Почетна / Србија / Обнова угронацизма у Србији

Обнова угронацизма у Србији

Шта екстремни мађарски Јобик тражи у Сенти?

JobikПише Јован Пејин

Отворена је канцеларија угронацистичке странке Јобик из Мађарске у Сенти, која ће радити – примати странке једном недељно. Које странке? Вест је схваћена као бесмислица. Накнадно саопштење Иштвана Савајиа, потпредседника и посланика мађарског парламента из странке Јобик, да је реч о бризи за Мађаре у „јужном крају“, поново је покренула ресентимане, и то узајамне, код Срба и мађарске националне мањине у Војводини.

Незадовољство међу Србима већ постоји. Угроцентрична странка Фидес Виктора Орбана је пред последње изборе у Мађарској водила кампању у мађарској националној заједници у Србији под паролом „Без границе“. Билборд је био постављен у Сенти, Старој Кањижи и Бачкој Тополи.

ХИЉАДУГОДИШЊА МАЂАРСКА На то се сада надовезало и подсећање Иштвана Савајиа из Јобика на хиљадугодишњу Мађарску, што је нужно покренуло сећање на некадашњу Угарску и политику мађарске политичке елите.

Ствар је, наиме, у томе што Мађарска као држава мађарског народа није постојала, а ни трајала хиљаду година, и да садашњу државу треба разликовати од Угарске која никада није била национална држава мађарског народа, нити је тако и настала. Теза о хиљадугодшњој државној традицији је зато сумњивог карактера и спада у један од националних митова Мађара који могу да буду симпатични ако се не злоупотребљавају, као што се то сада чини.

[restrictedarea]

Преживела угронацистичка идеја Јобика и још неких странака и покрета у Мађарској прелила се у Словачку, Румунију и Србију у локалне мађарске (мањинске) заједнице, нарочито међу интелектуалну елиту. У Сенти је идеја хиљадугодишњег мађарства наишла на плодно тле захваљујући интелектуалном кругу мађарских странака и невладиних организација. То су, иначе, исти они који су октобра 2009. организовали научни скуп у Сенти и Сегедину о геноциду Срба над мађарском мањином у Бачкој 1944‒1945. године!

СРПСКИ АУТОНОМАШИ Наруку Јобику и његовој идеји ревизије границе у средњоисточној Европи иду (српске) аутономашке скупине и у самој Војводини. Ове скупине, као партије и покрети, нарушавају суверенитет Србије заједно са мањинским странкама које показују сепаратистичке тенденције. Чак умерена Странка војвођанских Мађара има лого на коме је стилизовано приказана Угарска, коју Иштван Саваи поистовећује с данашњом Мађарском.

Иштван Саваи, проглашен за персону нон грата у Румунији, не би могао да организује канцеларију у Сенти да неформално не ужива подршку дела мађарске националне заједнице и невладиних организација, и наравно аутономашке врхушке из Новог Сада. Сви су они на истом послу ревизије границе ради претварања Војводине у европску регију. Јобик им је зато добродошао!

На крају, подсетићемо Иштвана Савајиа да је Тријанонски мировни угвор 1920. године најправеднији мировни уговор још од Вестфалског мира склопљеног 1648. године. Отварање канцеларије Јобика у Сенти је, отуда, показатељ некултуре угронациста, њиховог шовинизма и мржње, чак и политичког простаклука и неотесаности.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Суботичанка

    Да ли је Сента још у Србији?Једина срећа Срба је што их нема као шиптара,иначе би било свашта.Мађари су национална мањина ,која урнише већину.




    0



    0
  2. Не могу да схватим шта ће Мађарима српска територија, на страну што им је и држава направљена на српској земљи. Ствар је у томе да као и већина европских народа изумиру и за 50 година их неће бити.

    Што се тиче Шиптара једни те исти се селе на север. На целом Балкану их нема више од 4,5 милиона. 2 милиона их је прешло у Македонију, милион у Грчку, на наших око 800.000 Шиптара на Косову, колико их је било 1999. након америчке окупације их вероватно ушло још милион јер су и они који никада нису видели Србију тврдили Американцима да су протерани па су им даване личне карте на камаре.

    Не знам докле Срби мисле да наседају на причу о шиптарском размножавању? Да су се тако размножавали као што су причали не би пушкама терали пописиваче становништва. Бројање би им ишло у прилог. Али од касних педесетих тамо није извршен попис.

    Сетите се репортаже са краја осамдесетих када је продани дописник телевизије Београд направио прилог са оцем и „његово“ двадесеторо деце.
    „Колико имате деце?
    – 20
    -Како се зову?
    -… Не знам, ево мој најстарији син зна.“

    Цитирам по сећању, па не могу да гарантујем за тачност, углавном син је знао имена све комшијске деце коју су сакупили за снимање.

    Шиптари изумиру, а нарочито због зрачења. Прошетајте до Дечије клинике и потражите документацију з последњих, бар 30 година, од чега су лечени, рођењем сакати, Шиптарчићи, па добро размислите да ли су потентни као што се прича.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *