Почетна / Уводник / Квислинзи

Квислинзи

milorad vucelic 660x330Милорад Вучелић / главни уредник

Наш најзначајнији позоришни редитељ и већ класик Љубиша Ристић недавно је у интервјуу „Новостима“ на питање шта мисли о актуелној рехабилитацији квислинга Милана Недића, основано одговорио да је „једини стварни континуитет у историји Србије била и остала сарадња са окупатором“. Могли бисмо се сложити са таквим налазом, али уз важну и битну допуну да то никада није био и доминантан и одређујући ток у српској историји. Континуитет борбе за слободу, очување државе и њене независности, жртвовање на бољој страни света у преломним епохалним временима, суштинска је одредница карактера српског народа.

Покушаји Недићеве рехабилитације нису резултат или плод неких нових историјских сазнања, нити откривања нових чињеница, већ су производ стицаја данашњих политичких како наших тако и општих околности. Није реч о пуком историјском ревизионизму као помодном историографском тренду, или пак о демократизацији историјског сећања. Увођење капитализма кроз приватизацију и реституцију постало је „не само начин да се поново изгради национална економија него и начин да се успостави нови морални национални идентитет“. Реч је, како каже Елазар Баркан, о „преправци националног идентитета“.

[restrictedarea]

Интелектуални колаборационисти, којима је основно приватно и стручно гесло да треба клекнути и пред не само снажнијим него клекнути готово пред сваким пре него што ти запрети или отворено искаже неки свој опаки наум, одмах су притрчали у медијско-политичку помоћ. Њима није довољно да оправдају данашњу ситуацију и евентуално за њу нађу покривалицу већ да успоставе квислинштво као општи критеријум за вредновање свега претходног у историји српског народа. Сви они устаници и слободољубиви великани вешти дипломати, који су градили савезе за оружано ослобођење балканских народа од Турака, и који су се активно борили против агресије и окупације, постају на основу оваквих критеријума плејада неодговорних и неразумних људи. Вољни или невољни сарадници фашистичких окупатора, или других агресора, треба да постану светли узори и упоришта поколењима која долазе, и да их тако потпуно декодирају. Милош Обреновић постаје само неки вешт владар који препредено султану „љуби папучу“, док се прећуткује да је пре тога био велики јунак у српским устанцима. Сви масовни и појединачни злочини почињени према српском народу накнадно налазе оправдање у  авантуристичком и готово лудачком понашању српских вођа.

Не пружати отпор никоме ко ти угрожава слободу и независност постаје основно гесло овог моралног и историјског наука. Није више реч чак ни о томе да треба сачекати боље прилике и околности да би се пружио отпор него је отпор апсолутно искључен. Важно је остати жив па макар и поново био под чалмом, са жигом на челу или логорским бројем на руци, или се наћи на кратком ланцу. Неопходно је пронаћи свој модус вивенди чак и ако се успостави владајући принцип „један према сто“ у туђинску корист, и уз већ нацистички декларисану судбину којом ти је намењено да будеш словенско робље. То неборбено и на све пристајуће гесло требало би применити и ако нас западне да нас окупирају снаге Исламске државе.

Историјски значај неке личности или неког великана процењује се, кажу, само „по броју спасених људских живота“. Продужење врсте, као владајући принцип и нагон у животињском свету, постаје једини важећи принцип и у људском друштву. Ако је он неостварљив у слободном друштву, онда је довољно да то буде у неком резервату, покусном центру или хуманијем логору. Постају, у овом виђењу, потпуно неважни појмови морала, вере, културе, традиције, националног менталитета, слободе, цивилизације, достојанства. Потребно је сачувати „срж српског народа“, тако што ће се борбени антиокупаторски „елементи“ ставити у искључив домен сурове Недићеве специјалне полиције и пасивно или нежељено припомоћи да се ликвидира деведесет одсто Јевреја који су живели на тлу Србије.

Била би, по мњењу наших актуелних колаборациониста и квислинга, права историјска мудрост и велики пример чојства да смо у циљу спасавања живота људи пожелели и прихватили да због наше опште националне колаборације изгине још два-три милиона Руса којима би и ми поверили ексклузивно право да се боре и да победе фашистичку Немачку „као најгеноциднији режим у људској историји“. Било би и веома мудро и одговорно 1941. године очекивати да Адолф Хитлер одржи своју реч и поштеди Србе окупације. Он реч такве врсте, као што је познато, никада није одржао. Али се и те како држао својих написаних, масовно умножених и нашироко познатих речи о судбини свих словенских народа у великом Трећем рајху. И како би изгледала та прошлост и будућност Срба да смо остали на страни Сила осовине и изостали из борбе против нацизма, а успут ликвидирали све бунтовне сународнике. Рехабилитација Недића даје могућност за накнадно оправдање и албанским и хрватским и другим независним владама и државама које су настале и једино постојале под фашистичком окупацијом.

Шта онда раздваја и разликује наше актуелне сараднике окупатора и интелектуалне и моралне колаборационисте од Соње Бисерко која јасно и гласно каже да је „навијала да Србија изгуби у рату“.

Ако су српски државници и владари који су се борили против агресора и за слободу свог народа тек само неки неразумни или луди људи, а већина Срба кривци што су у томе учествовали, онда би морало бити и потпуно очекивано да лидери ОВК на Косову траже високе ратне одштете од Србије, а прибалтичке земље од Русије. (Прочитати текстове Богдана Ђуровића и Николе Мартића у овом броју „Печата“.)

То је, између осталог, следујућа цена нашег помодног историјског ревизионизма и нашег савременог квислинштва. Да парафразирам Маркса: оно што је у светским метрополама реакционарни или конзервативни притисак то је у провинцији жандарска чизма.

Наставимо ли овим путем, није искључено да и НАТО од Београда затражи надокнаду штете за утрошена средства приликом бомбардовања Србије, јер је НАТО то чинио само да би заштитио невине Албанце од помахниталих српских лидера.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Da smo pre 90 godina poslusali stranca koji je govorio srpski,Arcibalda Rajsa,danas ne bi smo ni poznavali stranca koji govori srpski,Devenporta.
    Za to je kriva srpska pohlepa i veleglupost u vlasti,koji od drveta ne vide sumu,od laznog zapada ne vide Istok…OD DEVENPORTA NE VIDIMO NI RUSIJU,NI KINU!
    Posle 90 godina,ovaj drugi nas razara,taj odvratni Devenport…tiho,polako,svestrano,dubinski…strateski.
    DAJE NAM POGRESNU TERAPIJU…I HRABRI NAS DA NAM JE DOBRO I DA CE NAM BITI JOS BOLJE…
    Ni danasnja mala ceremonija pripreme beogradskog aerodroma za letove za Ameriku,nije protekla bez oziljka,bez zloslutne Kirbijeve izjave da treba Kosovo u OUN da udje…
    Oni nas rasturaju,menjaju nasu istoriju,nase navike,menjaju nase sklonosti,menjaju nase prijatelje,a to je prava PROMENA SVESTI U SRBA,jer je svest posledica stvarnosti,ono sto vide tvoje oci,to pocinje da usvaja tvoj mozak…
    Promenu svesti u Srba je nastavio da forsira,ovaj,Vucic i uzi deo lazne neoevropske elite u Srbiji,sa Tadicem ranije na celu…
    Oni na zapadu tacno znaju mentalitet Srba,posle komunizma,sve ide TOPLO-HLADNO.
    Posle Stambolica,koga narod ne voli,dodje Milosevic…
    Posle Djindjica,koga narod ne voli,dovedu Kostunicu…
    Posle Tadica,koga narod ne voli,dovedu Vucica…ali njihovog…DRUGOG.
    Posle Vucica Drugog,koji trazi i praktikuje PROMENU SVESTI U SRBA,koga narod EVIDENTNO ne voli…bice jos gore,a sve prema anglogermanskom scenariju,scenariju SRPSKIH STEPENICA NA DOLE…
    Vucica Prvog,ne voli ni Vucic Drugi,a to je FANTASTICAN PRODUKT ZAPADNE LABORATORIJE U PROMENI SVESTI U SRBA.

    Ako sve rehabilitujemo,A STA KRITIKUJEMO U SRPSKOJ ISTORIJI???
    Koji ce biti moralni,eticki i svaki drugi reperi i kriterijumi u Srba?
    A STA CE SRBIMA KRITERIJUMI,SMEJE SE LONDON,ZAGREB…
    Ali,TO CE SE DESITI…JER MNOGI U LAZNOJ SRPSKOJ ELITI MISLE,pa zasto ne bi smo bili pod anglogermanima,makar i 6 vekova,ako ce mojoj familiji i meni biti dobro?

    Zato lazna srpska elita ne ide ni u Banja Luku,ni na Kosovo,ni u Vojvodinu…ide ona u Sarajevo,Budimpestu…
    E ,DA IH VIDI RAJS,OPET BI SIROMAH UMRO!

    Zbog Devenporta,Srbi nikako da otkriju da mogu bez problema I ODMAH,da gaje milione svinja i koza i krava…i sve to mogu sami prodati Kini,BEZ ZAPADA…
    SRBIJA BI BILA EKONOMSKI RAJ,SAMO DA TO LAZNA SRPSKA ELITA HOCE…
    ALI NECE,VEC 100 GODINA,NAJMANJE,OTKADA CVETA KAPITALIZAM.
    Srbi nisu ni otkrili blagodeti kapitalizma…da radis i zaradis,SAMO ZNAJU ZA ROPSTVO I RAD ZA DRUGOGA.
    I upravo ZBOG ZAPADA,Srbi nista ne gaje,OSIM GAJENJA ILUZIJA O BOLJEM ZIVOTU.
    Eno,renoviraju London,nasu kafanu,izgradjenu nasim novcem…verovatno ce SRPSKA ELITA ZASTITITI NASU SVOJINU I TAMO CE MO PITI NAJBOLJU KAFU ZA 50 DINARA…gde se niko bogatiti nece,ali ce narod,koji je to napravio,uzivati…
    TO BI BIO MODEL TRANZICIJE,a ne otimacina,rasturacina i RESETOVANJE SRBIJE!




    0



    0
  2. Miko slazem se u svemu sa tvojim tekstom. Ali to ti kazes u sekciji komentari u nasem fantasticnom PECAT-u, umesto da se to pokrene iz recimo SANU,od ministra kulture , predsednika drzave. Ne to necemo cuti iz tih krugova jer neki su kupili diplome pa su jos uvek tek samo polupismeni, a neki koji su stekli posteno diplome postali su KVINSLISKI intelektualci. Spasa jos uvek ima . On je u nadi da na sledecim izborima ne ce pobediti ovaj sto rece da ga zdravlje dobro sluzi i da bi voleo ili zeleo da bude opet predsednik drzave. Potreban nam je neko od koga se necemo stideti. Evo ja bih pozeleo da za predsednika i SPASIOCA vidim prof. Mila Lompara.




    0



    0
  3. РАДОСЛАВ

    Одлично почела кандидатура!! Стварно Србији треба образован језички више говрни, на пример руски, немачки, енглески а није лоше и кинески. Поред Гос, Ломпара мој скромни предлог је Вук Јеремић са великим искуством стеченим у УН председник. Мислим даје добар и зато штоје двоверски рођен у овом посрнулом свету. Он је окружен високо школованим људима. Доказао је придношћу српском народу за време председниковања генералном скупштином УН.




    0



    0
  4. Стално слушам о бауку фашизма који је био мајчино млеко и дечија игра у поређењу са нацизмом. Чак и Вучелић помиње еуфемизам „фашистичка Немачка“, иако је била нацистичка. Јевреји који су отишли у Италију нису страдали у логорима, већ су имали само обавезу да се пријаве с времена на време локалној полицијској станици.

    Неко упорно нацизам изоставља из говора и гура бенигни фашизам. Бенигни у поређењу са нацизмом.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *