Почетна / Свет / Којим ће путем спољна политика Аргентине?

Којим ће путем спољна политика Аргентине?

Maurisio MakriПише Зоран МИЛОШЕВИЋ

Народ Аргентине изабрао је новог председника 22. новембра 2015. године у другом кругу. Предизборна битка водила се између представника елите главног града, гувернера провинције Буенос Ајрес Данијела Сјолија и престоничког градоначелника Маурисија Макрија, који је представљао опозициону партију Републикански предлог. Опозицији је пошло за руком да добије поверење 51,4 одсто бирача, а власти 46 процената 

На председничким изборима у Аргентини победио је опозициони кандидат Маурисио Макри, иако је његов противкандидат у првом кругу освојио око три одсто гласова више. Макријевог противкандидата Данијела Сјолија подржавала је председница државе Кристина Киршнер, као и партије на власти, али му то није помогло. Главни разлог пораза партија на власти у Аргентини је њихова немогућност гарантовања смањења буџетског дефицита и повратак поверења инвеститора, посебно у нафтном и гасном сектору на обали Атлантског океана. Но постојала је и посебна драматика оличена у „издаји“ Серхиа Маса, који има важну историјску улогу за Аргентину, заправо је „жива легенда“ перонизма у Аргентини, а који је стао на Макријеву страну, чиме је омогућио преокрет  у другом кругу избора.

Професор Лазар Хајфец са Санктпетербуршког универзитета за портал правда.ру истиче да ће резултати промене политике Аргентине утицати не целу Јужну Америку, а ова на међународну арену. За саму Аргентину ово је штетно јер је јасно да се елита поделила, а са њом и народ на два супротстављена блока – то не може донети добро. Проблеми јужноамеричких држава су скоро идентични: економска криза, раст социјалних давања од стране државе, што демотивише становништво да ради, као и стални протести незадовољних социјалних слојева. Оваква ситуација једној половини одговора, док друга тражи нормалан живот, а не протекторат САД.

Новинарка Аелита Курмукова из Буенос Ајреса за портал Коммерсант.ru наглашава поводом завршених избора у Аргентини да ова држава више није пријатељ Русији, као и да се завршила дванаестогодишња власт породице Киршнер, јер је победу однео опозициони кандидат Маурисио Макри. „Ово је историјски дан, ово је смена ере, и биће прелепа“, изјавио је Макри после избора. Аргентином ће, другим речима, управљати нова влада иза које стоји крупни домаћи капитал.

[restrictedarea]

УДАЉАВАЊЕ ОД БРИКС-а Русија је пажљиво пратила ток председничких избора, јер ће нова влада значити и тест за руско-аргентинске односе. Александар Сидјакин, посланик руске Државне Думе, координатор парламентарне групе пријатељства Руске Федерације и Аргентине, процењује да ће нови председник усмерити државу ка САД и Европској унији, што ће одложити приступање Аргентине БРИКС-у. Упитни су постали не само приступање Аргентине БРИКС-у него и уговори у којима учествују „Росатом“, „Газпром“ и друге велике руске компаније. Наиме, аналитичари процењују да је као последица економске кризе позиција инвеститора ојачала, те да ће они тражити умањење утицаја Русије.

У изборном штабу Макрија не искључују могућност да нови председник почне да доказује да су уговори штетни за Аргентину, јер је склон сарадњи са САД и Кином. Није занемарљиво да Макријев отац Франко већ дуго ради у Кини и према неким подацима заузима важну саветничку позицију у Централном комитету Комунистичке партије Кине у Одбору за сарадњу са Аргентином.

Последња анализа руско-аргентинских односа на државном нивоу била је 11–12. новембра 2015. године за време званичне посете делегације Савета Федерације Буенос Ајресу. Том приликом председница Савета, Валентина Матвиенко сусрела се са Данијелом Сјолијем, као и са Кристином Киршнер. Маурисио Макри је избегао руску делегацију, иако је првобитно сусрет био планиран.

Резултат избора је подела државе на две антагонистичке половине, а промене у спољној политици одразиће се на целу Јужну Америку, потом и на свет. Појава Макрија у Аргентини највећи је ударац за Венецуелу, а последично и за Русију; нови председник подржава тамошњу опозицију, а претпоставља се да ће тежити врло блиској сарадњи са САД, односно са проамеричком Тихоокеанском алијансом. Не треба заборавити да је нови лидер, како истичу аргентински аналитичари, изузетно лојалан САД, што значи да ће ићи ђоном на Русију, све до затварања руске амбасаде у Буенос Ајресу.

На руку опозицији у Аргентини ишла је и Кристина Киршнер, сада већ бивши председник Аргентине, када ја изјавила да постоји могућност да ова држава не уђе у БРИКС, што (медијску) поделу аргентинских политичара на „проруске“ и „проамеричке“ обесмишљава. Сама Киршнерова током недавне посете Москве рекла је: „Нико не може да очекује да има монопол на пријатељство. Није могуће престати гледати на Север и игнорисати САД и посебну улогу ова државе у глобалном управљању светом, ако се тако може рећи. Истовремено, није могуће порећи да у свету осим САД постоји и Кинеска Народна Република, Руска Федерација, Југоисточна Азија, Индија и неопходно је да све те државе одржавају трговачке, али и политичке везе.“

Данијел Сјоли, кандидат владајуће партије, губитник на изборима, такође није био спреман „да се боде са САД“. Како је изјавио пред изборе један од водећих аргентинских аналитичара Рикардо Роувјер, „што се тиче Сјолија, он би се, наравно, више од Макрија трудио да очува стратешко партнерство са Кином и Русијом“.

Kristina Fernardez

ПОВЛАЧЕЊЕ РУСКОГ КАПИТАЛА Руски аналитичари нису у потпуности сагласни око спољнополитичке оријентације нове владе Аргентине, мада доминирају песимистичке прогнозе. Оптимисти указују на следеће: чак и када је оцењено да је „Русија ушла у двориште САД на помоћна врата“, бизнис ове државе се није повлачио, нити је то Русија тражила. Зашто би било сада другачије? Но не значи да ако то Руси нису тражили да неће Американци!

Ипак, од септембра 2015. године руски бизнис се масовно повлачио из Аргентине и Бразила. Све је почело после званичног упозорења пословних људи да на власт у ове две државе могу доћи људи, попут Маурисија Макрија, који су најавили протеривање Руса и поништавање потписаних уговора.

У Аргентини је остала руска компанија „Minera San Jorge“ са седиштем у граду Мендоза, која стопроцентно припада руским приватним инвеститорима. Њен пројекат предвиђа изградњу рудника и топионице бакра, што треба да ослободи земљу од увоза ове руде. Стручњаци ове руске компаније процењују да ће нови председник ставити брану руским државним компанијама, али омогућити учешће приватним, посебно онима које се баве електроником, фармацијом, производњом ауто-делова и финалних производа из нафте, машинске производње и слично.

Хустисиалистска партија после 14 година владања Аргентином одлази у опозицију. Осим тога, први пут после 12 година председник државе неће носити презиме Киршнер, јер председница Кристина по аргентинским законима није имала право да се кандидује трећи пут.

Huan Peron

ПЕРОНИСТИЧКА ТРАДИЦИЈА Од увођења демократије само два председника Аргентине нису припадала перонистичком покрету. Перонизам је специфична аргентинска политичка идеологија названа по оснивачу – председнику Хуану Перону и његовој жени Еви Перон, националним херојима Аргентине. Перонизам често упоређују са социјализмом, шпанским франкизмом и чак са италијанским фашизмом. Основне карактеристике ове идеологије су: јака држава, национализација великих предузећа уз снажну социјалну подршку сиромашнима. Хустисиалистска партија тренутно је најважнија партија перонизма у Аргентини.

Без обзира на пораз, ова партија имаће велики број посланика у парламенту, што ће новој влади онемогућити лако и брзо доношење закона, али не само због противљења посланика већ и народа. Аргентинци су посебног менталитета и темперамента и лако их је подстаћи на протесте, посебно јер нови председник намерава да умањи субсидије у сфери превоза људи, повластица за плаћање електричне енергије, као и да поништи још нека важна социјална давања, како би дефицит буџета смањио за 20 одсто, а да се притом не појави инфлација. Другим речима, ако се нови председник не буде придржавао перонистичке доктрине, тешко да ће на власти остати до краја мандата.

Но Маурисио Макри нема много маневарског простора, процењује руски портал polytika.ru. У Аргентини је инфлација од 24 одсто, девизне резерве се убрзано топе због отплата кредита и камата и на подршку националној валути. Само америчким хеџ-фондовима Аргентина је дужна 1,3 милијарде долара. У новембру девизне резерве су се смањиле за 100 милиона и сада износе 26,7 милијарди долара (што је ниво из августа 2006. године). Према подацима економске комисије Уједињених нација за Јужну Америку и Карипски басен, обим страних инвестиција у Аргентини опао је 2014. године за 59 одсто и износио је само 6,6 милијарди долара.

Влада Кристине Фернандез створила је услове у којима се практично није могло бавити бизнисом, а посебно се није могло инвестирати у Аргентину, наглашава шеф руског инвестиционог пројекта „Minera San Jorge“ Тарас Нечипоренко. Због тога су из Аргентине отишли велики инвеститори. Додатни проблем је била и национализација шпанске нафтно-гасне компаније „Repsol“, чиме је приватним инвеститорима послата негативна порука о могућој судбини њихових инвестиција.

КО ЈЕ МАУРИСИО МАКРИ?

Маурисио Макри (шпански Mauricio Macri) родио се 8. фебруара 1959. године у Тандиљи, Аргентина). Његов отац се у Аргентину доселио после Другог светског рата из Италије, са једним кофером и без знања шпанског језика. Но у Аргентини бити досељеник није отежавајућа околност.

Маурисио Макри је био посланик у аргентинском парламенту, градоначелник Буенос Ајреса (од 24. јуна 2007), председник фудбалског клуба „Бока Хуниорос“ (1995–2007), а 22. новембра 2015. године изабран је за председника Аргентине.

Завршио је Римокатолички универзитет, а припада Римокатоличкој цркви. Из два брака има четворо деце. Члан је партије Републикански предлог.

Постао је популаран захваљујући вођењу „Бока Хуниороса“, који до његовог доласка био у кризи. Од почетка 21. века „Бока Хуниорос“ постао је један од најбољих клубова света, освојивши мноштво титула, како у националној тако и у иностраној сцени (јужноамеричкој и међуконтиненталној).

Успешна каријера у бизнису и фудбал у политици дали су писцима сценарија за латиноамеричке серије мноштво материјала, тако да је снимљено неколико популарних серија где је он главни јунак.

Рабин у министарској фотељи

Рабин Серхио Бергман биће министар екологије нове владе Аргентине. Први је министар рабин ван Израела. Наиме, 10. децембра 2015. године Серхио Бергман положиће заклетву са осталим члановима аргентинске владе и новим председником државе Макријем.

Серхио Бергман је рабин једне од старијих синагога у Аргентини, од 2011. године је одборник у Скупштини града Буенос Ајреса, а од 2013. посланик у националном парламенту. Бергман одржава пријатељске односе са папом Фрањом, раније надбискупом Буенос Ајреса.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *