Почетна / Колумне / Опроштаји и заборави

Опроштаји и заборави

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

Они који од нас Срба захтевају да заборавимо прошлост најпре би требало да затраже опрост од породица сваког од убијених НАТО бомбама и ракетама, а њих има преко шест хиљада

Чим неко од назови великих главешина НАТО злочинаца, евроунијатских корумпираних мафијаша или изузетних Американаца дође у Србију, још на аеродрому повиче: Заборавите прошлост! Прошлост нека остане у прошлости! Окрените се будућности! Зашто им смета прошлост? Српска прошлост? Биће да не смета наша прошлост већ њихово учешће у њој. Било би поштено рећи: „Заборавите шта смо вам у даљој и ближој прошлости радили, каква смо вам сва недела учинили, зло нанели. Кајемо се и извињавамо. Молимо вас да нам опростите.“ Могли би ако се искрено кају злочина које су Србији и њеним грађанима учинили.

МИ ДА ЗАБОРАВЉАМО, ОНИ ДА СЕ НЕ КАЈУ Неће се покајати, још мање извинити, него ће наставити са још горим притисцима и злочинима. Онда ће поново доћи неки други главешина из ових организација и тражити да заборавимо оно што нам данас раде. Вук длаку мења, ал’ ћуд никако! Ми Срби народну изреку морамо увек имати на уму. Не смемо заборавити да су „Латини старе варалице“.

[restrictedarea]

Јенс Столтенберг, главни међу НАТО монструмима, дође у Београд и рече студентима на Факултету политичких наука: „Нисмо бомбардовали српски народ (не знам због чега су моја жена и ћерка седеле 78 дана у склоништу кад нас нису бомбардовали), већ смо бомбардовали због лоших ствари које је чинио режим Слободана Милошевића“!? Пре тога је отпевао на српском језику песмицу: Ринге, ринге, раја, огроман допринос немачке културе европском дечјем стваралаштву, а затим додао: „За вас је најбоље да уђете у НАТО.“ За Јенсом није заостао ни представник државе која се хвали да је данас јединствена на планети, његова екселенција Кери. Пре него што назва Бога или рече Добар дан изјави: „Прошлост оставити у прошлости!“ Каква мудрост! Какво механичко памћење – писао је Херман Ебингхаус – додајући „и код бесмислених слогова је утврђено да прво читање има најјаче дејство за непосредну репродукцију“ (Бранислав Лоренц, Психологија, Београд, 1926, стр. 135).

Зато је разумљиво што је и енглески генерал НАТО монструма тражио да се исповеди – што је за сваку похвалу – код патријарха Српске православне цркве. Изјава генерала: „Кад су НАТО снаге ушле по Кумановском споразуму у Приштину, затекао сам човека који се звао Андреја Томановић и који је радио као лекар у приштинској болници како се пакује и спрема да напусти град. Од тога сам га одговорио, рекао му да су нам сад лекари најпотребнији и дао му чврсту официрску реч да му се ништа неће десити и да му гарантујем безбедност. Послушао ме је и остао. Сутрадан кад сам дошао у болницу њега није било. Својим официрима обавештајцима сам наредио да га пронађу. После неколико дана потраге добио сам извештај да су Албанци доктора масакрирали, извадили му све унутрашње органе а остатке тела бацили. Од тада моја мука не престаје јер сам се осећао кривим за његову смрт, што уистину и јесам био, и што сам погазио официрску реч. Имао сам потребу неком да ово испричам и затражим опроштај, ако је опроштај могућ за недело које сам учинио.“ Андреја Томановић, рођен у Дубровнику, био је један од најчувенијих хирурга на Косову и Метохији. Имао је шездесет година кад су га зликовци убили.

У ХАГУ ПОНЕСТАЈЕ СРБА Зато, господо, кад тражите да ми Срби заборавимо прошлост, то не тражите због нас већ због себе. Запамтите, не постоји власт или човек на власти у Србији – а да ће га Срби послушати – који вам може обећати да ће Срби заборавити прошлост или дати опрост за злочине које сте учинили и још чините над српским народом. Опроштај, ако вам је до њега искрено стало, тражите од родитеља Милице Ракић. Ни три године није имала. Или од родитеља Сање Миленковић из Варварина. Тек је напунила 16 година кад ју је ваша бомба разнела. Тражите опроштај од лекара Братислава Гаја Миладиновића из Алексинца. Док је био са својом јединицом у Предејанима ваше отровне бомбе убиле су у Алексинцу оца Драгомира, мајку Љубива, сестру Снежану. Позовите породице сваког од убијених вашим бомбама и ракетама, има их преко шест хиљада, и кад вам они опросте, и други ће вам опростити. Дотле, не тражите никакав заборав, јер и данас баш вас брига за Србе на Косову и Метохији. Шиптаре нисте ни опоменули због злочина који се јуче десио у селу Гораждевцу. Злочини над Србима нису злочини, али зато ваши злочини над Србима ваља да се забораве.

У Хагу понестаје Срба. Остадоше судије без пара. Сад траже Вјерицу Радету, Петра Јојића и Јову Остојића због непоштовања суда!? А ко тај суд уопште поштује? Јавно потписујем: Не поштујем ни суд ни секретаријат ни тужилаштво хашког трибунала. Молимо се за српске јунаке у хашком казамату.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *