Спрема ли се санџачко пролеће

ЧЕМУ СЛУЖЕ ЗАХТЕВИ ЗА АУТОНОМИЈУ

Novi PazarПише ИГОР ЈОВАНОВИЋ

Као што су ласте сигуран знак доласка пролећа, тако су и растући захтеви за аутономијом одређених делова Србије сигуран знак да се приближавају неки избори. У овом случају, улогу весника скорог гласања преузели су председник Странке демократске акције Санџака Сулејман Угљанин и муфтија санџачки Муамер Зукорлић, све чешћим, гласнијим и готово синхронизованим захтевима да Санџак добије територијалну или неку другу врсту аутономије 

Двојац Сулејман Угљанин и Муамер Зукорлић, који су, иначе, већ годинама у међусобно лошим односима, сада је очигледно заиграо на исту карту, покушавајући да себи обезбеди ширу гласачку базу пред локалне (а можда и парламентарне изборе) наредне године. Иако њихове акције више нису толико јаке међу Бошњацима у Србији, српске власти требало би да припазе да њихови позиви на аутономију, па чак и на формирање државе, не падну на плодно тле посрнуле економије југозападне Србије и немаштине која је увек била најоданији партнер радикализму.

 

ПОВРАТАК У ДЕВЕДЕСЕТЕ Након година умереног деловања какво му је налагало министарско место у Влади Србије, Угљанин се после одласка из Немањине 11 вратио својој старој идеологији из деведесетих година прошлог века. Чак је почео и да се позива на резултате свог тадашњег политичког ангажмана, односно референдума који је 1991. године међу Бошњацима спровела СДА. Само што је сада та аутономија, у Угљаниновој интерпретацији на манифестацији у октобру поводом годишњице спровођења илегалног референдума, прерасла у државност. Наиме, обраћајући се омладинцима СДА, Угљанин им је поручио да имају право и на своју државу Санџак. „Драга омладино, драги пријатељи, децо наша, имате добар основ, имате право, имате документа, ништа више да не знате, само ове три ствари које сам рекао, сетите се сјеничке конференције, сетите се ЗАВНОС-а и сетите се деведесет прве – имате право на државу, на државу имате право. Правите је, ми ћемо вас помоћи“, рекао је тада Угљанин.

[restrictedarea]

UGLJANIN SULEJMANПредседник СДА и бивши министар покушао је тада да за инцидент окриви „неодговорне српске медије, новинаре и политичаре“, па је чак претио и тужбом за клевету, али је морао да одустане од те идеје јер је убрзо објављен и аудио-запис његовог говора. Угљанинова идеја одбачена је и међу представницима осталих бошњачких партија и дела невладиних организација. Расим Љајић, потпредседник Владе Србије и Угљанинов страначки саборац из деведесетих година, сада сматра да СДА причом о аутономији Санџака само прикупља јефтине политичке поене. Такође, Љајић мисли да такве идеје више немају никакво упориште ни у Санџаку, нити код потенцијалних Угљанинових страних савезника. „Не да сам убеђен, ја сам више него уверен да не постоји један човек, не у Европи него у Турској или некој арапској земљи, који ће то да подржи“, рекао је Љајић.

Резултати избора у Новом Пазару, највећој бошњачкој средини у Србији, сада дају за право потпредседнику Владе Србије. Санџачка демократска партија коју је он основао управља Новим Пазаром у другом узастопном мандату, а добро упућени у тамошње прилике наводе да Угљанинова странка у последње време и додатно губи на снази. Вероватно је поновно покретање приче о аутономији Санџака и изазивање бошњачког национализма покушај да се тај тренд преокрене, али без великог напора и моћних савезника Угљанин није фаворит у тој трци.

Његов потенцијални савезник не може бити ни санџачки муфтија Муамер Зукорлић, већ годинама, са мањим или већим успехом, незаобилазни политички фактор у Санџаку, који такође често уме да непотребно подигне међунационалне тензије. Угљанин и Зукорлић су дуго у сукобу јер муфтија оптужује Угљанина за издашну помоћ у стварању Исламске заједнице Србије која се одвојила од Зукорлићеве Исламске заједнице у Србији и формирала сопствени ријасет одбацујући пресудни утицај ријасета у Босни и Херцеговини на муслимане у Србији. Иако и Зукорлић сада заступа аутономију Санџака, он наводи да је његов концепт проевропски, док Угљанинове идеје сматра застарелим и утопијским.

 

ПРОЕВРОПСКИ МУФТИЈА Готово паралелно са Угљанином, и Зукорлић је у јавност иступио са идејом о аутономији Санџака која не би смела да буде освојена на штету Србије и Црне Горе, држава које деле регион о којем је говорио муфтија. Према његовим речима, Санџаку треба да буду признате оне особености које му припадају историјски, културолошки, географски и економски. „Друго начело је да статус Санџака буде решаван кроз дијалог који ће довести до договора, без једностраних аката, или не дај боже неких других, радикалних начина наметања једностраних решења. Треће начело је да регионалну аутономију не желимо да остварујемо угрожавањем територијалног суверенитета и интегритета нити Србије нити Црне Горе. Имајући све то у виду, претежни политички, медијски и општедруштвени ставови који се формирају према мени су неосновани и покушај су застрашивања грађана Црне Горе, представљајући ме као опасност по ту државу“, рекао је Зукорлић у недавном интервјуу за подгоричку „Побједу“.

ZukorlicЗа разлику од Угљанина који сада делује прилично усамљено и без јачих политичких савезника, муфтија Зукорлић покушава да своје идеје покаже проевропским, а себе ослика као саговорника прихватљивог и за стране дипломате. Тако је санџачки муфтија 18. децембра у Новом Пазару разговарао са америчким амбасадором у Србији Мајклом Кирбијем коме се пре свега пожалио на лоше стање у Бошњачком националном већу. У саопштењу са састанка, објављеном на сајту санџачког мешихата, наводи се да су саговорници разговарала сат и „разменили ставове о питањима везаним за локалну и регионалну стабилност са посебним освртом на процес демократизације и придруживања Србије Европској унији, као и рефлексије догађаја са Блиског истока на овај простор“.

Али Зукорлић нема само проблема у Србији са својим концептом. У последње време претрпео је много критика реиса Исламске заједнице Црне Горе Рифата Фејзића, који је санџачког муфтију чак упоредио са носиоцима екстремних исламских уверења. „Они делују у целој Црној Гори и магнет су за сваког ко је макар мало, оправдано или неоправдано, незадовољан“, изјавио је у једном интервјуу Фејзић говорећи о присталицама муфтије Зукорлића у Црној Гори. У позадини тог сукоба свакако је жеља да се Исламска заједница Црне Горе чвршће веже за ону у Санџаку, а преко ње и са ријасетом у Босни и Херцеговини. Међутим, од када је за реиса у БиХ изабран Хусеин Кавазовић, чини се да црногорски реис има тамо јаче упориште од муфтије Зукорлића, чији је велики утицај значајно ослабио после одласка реиса Исламске заједнице БиХ Мустафе Церића, кога поједини оптужују и за претерано толерисање екстремних заједница у Босни.

Дакле, сада се приче о територијалној аутономији Санџака углавном приписују жељи посрнулих политичара да поврате део гласача, али треба имати у виду да је тај део Србије један од њених најсиромашнијих региона. Зато би Влада Србије требало стално да има на уму да је немаштина један од најбољих регрутера за све врсте екстремизма. Ако се то има у виду, онда је јасан пут којим треба ићи. Том делу Србије су преко потребне нове инвестиције, улагања у путну, образовну и здравствену инфраструктуру. Можда ће неко рећи да је исто неопходно сваком делу државе, али мудре власти ипак треба посебно да буду осетљиве на питање третмана суграђана мањинских заједница. Зато нема разлога да се сада Санџак у медијима промовише првенствено по идејама могуће опасним за цео регион, када Србија, на пример, доживљава прави атлетски бум започет баш из тог подручја. Како смо мајстори да добре вести учинимо невидљивим, тако вероватно нико није ни чуо податак да су малинари у Пријепољу на добром путу да преузму примат у гајењу тог воћа од оних у Ваљеву и околини Ужица.

При свему томе увек треба бити свестан да мањине у Србији могу да буду њено велико богатство, али и да се лако могу злоупотребити за дестабилизацију државе у појединим преломним тренуцима. Веровање да већински народ и власт немају огромну улогу у томе шта ће од та два бити, једнако је пуцању у сопствене ноге.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. genocid u jugoslaviji

    neka se sprema u sandzaku sta hoce nemaju sanse vucic kaze da nato stiti srbe nemrenam niko nista jaci smo od sudbine

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *