Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Црква против Ципрасових закона

ЦипрасЈерарси Грчке православне цркве оштро су реаговали на најаву доношења закона о легализацији истополних бракова у тој земљи. Истовремено, Влада Алексиса Ципраса ради на доношењу и тзв. „антирасистичког закона“ који, поред осталог, треба да забрани читање одломака из Новог завета који могу „повредити осећања Јевреја“.
Митрополит пирејски Серафим рекао је да ће доношење таквих законских норми званично створити претпоставке за државни прогон православне вере.
„Политичари се позивају на европски консензус о легализацији хомосексуалности, а нимало им не смета што је постхришћанска Европа већ постала Содома и Гомора. Нама ће претити, нас ће дискредитовати, можда ће нас и затварати и убијати. Само, ми ћемо остати одани својој вери до смрти.“
Серафим је – у име Пирејске митрополије – издао званично саопштење да ће „прекинути све контакте цркве са политичарима који буду гласали за легализацију „моралне наказности“.

Милион избеглица

Милион избеглицаКако је саопштила Међународна организација за миграције (ИОМ), овог понедељка је у Европу ушла милионита овогодишња избеглица. Укупно, закључно са понедељком, у Европу је само током 2015. године крочило 1.005.504 избеглице, при чему је убедљива већина – њих преко 800.000 – допутовала морским путем из Турске у Грчку.

Ходорковски на међународној потерници

ХодорковскиРусија је издала међународну потерницу за бившим нафтним тајкуном Михаилом Ходорковским због сумњи да је организовао плаћено убиство. Ходорковски, некада најбогатији човек у Русији, пуштен је из затвора 2013, када га је председник Владимир Путин помиловао после десетогодишње робије због привредног криминала. Ходорковски је у новембру оптужио Путина да води Русију ка стагнацији попут оне из седамдесетих година прошлог века, што ће довести до колапса земље, и оценио да је мирна револуција „неизбежна“. Руски истражитељи тврде да имају доказе да је Ходорковски, некадашњи шеф сада угашене нафтне компаније „Јукос“, 1998. наредио убиство Владимира Петухова, градоначелника сибирског града Нефтејуганска. Ходорковски се сумњичи и да је наредио убиство бизнисмена Јевгенија Рибина, који је успео да избегне два атентата.

ГРЧКИ ПАРЛАМЕНТ ПРИЗНАО ПАЛЕСТИНУ

A protester raises Greek flag in front of the parliament during a rally against a new austerity package at Athens' Syntagma squareГрчки парламент је једногласно донео одлуку да призна постојање државе Палестине. Гласање је одржано за време званичне посете палестинског лидера Махмуда Абаса Атини, током које се састао и са премијером Алексисом Ципрасом. Председник Владе Грчке је раније рекао да гласање у парламенту служи само да би се формално потврдио ранији став званичне Атине. Палестину као државу признаје 135 чланица Уједињених нација.

Шпански изборни ћорсокак

Шпанија итзбориРезултати парламентарних избора у Шпанији указују да ће процес формирања нове коалиционе владе бити дуг и тежак, јер ни десница, ни левица нису освојиле апсолутну већину. Конзервативна Народна странка премијера Маријана Рахоја освојила је 124 од укупно 350 посланичких мандата и, иако најјача, не може сама да одлучује о будућој влади, а можда ће морати и да оде у опозицију, јер не само да је ово знатно мање од 186 мандата, освојених на претходним изборима 2011, него није довољно ни да заједно са странком десног центра Сијудаданос, са добијених 40 мандата, формира скупштинску већину. С друге стране, ни левичарска коалиција социјалиста и Подемоса нема већину у парламенту. Социјалисти су освојили 90 места, нашавши се тако на другом месту, док је Подемос заузео треће место са 69 места. Шпански парламент је сада подељен између странака десног центра са 163 мандата, колико су заједно освојиле Народна странка и Сијудаданос, и левог центра, коју чине социјалисти, Подемос и партија Уједињене левице са 161 освојеним посланичким местом. Једини несумњиво јасан резултат ових избора јесте да је њима званично окончана доминација две партије – Народне странке и социјалиста – док ће важну улогу у формирању владе имати први пут присутни у парламенту Сијудаданос и Подемос.

РОЈТЕРС:2015. ГОДИНА ПАКЛА ЗА ЕЗ, 2016. ЈОШ ГОРА

ЕУ година из паклаГодина на измаку је, према свим параметрима, била „као из пакла“ за Европску унију, а следећа би могла да буде још гора ако Британци буду гласали за излазак из Уније, оценила је агенција „Ројтерс“. Геополитички темељи Старог континента нису били овако уздрмани још од пада Берлинског зида и општег краха комунизма широм источне Европе 1989. године, додаје се у анализи. Али за разлику од те 1989. године, када су потреси ишли у корист Европској унији и ојачали је као такву, кризе 2015. прете да учине управо супротно – да разоре Унију и оставе је у модрицама, утучену и препуну нових баријера.
Овогодишњи „политички и економски шокови“ настали услед прилива избеглица, грчког дуга, насиља исламиста и руске војне акције довели су до поновног увођења граничних контрола у многим местима, јачања десничарских и антиевропских политичких снага.
Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије, упозорио је да је шенгенска зона угрожена и да евро највероватније не би преживео уколико би се унутрашње границе затвориле.

Шта ће бити са ЗСО?

KOSOVO USTAVNI SUDИнституција коју називају Уставним судом Косова донела је ове среде одлуку о летошњем бриселском споразуму Београда и Приштине о формирању Заједнице српских општина. Споразум треба да почне да се примењује, али тако што ће бити усклађен с Уставом Косова, пресудиле су косовске уставне судије, што практично значи да се формирању ЗСО заправо не може приступити онако како је договорено у Бриселу.
Подсећања ради, Споразум о ЗСО, који су постигли премијери Србије и Косова Александар Вучић и Иса Мустафа 25. августа на основу Првог бриселског споразума из 2013. године, косовска председница Атифете Јахјага упутила је свом уставном суду на разматрање 30. октобра, а суд је његову имплементацију, до доношења пресуде, суспендовао 10. новембра.
Управо овакву одлуку Уставног суда Косова најавила је, неколико дана раније, приштинска „Коха диторе“, наводећи да се у западним дипломатским круговима – иначе четвртом граном власти на „независном“ Косову – озбиљно узима у обзир могућност да суд донесе одлуку којом ће „бар делимично“ оборити Споразум о ЗСО. „Коха диторе“ је навела и да су јој западне дипломате рекле да ће се, у случају да се то догоди, о њему поново разговарати у Бриселу, зато што наводно, овакав какав је, иако донет уз посредовање Европске уније и са њеним благословом, није у складу с идејом о мултиетничкој држави која тежи да функционише по европским демократским стандардима.
Приштински суд, како стоји у образложењу његове одлуке, утврдио је да ЗСО треба да буде успостављена као што је предвиђено Првим бриселским споразумом, али да документ о његовој примени, усвојен 25. августа, није „у потпуности усклађен са духом Устава“ у оним деловима које је Јахјага навела у свом поднеску.
Сада остаје да се види какве ће последице то произвести по даљи ток бриселског дијалога.

СЛОВЕНЦИ ПРОТИВ ГЕЈ БРАКОВА

Slovenia ReferendumГрађани Словеније одбацили су на референдуму закон којим би се истополним паровима омогућило склапање брака и усвајање деце. Против овог закона гласало је 63,29 одсто грађана, што је 380.149 гласова, док је за одбацивање закона било довољно и 342.000 гласова. „За“ је гласало 36,71 одсто гласача, односно њих 220.478. Излазност на референдум је, међутим, била ниска – 35,89 одсто. Према правилима референдума 20 одсто од укупног броја бирача са правом гласа треба да се изјасни „против“ да би закон био одбачен. Парламент и влада се о сличном законском решењу не могу изјашњавати у наредних годину дана. Словенци су се износили став о томе да ли се брак може дефинисати као заједница две особе уместо као заједница мушкарца и жене, као и да ли геј паровима треба дати право да усвајају децу. Парламент Словеније је у марту усвојио закон којим је дефиниција брака промењена у „заједницу две особе“ уместо „заједницу мушкарца и жене“, чиме су хомосексуални парови добили иста права као они хетеросексуални, укључујући право да усвајају децу. Међутим, противници овог закона окупљени у групи „У питању су деца“ одмах су покренули кампању и успели да прикупе 40.000 потписа неопходних за референдум. Пре неколико дана овим поводом огласио се чак и папа Фрања и позвао словеначке политичаре да стану у одбрану породичних вредности. Ово није први референдум ове врсте у Словенији чији су грађани одбацили геј бракове и на референдуму 2012. године.

Специјални тужиоци

Скупштина Србије изабрала је новог специјалног тужиоца за организовани криминал и није изабрала новог специјалног тужиоца за ратне злочине.
Иако се и сам кандидовао за функцију специјалног тужиоца за организовани криминал, досадашњи тужилац Миљко Радисављевић није добио подршку довољног броја посланика. Њега ће на овој функцији наследити Младен Ненадић, адвокат из Чачка који је током своје каријере радио и као инспектор, односно шеф Одсека за сузбијање привредног криминалитета у Полицијској управи у Чачку, а потом и као тужилац у Општинском јавном тужилаштву у овом граду. За његов избор гласало је 139 посланика.
За разлику од Радисављевића, досадашњи специјални тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић – коме по сили закона, а закон је због њега већ мењан почетком ове године, коначно престаје мандат – није добио наследника, будући да ниједан од петоро кандидата за ту функцију није добио довољних 126 посланичких гласова. Најближи избору био је судија Апелационог суда у Новом Саду Дејан Терзић за кога је гласало 109 посланика, а занимљиво је да су двојица досадашњих Вукчевићевих заменика који су се кандидовали за његову функцију, Милан Петровић и Мирољуб Виторовић, добили свега пет односно седам гласова.
Вршиоца дужности специјалног тужиоца за ратне злочине требало би да, до 1. јануара, именује републички јавни тужилац Загорка Доловац, и то на период од највише годину дана.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *