Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Богдан М. Златар – Казивања о Србима кроз векове
„Драслар партнер“, Београд, 2015.

Kazivanja o SrbimaКазивања о Србима кроз векове, од Светог Стефана Немање и Светог Саве до данас, књига је енциклопедијског карактера у којој је Богдан М. Златар сабрао 150 радова најразличитије тематске оријентације произашлих из пера безмало исто толиког броја аутора – академика, доктора наука и професора са универзитета, а који заједно чине велику потрагу за духом и тајном трајања овога народа. Опчињен и окренут целим својим бићем према народу тамо где је он страдао, каже у поговору Драгољуб Стојадиновић, овај вредни човек, примаријус др Богдан Златар је снујући једнако и са променљивом срећом свој сан и наум да буде и опстане, исчачкао, открио, из мишјих рупа исчупао, из свих духовних шанчева покренуо, све научне дисциплине упрегао, читаву голему лепезу тема, многе спирите и тајне за ову прилику открио и на тас ове своје ветровите и видовите књиге поставио, да нас навезе на велики чин једне измаштане, до данас невиђене, непостојеће духовне целовитости.
„Ова књига је дело морања да се усагласимо када смо несагласни, она је плод стрепње и страха пред оним што нам се догађало, оним што смо кроз историју погубили, наук над грешкама које смо починили. Све што смо били и што нисмо криви овде се, уз помоћ бројних текстова позваних, често виђених, понекад изузетних, умних људи нашег времена нашло на окупу.“
Златар, родом Личанин, оснивач Удружења Срба из Хрватске, открио је све те ауторе, приволео их да се нађу заједно и буду „туга и опомена“, али и зов да борба буде непрестана. За ову књигу добио је признање Академије „Иво Андрић“.
Поред ове књиге Златар је објавио и монографију Плашки кроз векове, о језику, писму, култури, вероисповести, обичајима, ношњама, као и судбини његових Плашчана, који су кроз историју трпели, и у малом броју преживели многа страдања, па и ова до данашњих дана. Кроз живот Плашчана приказан је живот свих Личана, и делимично Кордунаша.
Ова монографија посвећена је онима, који расути по свету, носе у срцу сећање на своју Лику и Плашку.
Примаријус др Богдан М. Златар био је члан Градског и Републичког савета за здравље, члан Републичке комисије за еболу, једно време члан тима за вакцинисање против великих богиња. Током службовања у Железничкој болници и у Градском заводу за хитну медицинску помоћ, Златар је пружао помоћ болесницима из Хрватске и Босне и Херцеговине, посебно у време бежања и прогона са тих простора. Помоћ свим избеглицама наставио је да даје и након одласка у пензију, у својој приватној ординацији бесплатно. Због свега тога на патријаршијски предлог Свети архијерејски синод СПЦ доделио му је 2012. године Орден Светог Саве трећег степена за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито исказану његовим ангажовањем у спасавању, лечењу и збрињавању прогнаног српског народа са простора Хрватске и Босне и Херцеговине.
Дана 15. јануара 2014. Богдан Златар је примљен у Српску краљевску асоцијацију академика, иноватора и научника – СКАИН, у звању академика, редовног члана СКАИН-а.

Вилијам Фокнер – Светилиште
„Нова књига“, Подгорица, 2015.

SVETILISTE korica 72dpiСветилиште је најконтроверзнији Фокнеров роман. У њему је слика америчког Југа и митске покрајине Јокнапатофа узаврела од најтамнијих страсти људске душе. Гангстери, подмитљиви политичари, млада нимфоманка, болесно дете, усамљени адвокат, црначка сиротиња.
У Светилишту, као и у другим делима Вилијама Фокнера, доминира трагична и трагично-иронична визија живота, истовремено афирмишући људскост и врлине: храброст, понос, љубав, част. Фокнерова визија људске судбине је немилосрдна.
Комплетан опус овог добитника Нобелове награде за књижевност може се, свакако, сагледати као слика политичке и друштвене историје америчког Југа. Фокнерови јунаци бивствују у свету у коме влада катаклизма традиционалних вредности, па се Фокнеров Југ никако не би могао назвати земљом благостања у којој људи „свих боја“ уживају у срећи и просперитету, неоптерећени негативним осећањима и делима. …

Џон Милтон – Изгубљени рај и Рај поново стечен
„Филип Вишњић“, Београд, 2015.

Izgubljeni raj i Raj ponovo stecenЕнглез Џон Милтон (1608–1674) убраја се у највеће песнике свих времена. Сведок и учесник бурних промена на политичком и друштвеном плану своје земље, пао је у немилост, а по изласку из тамнице, као слеп и „уклети“ песник, написао је пред крај живота своја највећа дела, симболично их посветивши првом библијском човековом паду, изгону из Раја и његовом поновном искупљењу.
Изгубљени рај (1667) у неримованом десетерцу, за којим следи и Рај поново стечен (1671), доживео је у Библиотеци „Албатрос“, након свог премијерног појављивања на нашем језику, и друго, дотерано издање, сада већ „давне“2002. године. Ова капитална дела светске културне баштине ништа мање не представљају и преводилачке подухвате – према прозном преводу Дарка Болфана, Душан Косановић је направио и једнако добар препев. О томе сведочи и чињеница да су оба претходна издања одавно распродата, те поновни излазак овог ремек-дела свакако представља књижевну гозбу свим љубитељима Милтонове поезије.

Александра Михајловић – Кроз прстохват цимета
Евро ђунти, 2015.

Kroz prstohvat cimeta koricaОва мешавина историје, психологије и трилера са краљицом Наталијом Обреновић у центру приче други је роман ауторке која се публици већ представила делом Запричавање. Заваравање. Заваривање. 2012. године. „Динамична приповест компонована у ритмичној смени четири гласа која своје монолошке форме уткивају у својеврстан дијалог који ће то уистину постати тек на крају, када ће свако начинити помак у самоспознаји и унеколико променити себе да би разумео и прихватио друге. Роман без илузија, али с трачком наде. Кроз живот који личи на црну хронику, зрнце наде се не пробија као оптимизам верујућих наиваца, него као крхка могућност да људскост сачува своје лице како би свет уопште опстао“, записала је критичарка Љиљана Шоп.

 

 

Александар Стојановић – Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944
„Филип Вишњић“, Београд, 2015.

KolaboracionistickaШтампа у окупираној Србији 1941–1944. године коју је приредио Александар Стојановић, није, у прошлости, у већој мери била предмет истраживачког интересовања историчара, политиколога и социолога. Иако су је генерације истраживача парцијално користиле као историјски извор, она је ретко сама представљала основну тему истраживања. Као последица оваквог стања јавља се чињеница да су до данас написана само два целовитија дела посвећена колаборационистичкој штампи, а и њих одликују извесни недостаци. Коначно, од 2000. године до данас, захваљујући објављеним истраживањима проф. др Слободана Керкеза, проф. др Бојана Ђорђевића, др Бора Мајданца, др Бојана Димитријевића, мр Наташе Милићевић и појединих аутора ангажованих на писању ове књиге, отворена су нова поља истраживања и значајно је унапређено познавање историје Србије за време Другог светског рата. Међу темама које су ови аутори обрађивали у свом дугогодишњем раду налазе се културна и просветна политика колаборационистичке владе, историја свакодневног живота под окупацијом, добровољни и принудни рад, историја позоришта и позоришне политике, активност комунистичких илегалаца и оружаних одреда колаборационистичке владе, идеје, друштвено-политички пројекти, пропаганда и пракса владе Милана Недића.

Радивој Радић, Радослав Петковић – Средњовековни путовођа
„Службени гласник“, 2015.

Srednovekovni-putovodjaСредњовековни путовођа Радивоја Радића и Радослава Петковића лагано, поуздано, на узбудљив и занимљив начин реконструише једно друго време, када се путовање није предузимало због доколице или ради престижа. Када се подразумевало да је човек тај који је створен да би памтио. Књигу ваља прочитати макар због тога. И ваља некада путовати без дигиталног апарата, ослонити се више на сопствено сећање и сопствено осећање за лепо, доживети све, а не само оно што је неко други за нас одабрао и сажео у „информативном“ туристичком водичу. У супротном, довољан је квар или струјни удар, чак и обичан притисак на погрешан тастер, па да заборавимо где смо били, шта смо видели.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *