Почетна / Колумне / Таблоидна револуција

Таблоидна револуција

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

У Србији се поново врши експеримент. Ако успе, владе ће се у будућност рушити мобилним телефонима које увелико користе и деца предшколског узраста

Јављају се стари знанци сада са новим верзијама прошлих догађаја. Јасуши Акаши сведочи на суђењу генералу Ратку Младићу и каже да Срби нису желели рат, већ рахметли Алија и Американци. Карл Билт слично прича. Појављује се сведочење некаквог америчког бившег, чуј бившег, шпијуна ЦИА, који изјављује да је ова обавештајна организација руководила растурањем некадашње СФРЈ финансирајући разне невладине организације, политичаре на власти и у опозицији, војне и полицијске официре, истакнуте јавне личности то јест  „интелектуалну елиту “. Српски речено, свако ко је желео да руши и изазове смрт десетина хиљада људи, жена, деце био је добродошао, а за то и добро плаћен.

ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА МИР? Бивши амбасадор САД у Србији Камерон Мантер, одмах по одласку из Београда, хвалио се како је спречио формирање коалиционе владе Србије, која, иако је народ на изборима гласао за њу, није била по вољи Американаца. Они се ни данас не извињавају, а камоли да одговарају пред неким судом за учињена кривична дела. Напротив, поносе се њима и саветују нас како би требало да живимо у миру, а услов за мир је да заборавимо њихове злочине. Ко не верује странцима може да чита и домаћег Срђу Поповића који је још у октобру 1994. године у „Глобусу“ изјавио да „нема мира док Србија не буде војно поражена“.

[restrictedarea]

Чини се да је Србија поново изабрана за државу у којој ће се вршити нови експерименти. Изгледа да смо ми некако морално подобни да се над нама извршавају опити. Од наводних криваца за Први светски рат, преко заражених вашки пегавим тифусом (данас је у питању ебола, сида, уранијум, заливска болест…) до стрељања 100 Срба за једног немачког војника, и стварања заједничке државе са онима који су нас убијали. Затим је дошао комунизам са атеизмом и Голим отоком за неистомишљенике унутар једне партије. У Бачкој Тополи је 1956, после совјетске инвазије на Мађарску, био отворен велики прихватни центар за избеглице из Мађарске, углавном мађарске Јевреје. Много познатих људи је прошло кроз тај центар, међу њима и Сорош, који се ту „случајно“ срео са Топић Мимаром и другима. Има живих сведока тих сусрета, а ни сва документа нису уништена. Онда је дошло растурање државе, монструозни НАТО геноцид у континуитету због кога ће генерације грађана Србије умирати. Пети октобар стиже са офарбаном револуцијом. Помислих, сад је коначно завршено. Кад оно – ништа. Поново 2004. паљење цркава и убијање Срба на Косову и Метохији, затим и званично отимање Космета од стране НАТО ратних злочинаца.

ТАБЛОИДИ ИЛИ РЕАЛНОСТ Данас је на делу таблоидна револуција. Уместо да се власт мења офарбаном револуцијом, примењује се таблоидна. Јефтинија је, не захтева извођење народа на улице, а и народ мрзи да се млати по улици. Народ или боље речено бирачко тело је већ припремљено наизглед бесмисленим телевизијским ријалити програмима (о бесмислицама видети Закон и кривуљу заборава памћења, немачког психолога Хермана Ебингхауса, 1850. до 1909. године. Кога мрзи да чита његове студије нека погледа Психолошки речник Драгана Крстића, Београд, 1988). На више година припреманом тлу сада се сукобе таблоиди. Пишу се и читају само наслови. Остали део текста је непотребан. Препушта се машти „читаоца“ која је већ заражена бесмислицом. Захваљујући интернету све се шири друштвеним мрежама. Сви постају учесници. Имају мишљење и став. Интернет преноси таблоиде, таблоиди преносе интернет. Земља је пред колапсом. Смрт вреба иза сваког ћошка а касирке закидају на рачунима. Храна је канцерогена. Питање је времена кад ће се премијер лично побити са министрима и то пред камерама.

Логично, у реалном животу ништа од овог није стварно. Питање је и да ли реални живот постоји? Ако га има, а има га, у мањини је и недоступан јавности. Ако експеримент успе, власници медија постаће моћна сила (у доба Херста звала се Седма сила) и владарима света биће довољни, уз малу помоћ приватне полиције, да одрже ред међу демократским робовима. Нажалост, поново смо земља опита. Ко не верује нека се запита шта је задатак фонда ККР у Србији? Какав је утицај Ендрјуа Саливана из ОЦЦРП који је од 2004. у Сарајеву одакле финансира и КРИК (Стеван Дојчиновић је код њега уредник)? Ко плаћа БИРН? Ако експеримент успе, владе ће се у будућности рушити мобилним телефонима које увелико користе и деца предшколског узраста. Не бојте се, неко од садашњих учесника ће се исповедити кроз десетак година.

Молим се да експеримент не успе. Не заборавимо наше јунаке у Хагу. Док ово пишем, генерал Владимир Лазаревић је у затвору. Надам се да је данас на слободи. Добро дошао, генерале.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *