Почетна / Друштво / Нови кинески балкански поредак

Нови кинески балкански поредак

Vucic Kina 01Пише ИГОР ЈОВАНОВИЋ

Тренутно регион Балкана сигурно није глобално интересантан попут Блиског истока, али се заваравају они који мисле да се и овде не одвијају значајне борбе великих сила. Једна од одлучујућих битака на балканском подручју биће она за кинески нови пут свиле, чији је циљ да успостави економски коридор са Русијом и Монголијом. Важан део тог коридора треба да прође и кроз Србију, што нас поново доводи на, како би рекли амерички званичници, „линију ватре“

Такозвани балкански део кинеског новог пута свиле треба да споји грчку луку Солун са мађарском престоницом, а брза пруга између Београда и Будимпеште један је од приоритета на том путу. Зато је модернизација пруге, која ће омогућити возовима да на тој деоници путују до 150 километара на час, била међу најзначајнијим пројектима договореним на прошлонедељном самиту Кине и 16 земаља централне и источне Европе.

Кинески званичници, домаћини дводневног самита у граду Суџоу, придали су велику пажњу том послу, који треба да буде реализован са српским и мађарским властима. О томе сведочи и податак да је кинески премијер Ли Кећијанг изградњу модерне железничке пруге између Београда и Будимпеште посебно поменуо у уводном говору на економском форуму 24. новембра. Новинска агенција „Синхуа“ пренела је његову изјаву да ће изградња почети до краја 2015, а завршити се за две године. Према његовим речима новом пругом ће се тада путовати више него двоструко брже.

У глобалним размерама кинеска економија је сада на другом месту у свету, одмах иза америчке. Иако поједини економисти упозоравају да кинески привредни раст више није тако убрзан као претходних година, и да се Кина може суочити са великим економским потешкоћама у блиској будућности, извесно је да САД страхују од тога да ће им азијски тигар угрозити светски примат. Због тога је Американцима сигурно највећи проблем потенцијално чврсто партнерство Русије и Кине које је последњих недеља почело да прераста пуке економске интересе. Најпре је Кина саопштила да се активније придружује напорима Русије и Запада у борби против тероризма, да би 1. децембра била објављена и вест да ће Кина и Русија у 2016. години основати заједничку новинску агенцију која ће радити у обе државе. Стварање тог моћног медијског конгломерата свакако ће додатно ојачати привредну сарадњу две стране, која се сада углавном одвија преко Евроазијске економске уније и економског региона „Пут свиле“.

[restrictedarea]

Vucic Kina 02ЕВРОАЗИЈСКО ПАРТНЕРСТВО Наиме, Евроазијска економска унија покренута је 2015. као царинска унија Русије, Казахстана и Белорусије, а касније су јој се прикључиле Јерменија и Киргистан.

Нови „Пут свиле“ је кинески пројекат, чији је циљ да успостави економски коридор са Русијом и Монголијом. Руски председник Владимир Путин и кинески лидер Си Ђинпинг потписали су у мају споразум о сарадњи у повезивању развоја Евроазијске економске уније са економским пројектом „Пута свиле“, уз низ других споразума из области енергетике, трговине и финансија.

Извесно је да Американци неће гледати развој те сарадње скрштених руку, па ни део који се односи на Балкан. О томе сведочи читав низ нестабилности које потресају полуострво – од тешке политичке кризе у Македонији, преко готово свакодневних сукоба на Косову, до учесталих проблема у функционисању Црне Горе и БиХ. За сада се чини да су САД добиле значајну рунду у борби тиме што су минирале или значајно одложиле реализацију важног руског енергетског пројекта у региону – гасовода „Јужни ток“. Таман када се чинило да би да тај пројекат, који би донео бројне геополитичке и економске користи Србији, могао да васкрсне кроз такозвани „Турски ток“, све је отишло у дим 24. новембра када је Турска оборила руски „сухој“ на граници са Сиријом и довела свет на ивицу опасног сукоба.

Пошто је извесно да руски гасни пројекти неће скоро проћи Балканом, Американци одрешених рука могу да надзиру шта то у региону планира Кина. Пекинг је на раније одржаним скуповима са 16 држава источне и средње Европе саопштио да је за пројекте са тим земљама издвојио десет милијарди долара. На прошлогодишњем самиту у Београду речено је да је за сарадњу Кина одвојила још три милијарде долара. Сада се пак помиње да би државама у Европи азијски партнер могао да обезбеди и неограничена средства преко Азијске инвестиционе банке, уз услов да се пронађу квалитетни пројекти који би донели и економску корист Кинезима.

 

Vucic Kina 03СРБИЈА У ФОКУСУ Све те најаве Србију лако могу довести и у фокус глобалних сила јер се велики кинески пројекти најављују баш у нашој држави. Свакако да је тренутно најзначајнија модернизација пруге Београд‒Будимпешта, за коју Србија треба да добије и донацију од око пет милиона долара. Но то није једини посао који Кинези најављују у Србији. Занимљиво је да је Кина свој први мост у Европи изградила баш у Београду (између Земуна и Борче) и тиме и на европском тлу демонстрирала моћ и брзину својих грађевинаца. С друге стране, Београд је загледан ка ЕУ, али је већ дуго јасно да посрнула Унија не може (а можда и неће) да покрене оно што је Србији економски најпотребније – реиндустријализацију земље. Чини се да тако нечему сада може да приступи само Кина.

Али Пекинг нема много економског интереса да развија индустрију у другим државама. Кина је тржиште на ком се сваке године мора обезбедити око 16 милиона нових радних места, и Кинези нису људи који радо отварају фабрике ван своје земље. Поред тога, нема производа који се може јефтиније произвести ван Кине, било да је реч о Србији, или било којој другој европској држави. Међутим, иако нема економских интереса, Кина може да пронађе политичке мотиве да се ангажује око економског просперитета Србије. Београд треба да је убеди како је Србија прави кинески пријатељ и да ће, ако икада Србија уђе у Европску унију, Кинези тамо добити искреног пријатеља. А то неће бити лак задатак.

Сада Србија може да се похвали већим бројем пројеката са Кинезима, који ипак нису довољни да промене економски крвоток земље. Али поједини договорени послови на самиту у Суџоу, уколико буду реализовани, могу значајно да допринесу бољитку економске ситуације и перспективе у Србији. Но како је од потписа до реализације посла увек дуг пут на Балкану, грађанима Србије не преостаје ништа друго до да буду реални оптимисти да ће најављено бити и реализовано.

Од свега што је српска делегација договорила током прошлонедељне посете Кини свакако је најважнија могућност да кинеска компанија ХБИС преузме Железару у Смедереву, о чијем пословању и након уласка страног менаџмента постоје бројне контроверзе. Такође, Кинези у Србији траже и згодну локацију за индустријску зону у коју би дошле њихове, али и друге заинтересоване фирме.

ALEKSANDAR VUCICУ разговору са српском делегацијом и кинески председник Си Ђинпинг је навео да две државе не везују само економски интереси, и нагласио да је дуго и традиционално пријатељство, као и политичко поверење између Србије и Кине, довело до тога да је Србија за Кину један од приоритета. „Кина жели да сарађује са Србијом у области инфраструктуре, пољопривреде, енергетике, телекомуникација, али и у другим гранама попут културе и туризма“, изјавио је кинески председник.

Иначе, форум у Суџоу само је наставак развоја српско-кинеских односа, убрзаних након прошлогодишње посете премијера Кине Београду. Тада је потписано 14 различитих споразума, од којих је за Србију најзначајнији био онај са кинеском „Ексим банком“ којим је регулисан уговор о кредиту од 608,26 милиона долара за изградњу другог блока Термоелектране „Костолац“. То ће уједно бити први енергетски објекат у Србији подигнут у последњих 25 година. Уговором би до 2019. године требало да никне нови блок снаге 350 мегавата, као и да се прошири коп Дрмно са експлоатисаних девет на 12 милона тона угља годишње. Поред тога, кинеске компаније требало би да раде и на две деонице Коридора 11, тачније на деловима пута Сурчин‒Обреновац и Чачак‒Пожега. Уз све то, српски премијер Александар Вучић најавио је и могућност да Кинези у Србији изграде фабрику шавних цеви у коју би било уложено око 300 милиона евра.

У сваком случају изгледа да за Србију има места на новом кинеском путу свиле. Ако искористи неке од указаних шанси, наша држава би могла да има и већи привредни раст од оног зацртаног на један одсто у следећој години. Но Србија је позната по томе што уме да промаши и шансе које су другима зицери. А извесно је и да ће део западних држава у најмању руку с неодобравањем гледати на јачање кинеског утицаја у срцу Балкана и да ће притискати Београд због тога. Али сарадња са Кином је једна од ретких шанси за преко потребну реиндустријализацију Србије и наше власти око те прилике не би смеле да праве компромисе.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Drug TITO zvani Mao ce Tung

    Dobar tekst.
    Ipak, jedno mi ne ide u glavu. Zašto je, i kako je to ekonomija SAD prva?
    Smatra li se po količini proizvedene robe? Ili se misli na materijalna bogatstva? Na ekonomski potencijal?
    Pre nekoliko godima jedan od nobelovaca iz SAD ( a ne znam koji, ima ih kao kusih pasa, a i izjava mu je hitro brisana i cenzurisana ) je upitao javno:
    Ekonomija br. 1? Kako, a šta mi upošte proizvodimo?
    Pitanje na mestu. Prisetite se, kada ste I koje godine šta američko kupili?
    Koji to proizvod?
    Pokušavam da se setim. Poslednja njihova roba koju sam kupio je 1982 godine njihov Plejboj. Moji prvi kompjuteri su tajvanski. Pa korejski i kineski. Mobilni finski i kineski. Dronjci moji su Jumkovi, Niteksovi, iz Novog Pazara i kineski. Cipele italijanske i kineske. Čak je i poslednja moja švalerka kineskinja. I ne žalim, muški rode… ali nije to tema.
    Jedino je u porno produkciji Amerika neprikosnoveni vladar. Ali Rusija tu trči kao drugoplasirana. Na čelu sa platinastim lepoticama koje imaju korpice za poprsja br. 5-6.
    Brat mi radi kao građevinac u Rusiji. Ne žali se, radi naporno ali plata je dobra. I hrani nekoliko gladnih usta i još dva parazita.
    Drugi brat u familiji je šef najveće kockarnice u Atlanti. Piše mi: Načisto smo ga ufitiljili.
    Kraj USA neoliberalizmu naslućujemo u Grčkoj. Javne žene se prodaju za sitninu u vrednosti jednog ili dva sendviča.
    O čemu mi govorimo?
    A Marks je pisao da ni jedna nacija ne može da izdrži da nedelju dana ne proizvodi. Zbilja Šta SAD proizvodi pa je ekonomski džin?
    Gde se, na koji robu šrafi, lepi, šije ili hefta tekst “Made in USA”
    Pomozite!
    Naš Teodor fon Burg, sinak pokojne školske drugarice Magde je zadugo bio br.1 u galeriji slavnih mladih matematičara. A nedavno ga je preteklo momče Kanađanče. Ali žuto. Momčić je Kinez.
    Pogledajte, Kinezi uglavnom šampioni u protekle tri petoljetke u matematici. A slede dve-tri ekipe u kojima su isto Kinezi. Pa onda obično Rusija. Pa galerija nacija žute rase, manjih država, ali sve je to ljuti matematičar. I mi, Balkanci kao trice kucnie na sredini
    Hajde da se čudimo!
    Čudimo se najpre Rusima!. C,C,C, Rusi,! ? Kako toliko da ste jaki vojno, kako da ste toliko bogati i pametni? Evo kako: Omraženi Lenjin i Staljin su postavili osnove ubrzanog razvoja Sovijetske Rusije i kasnije SSSRa. Rezultat:
    Rusi premošćavaju vekove i prvi lete u svemir. Sve znaju, potpuno pismeni, kulturni, u vreme krize tridesetih godima SSSR ima najveći porast stanovništva u Evropi. Mlade snage koje kasnije guraju teret rata!
    Rusija gazi naciste i pobeđuje i ratu. Posle kratkotrajne krize u vreme Gorbačova i Jeljcina opet je Rusija supersila.
    A Kina? tekst je o njoj.
    Eh, Kina.
    Zemlja koja je prva doplovila do SAD a da to nije znala. U vreme zidanja Zabranjenog grada ogromna trgovačko-vojna flota sa komandnim brodom od preko 400m, veličine današnjih kruzeira, otiskuje se da vidi zemlje na kraju sveta.
    Džunguo (Kina)- Centralna zemlja. Centar sveta! Tako su je Kinezi zvali.
    A taj komandni brod je bio toliko veliki da je Santa Marija, komandni brod Kristofera Kolumba bila u poređenju sa ovom grdosijom tek čamac za spasavanje.
    TADA, KADA JE BIO NASTUPIO ODLUČUJUĆI TRENUTAK, TADA KADA SU BILI STVORENI SVI PREDUSLOVI ZA PRVU INDUSTRIJSKU REVOLUCIJU U KINI (svi naučnotehnički pronalasci i sve tehnologije na broju, visoke peći, barut, kompas rakete, nauka, tehnika, sve na jednom mestu, Centralna zemlja je postala poprište sukoba. Raspala se. A da nije, dajem vam desnu ruku, da bismo svi mi sem srpskog govorili Ni hao umesto haj ili ćao. I da bismo danas živeli na nekom od Jupiterovih satelita.
    Iako je pre dva veka gubila ratove protiv zapada i Japana (a i Rusije) jedan kineski general, nekakav žuti naduvenko, je odbacio kartu sveta na kojoj je bila iscrtana i trenutna pozicija evropskuh kolonijalističkih okupatorskih sila i SAD na tlu Kine. Američki mu je general pokazivao stanje na bojištu a ovaj je kazao: “Ne valja ta karta. Gde je tvoja država? Preko mora! To nije tačno! Sve zemlje koje postoje graniče se sa Kinom. KINA JE CENTAR SVETA!”
    I u pridužetku rata Kinezi su, naravno, brali kožu na šiljak.
    Ali brzo su i oni premostili vekove. Opet komunisti u pitanju. Od Maoa na dalje. Uglavnom svetla galerija likova.
    A da kroz vek opet ožive potomci Kinezi bi im kazali
    „Velike vođe, DŽUNGUO je opet centar sveta. Postoji joiš nekoliko velikih zenalja i naroda. A malobrojni narodi, to je samo velika banda kretena koji izumiru kao što je, evo, izumrla EU.“




    0



    0

Оставите одговор на Drug TITO zvani Mao ce Tung Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *