпорација РАНД је поставила основе истраживањима у области системске анализе, теорије игара, стратешких тржишта и теорије хаоса, што је до данашњих дана одредило америчку методу анализе војне политике и политике „одвраћања“.

Последње три деценије донеле су умножавање „труста мозгова“, при чему они једнако значење дају истраживањима политике и рата као и пропаганди. Образац оваквог „труста мозгова“ створен је 1973, а звао се „Фонд наслеђа“ (Heritage Foundation). Ове, 2015. године у САД постоји 1815 аналитичких центара или „труста мозгова“ (са тенденцијом увећања њиховог броја), при чему се само четвртина сматра независним. Остали су мање или више чврсто везани за рад одређених министарстава владе САД или рад Конгреса. Но за страну јавност ови „трустови мозгова“ обављају и функцију активних невладиних организација.

Trustovi u svetuКорисност „труста мозгова“ за америчку политику је очевидна, а посебно у најважнијим областима. Прво, ови „мозгови“ стварају „обрасце новог мишљења“ и мењања погледа на свет америчких политичара. Оригиналне идеје које они дају мењају представе о националним интересима САД не само америчких политичара. Такође, оригиналне идеје утичу на редослед приоритета при практичном деловању. Треће, скрећу пажњу политичара на нове проблеме у свету, при чему за политичаре обезбеђују сажете информације о томе. Четврто, за чланове Конгреса припремају оцене најважнијих глобалних проблема. Пето, председничка кампања и смена владе је идеална прилика за стварање нових образаца спољне политике.

Суштински „трустови мозгова“ у америчкој политици раде за америчке политичаре и владу остварујући утицај на развој света, јер „у наручиоца посла има новца. Дакле, треба га узети…!“

Од „спољнополитичких производа“ „труста мозгова“ прихваћених од владе САД су и они о тоталној контроли експлоатације, прераде и транзита енергената, што није могуће без „посебног положаја у војној сфери“ (контрола приступа новим војних технологијама, стварање непријатеља од геополитичких супарника Русије и Кине, као и популаризација идеје њиховог окруживања непријатељским државама и војним базама). Затим ту је идеја стварања нове Организације уједињених нација, тзв. „Лиге демократије“, која треба да замени постојеће Уједињене нације, уз доминантну улогу САД, али и да даље дели постојеће државе, тј. „ствара мале националистичке државе у Европи и адекватно томе лепезу управљајућих регионалних етничких конфликата, као и многе друге, наводи портал martinis09.livejournal.com.

Почетком 21. века амерички „труст мозгова“ издвојио је седам проблема који ће бити важни у наредних 25 година. То су: ширење и развој знања, управљање ресурсима планете, контрола демографске ситуације, ширење нових технологија, проблем политичког управљања, промена садржаја пословања, тј. суштине бизниса и убрзавање процеса глобализације, преноси портал studproject.com. Како видимо, сви набројани проблеми постали су и те како присутни и важни за решавање.

Главни удар критичара „труста мозгова“ усмерен је на чињеницу да су формирани у време Хладног рата, те да никада нису престали да функционишу ван ове (властите) идеологије. Другим речима, иако се баве политиком владе, своју политику нису мењали, као ни идеологију из које стварају идеје. Због тога су решења америчког „труста мозгова“ увек конфликтна! Следеће, полазећи од крајње сумњивих идеја о томе да САД морају бити главни хегемон у свету, они доприносе распиривању нестабилности и рата, али и ширењу штетних идеја кроз призму „америчких вредности“, које се, очигледно је, не поклапају или нису сагласне са цивилизацијским вредностима. Зато „труст мозгова“ по правилу представља крајње ограничавајући и умногоме штетан начин мишљења својствен америчким републиканцима. Управо из овог „труста мозгова“ потичу формулације, лозинке, пароле и слогани који дуго постају симболи времена и тешко их је демистификовати и рационално објаснити, али они иза себе остављају само, како рече, Сергеј Лавров, хаос.

Идеологија новог интервенционизма

Иако Републиканска партија САД има уз себе највише „трустова мозгова“, ни Демократска странка није ван овог обрасца деловања. Сада је, на пример, познато да је директор Института прогресивне политике Ричард Менинг формулисао за Била Клинтона идеологију „новог интервенционизма“, чија је суштина „заштита права појединаца који је изнад суверенитета државе“. Наиме, идеја је била следећа: мешање у послове једне државе (могуће је) правдати оптужбама да крше (злоупотребљавају) државну власт. По овом обрасцу САД су, на пример, напале СР Југославију и издвојиле Космет из састава Србије.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Kapitalistički režim koji se od strane Amerike nameće većini sveta, neumitno celu planetu vodi do armagedona.Možda je ovakav današnji čovek to i zaslužio, kao da potvrđuje izreku: MUNDUS VULT DECIPI, ergo dicipiatur.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *