Почетна / Свет / Крвава Ердоганова нафта

Крвава Ердоганова нафта

Vladimir PutinЗа „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Русија износи доказе да је Анкара оборила њен бомбардер над територијом Сирије због умешаности турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у нелегалну трговину нафтом са Исламском државом

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да је спреман да поднесе оставку уколико постоје докази да је његова земља куповала нафту од терористичке огранизације Исламска држава. Ердоган је тако реаговао на директне оптужбе председника Русије Владимира Путина после обарања руског бомбардера Су-24 на северу Сирије, 24. новембра. Иако је Анкара упорно говорила да је авион нарушио турски ваздушни простор читавих 17 секунди, чињеница је да се ваздухоплов Ваздушно-космичких снага (ВКС) РФ срушио пет километара унутар сиријске територије. Москва тврди и да је турски ловац Ф-16 не само погодио Су-24 изнад неба Сирије већ и да је ушао у њен ваздушни простор како би то учинио. Уколико је све то тачно, а Турци не нуде убедљиве доказе да није, онда се поставља питање: зашто је Ердоган наредио да се почини злочин према Русији? Једно од објашњења које делује најлогичније јесте да је реч о нафти. Зато је Путин акције Турске и њеног лидера назвао „ударом с леђа терориста и њихових саучесника“.

КАЛКУЛАЦИЈА БРИСЕЛА Исто тако, остаје нејасно и зашто ЕУ одједном подржава Ердогана и Турску милијардама долара и обећањима о безвизном режиму и „скором придруживању“? Да ли је разлог само то што Анкару треба подмитити да не би више слала мигранте ка срцу Европе, или калкулација Брисела садржи и нескривену поруку подршке Ердогану у сукобу са Путином? Ако је тако, онда је то – по оцени бројних експерата – једна од најгорих порука коју је ЕУ могла да пошаље, а сведочи и о потпуној несамосталности Брисела у односу на Вашингтон. Одговори на ова питања остају и даље обавијени бројним спекулацијама. У овом тренутку јасно је само то да постоји обиље доказа, посредних и непосредних, као и изјава експерата и политичара, који недвосмислено указују да су Ердоган и Анкара не само главни финансијери и снабдевачи Исламске државе (ИД) већ и купци, односно кријумчари крвавог „црног злата“ ове терористичке организације.

Нелегална трговина делом је проузроковала велики пад цене нафте на светском тржишту, што је болно ударило по интересима Русије, али је она повезана и са великим миграцијама са Блиског истока ка Европи, због којих највећу штету трпи Берлин. Да ли је с тим у некаквој вези и „отворено писмо“ Бриселу девет чланица ЕУ из источне и централне Европе, које траже да се блокира изградња „Северног тока 2“, што је још један „удар с леђа“ за Немачку и Русију? Забрињавају наводи из овог писма, где се као главни за блокаду новог гасовода наводе „геополитички разлози“, али и забринутост за (нечланицу) Украјину, која би тиме изгубила две милијарде долара годишњег прихода од транзита руског гаса.

Без упуштања у детаље, овом приликом ваљало би ипак навести да „геополитички разлози“ у преводу на разумљив језик значе објаву (бар енергетског) рата Русији, док брига за буџет Украјине представља крајње лицемерје, имајући у виду да би „Северни ток 2“ донео исти приход у буџет чланица ЕУ – Немачке, Аустрије и других. Кроз све ове, наизглед директно неповезане догађаје, провејава брига ЕУ за добробит интереса САД и других противника Русије – Турске, Украјине и Исламске државе. Ипак, не мисле баш сви у Европи на овај начин.

 

Erdogan Obama MerkelСАУЧЕСНИШТВО У ТЕРОРИЗМУ После обарања ненаоружаног руског бомбардера који се враћао у базу, Путин је оптужио Турску за саучесништво у тероризму и означио Анкару као купца нафте од ИД. Немачки дневник „Билд“ подржао је Путинову верзију, тврдећи да је Турска главни потрошач нафте ИД-а. Према наводима листа, турски бизнисмени имају склопљене уговоре са џихадистима, који зарађују око 10 милиона долара недељно од ових послова. Како се тврди, Кремљ је у недељи пре обарања авиона појачао ударе по нафтној инфраструктури ИД-а, што је подстакло Турску на узвратну реакцију. „Билд“ напомиње да Ердоган гледа кроз прсте на прилив терориста у Сирију преко његове територије, али да Турска није једина земља која тргује са џихадистима – то чине и (ирачки) Курдистан и Јордан.

Руска глобална информативна мрежа „Раша тудеј“ објавила је читав низ чињеница, које би могле да доведу до „оставке Ердогана“. То је изјава самог Путина, који је баш у турској Анталији, на недавном самиту „Групе 20“, показао светским лидерима снимке из ваздуха на којима се види како „камиони са нафтом, постројени у непрегледном низу одлазе иза хоризонта“. „То изгледа као живи нафтовод. Видимо из ваздуха куда иду ови камиони. Они даноноћно одлазе у Турску“, рекао је Путин. У истраживање су се укључили и новинари британског „Гардијана“, који тврде да су у овај бизнис укључене и „присталице Ердогановог режима“, потврђујући износ од 10 милиона долара недељног прилива у касу терориста из Турске. Лист наводи да су у склоништу недавно ликвидираног терористе Абу Сајафа пронађени хард-дискови са информацијама о везама између ИД и турских функционера.

Овакви гласови долазе и из саме Турске. Идриз Балукен, заменик председника лево оријентисане утицајне Демократске партије народа, тврди да је удар на руски авион Анкара планирала унапред. То се поклапа и са изјавама руских аналитичара који доказују да је Ф-16 чекао у заседи „сухоја“, много пре него што је овај и теоретски могао да „упадне у ваздушни простор“ Турске. Турски опозициони посланик Мехмед Али Едибоглу истиче: „ИД зарађује на извозу нафте 800 милиона долара годишње и троши овај новац на набавку наоружања. У Киркуку, на северу Ирака, раде четири посредника у трговини нафтом, блиских лидеру ирачких Курда Масуду Барзанију. Преко њих десетине дилера, углавном из Турске, купују нафту и препродају је на светском тржишту. У парламенту сам питао о томе министра енергетике. Одговорио је да нафту заиста купују од Барзанија на северу Ирака, али да не могу да знају одакле она потиче, нити је то њихов проблем.“

Знаке нервозе Ердоган показује и хапшењем главног уредника листа „Џумхуријет“ Џана Дундара и новинара Ердема Гула, због текста објављеног у мају ове године, као и фотографија на којима се види колона турских камиона која превози оружје и муницију за терористе. Том приликом је откривено да је у јануару 2014. транспортовано наоружање за исламисте маскирано у медицинску опрему, а два војна генерала и један пуковник који су зауставили овај опасни товар, такође су ухапшени под оптужбом за шпијунажу и учешће у терористичкој групи. Камиони су припадали турској Националној обавештајној управи.

Kolona ID kamiona sa naftom

ТАЈНЕ „ПОРОЗНЕ ГРАНИЦЕ“ Министарство иностраних послова Сирије саопштило је да обарање руског авиона доказује да турски председник помаже терористима. Сиријски МИП саветује Вашингтону да „провери информацију о томе да је Ердоганов син Билал укључен у шверц нафте са ИД“. „Сва нафта испоручује се компанији која припада сину Реџепа Ердогана. Турска је постала нервозна када је Русија почела да удара по инфраструктури ИД и пошто је уништила више од 500 камиона са нафтом. То је снажно деловало на нерве Ердогана и његове екипе“, рекао је сиријски министар информисања Омран ел Зоуби коментаришући тврдње експерата да Билал лично контролише трговину нафте са терористима. То је на свој начин потврдио и Путинов прес-секретар Дмитриј Песков, рекавши да Москва „има информације о заинтересованости Ердогановог сина за нафтни бизнис“. Иначе, функцију министра енергетике у новој влади Турске обавља Ердоганов зет.

На исти проблем упозорио је и бивши дугогодишњи председник Либана Емил Лахуд, који је рекао да Ердоган већ пет година подржава фундаменталисте, а Исламску државу од њеног настанка, „одобравајући јој да продаје нафту у Турској преко пограничног планинског масива“. Ту су и подаци о „Сивим вуковима“, оружаној исламистичкој формацији, која је пуцала и убила руског пилота, потпуковника Олега Пешкова, након што се катапултирао из „сухоја“. За њих се тврди да су блиски политичким снагама које подржавају Ердогана. Портпарол сиријске војске, бригадни генерал Али Мајхуб тврди да у замену за војну подршку „руководство Турске добија од међународних криминалаца нафту по најнижим ценама, вредне предмете културе опљачкане из сиријских и ирачких музеја, и другу кријумчарену робу“. Саобраћај из Турске на територију коју су окупирали терористи, подвлачи Мајхуб, одвија се без препрека.

На слично је указао и амерички министар одбране Ештон Картер, затраживши од Турске да успостави бољу контролу на „порозној граници“. И утицајни амерички „Волстрит џорнал“ поручује да се „игра променила“ и да Турска мора да затвори границу. „Што је доста, доста је“, наводи лист упозоравајући на „међународну претњу која долази из Сирије и пролази кроз територију Турске“. Огласио се и један Американац који се одлично разуме у нафту и терористе. Весли Кларк, командант НАТО за време агресије Запада и ОВК на Југославију – који данас преко своје фирме „Енвидити“, како наводе медији, контролише косовску енергетику – не искључује могућност да Анкара учествује у трговини нафтом коју експлоатишу исламисти у Сирији. Томе треба додати и мишљење бившег француског премијера (2007–2012) Франсоа Фијона који оптужује Анкару за „заверу са ИД“. „Скоро сва нафта коју извози ИД стиже директно у турске рафинерије, тргује се директно са турским компанијама.“

РИЗИЧНА ИГРА Када се све ово сагледа, показује се да НАТО и ЕУ декларативно подржавају Анкару у њеним ратним и пословним авантурама са екстремистима, али се уочава озбиљна сенка незадовољства на Западу. То сведочи да поводом Турске – још увек – не постоји јединствен став и да Ердоган игра веома ризичну игру. Поготово је ризично његово поигравање мишићима према Русији, коју, зна се, такви поступци не могу импресионирати. Агресија према руским пилотима, успоравање проласка руских бродова кроз Босфор, упади у ваздушни простор Сирије, подршка исламистима и утицање на пад цене нафте – све су то поводи за акцију Москве.

У Кремљу се, наравно, неће залетати, али свеобухватне санкције према Турској које ступају на снагу 1. јануара 2016. биће први степен упозорења владајућим круговима у Турској, али и Западу. Сваки покушај потпуног затварања Босфора, што би било кршење Конвенције из Монтреа, или нови оружани напад на руске војнике, готово сигурно би изазвало оружану одмазду Русије. То би аутоматски активирало и фамозни члан 5 НАТО Повеље о колективној одбрани, па би скоро читава Европа била увучена у конфликт. Исто тако је сасвим могуће да се турски лидер преиграо у својим комбинацијама, због чега га чека врло неизвесна будућност. Али не треба искључити ни неку сасвим трећу варијанту која би у овом тренутку изгледала прилично невероватно. Путинова торба увек је пуна изненађења…

 

УПОЗНАЈТЕ БИЛАЛА

Bilal ErdoganПише Филип Родић

Једно од најзанимљивијих питања које се намеће у вези са успоном и опстанком Исламске државе, питање које до сада нико није поставио, јесте оно о томе ко крши сваки могући закон о забрани финансирања терориста куповином сирове нафте од исламиста. Готово да нема сумње да онај (особа, организација или држава) ко то чини има прећутну подршку различитих влада „западне алијансе“, а из тога произлази питање зашто су те владе оволико дуго дозволиле финансирање Исламске државе путем шверца украдене нафте.

Током потраге разних служби, али и медија и других организација, за посредницима у овој трговини и пребацивању нафте коју је у Сирији и Ираку покрала Исламска држава, стално искаче једно име – име сина турског председника Билала Ердогана. Неџметин Билал Ердоган, како му је пуно име, рођен је 23. априла 1980. и треће је дете Реџепа Тајипа Ердогана. Пошто је 1999. године завршио вишу школу „Картал имам хатип“, Билал је отишао у САД где је на Харварду 2004. магистрирао. Потом је једно време стажирао у Светској банци. У Турску се вратио 2006. и започео пословну каријеру. Један је од тројице равноправних власника поморске транспортне корпорације „БМЗ груп денизчилик“. Управо је ова фирма главни носилац „посла“ са Исламском државом.

Може ли бити горе од овога? Може. Руска Спољна обавештајна служба СВР Билала директно повезује са убиством двоје новинара који су се усудили да истраже сумњиве послове турске елите са Исламском државом – Серене Шим и Џеки Сатон. Серена Шим радила је за иранску „Прес ТВ“ када су је 19. октобра 2014, према извештају СВР, заробили, мучили, силовали и убили агенти турске тајне службе МИТ. Ово се десило свега неколико дана пошто је објавила шокантан извештај са детаљима о томе како Турска подржава терористе Исламске државе. Годину дана касније бивша продуценткиња Би-Би-Сија Џеки Сатон, тада директорка за Ирак Института за извештавање о рату и миру, започела је израду детаљног извештаја о њеној смрти и, такође, била брутално силована и убијена 18. октобра, за шта се, такође, сумњиче агенти МИТ. Турске власти ово су врло трапаво заташкале тврдећи да је Серена Шим погинула у саобраћајној несрећи о којој никада нису дате информације било о возачу, било о возилу, док се Сатонова обесила пертлама у тоалету истанбулског аеродрома јер је закаснила на авион. Какве везе Билал може да има са овим? СВР тврди да електронски надзор Билала Ердогана указује да се у време злочина (19. октобра 2014. и 18. октобра 2015) налазио на истим локацијама где су биле и Серена Шим и Џеки Сатон.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *