Ходорковски опет сања револуцију

mihail hodorkovski6Одбегли тајкун прети да је револуција у Русији неизбежна, а да је питање само у томе како је учинити релативно мирном и ефикасном, са тачке гледишта успостављања „демократске управе“ над земљом

Михаил Ходорковски, бивши руски нафтни магнат и садашњи амерички револуционар са специјалним задатком рушења Владимира Путина, свечано је обећао да ће преузети власт у Кремљу у наредних десет година. И то, како је нагласио, кроз „релативно мирну“ револуцију. Тиме као да је потврдио речи Алексеја Пушкова, шефа Спољнополитичког комитета Државне думе РФ, који тврди да су америчке власти разрадиле најмање три револуционарна сценарија за Русију. У Вашингтону су антируске страсти веће него у најжешће доба Хладног рата, јер чак ни за време Роналда Регана није било такве хистерије и пропаганде против Русије. „Тада су имали циљ да поразе спољну политику СССР, а сада им је задатак да промене политички режим у Русији“, објашњава Пушков.
„Мислим да постоји неколико таквих сценарија. Био је онај руског мајдана, чија је алтернатива могао да буде Трг Болотнаја. На његове учеснике су гледали као на перспективан покрет, који треба информативно и политички подржавати. Данас САД одржава тесне контакте са радикалном проамеричком опозицијом у лику Михаила Ходорковског, Гарија Каспарова, Михаила Касјанова и других. Наравно, њихова политичка перспектива у Русији је ништавна, али ништа боље САД од њих нема. Мислим да ниједан масовни покрет у Русији није спреман да постане мегафон САД. Чудно је када Ходорковски објављује почетак своје председничке кампање у седишту Фридом хауса који се 90 одсто финансира из Конгреса САД. То јест, он се од старта позиционира као политички намештеник САД, што му неће придодати популарности у Русији. Сматрам да ове људе напросто користе за љуљање политичке ситуације у Русији. Трећи сценарио јесте економска дестабилизација Русије, како би се изазвале масовне демонстрације, које би довеле у питање ауторитет и утицај Владимира Путина. Дакле, ови сценарији постоје, питање је само колико су оствариви“, објашњава Пушков.
[restrictedarea] У ИМЕ „ЕВРОПСКИХ ВРЕДНОСТИ” Заиста, у последњих неколико месеци, поново су се активирале добро познате антипутинске снаге. „Блогер“ Алексеј Наваљни води разгранату и добро финансирану кампању, „разоткривајући корупцију“ у свим порама руске власти. Све би то могло да има неког смисла да није реч о човеку правоснажно осуђеном управо због финансијских махинација. Исто важи и за Ходорковског, који је одлежао скоро 10 година због милијарди долара штете нанете држави на чије чело жели да стане. Наравно, као што Пушков каже, нико од њих – укључујући бившег премијера Касјанова и некадашњег шаховског шампиона Каспарова – нема никаквих шанси, али су погодни да додатно заљуљају чамац у овим бурним временима.
У аналитичким чланцима који претендују да буду озбиљни, свакако би се ваљало клонити квалификација као што је „пета колона“, али деловање поменуте четворице једноставно није могуће описати ни на један други начин. Јер људи који сваки дан по цео дан урлају како је Путин упропастио и уназадио Русију и да га треба силом рушити, заслужују у најмању руку место у психијатријској болници. А када кажу да ће баш они – који су Русијом владали пре Путина и просечну плату држали на 50 долара, а себи у џепове натрпали стотине милијарди – милом или силом вратити земљу у пређашње стање, то је већ за затвор. Поготово, ако све то чине у име „европских вредности“ и за љубав „западних пријатеља“, у тренутку када се са тог истог Запада над Русијом надвила озбиљна ратна претња.
Међу њима се у последње време нарочито истиче Михаил Борисович Ходорковски, Путинов стари знанац и председник нове политичке организације маштовитог назива „Отворена Русија“. Само неколико дана како га је руско тужилаштво ставило на међународну потерницу због нарученог убиства, дао је своје „председничко саопштење“ видео-линком из Лондона. Његову изјаву преноси руска служба Би-Би-Сија:
„У недостатку поштених избора и других механизама законске смене власти, једини начин за њену смену јесте револуција. Револуција је у Русији неизбежна. Преостале резерве и претња репресије само одлажу њен неизбежни долазак. Питање је само у томе како учинити револуцију релативно мирном и ефикасном, са тачке гледишта поновног успостављања демократске управе над земљом. Свој задатак видим у представљању друштвене алтернативе и помоћи људима спремним да постану таква алтернатива, и који желе да ради тога стекну политичко искуство. Преузео сам обавезу, и испунио сам је, да не учествујем у политичком животу и да се бавим породичним пословима у оно време које ми је било одређено Путиновом одлуком. То време ми је требало јер ми се мама налазила у тешкој ситуацији и она је, нажалост, отишла у августу, пре више од годину дана. Од тада за мене не постоје никакве обавезе. Моја казна је истекла у августу те године. Заиста сам говорио, и сад говорим, да нисам заинтересован да се бавим политиком. То није мој интерес. Имам друга интересовања у животу. Али ситуација се развила тако да професионалци који су се бавили политиком у опозицији, махом сада ту функцију не могу да обављају. А да тек тако посматрам догађања у нашој земљи, као грађанин Русије такође не могу. Зато се бавим оним што ме не интересује и што ми се не свиђа. Путин и његово окружење морају пред независним судом да одговарају друштву за оно што су учинили. То видим као свој задатак“, прочитао је припремљени говор Ходорковски.

vladimir putinИСПЛАТА – У ОЛОВУ То је човек који је своје најважније наступе последњих месеци – о томе како ће срушити Путина и постати председник, а затим Русију вратити у „европску цивилизацију“ – одржао у просторијама „Фридом хауса“, „Атлантског савета“, „Ројтерса“ и сличних институција. Примајући награду у „Фридом хаусу“, док му је из уха вирила слушалица кроз коју добија инструкције невидљивих шаптача, са посебном емоцијом је нагласио да је то његов први јавни наступ на тлу САД од 2003. Тада, пре више од 12 година, медији су саопштавали да је у САД путовао како би са представницима једне велике америчке нафтне компаније уговорио детаље продаје своје нафтне империје „Јукос“, чиме би најважније руско национално богатство прешло у иностране руке.
За само неколико година, током 90-их, Ходорковски је за ситниш – уз помоћ прекоокеанских финансијера, а вероватно и за њихов рачун – приграбио нафтна поља вредна десетине милијарди долара. Када је видео да је Путин одлучан да га натера да плаћа порез на сваки барел нафте и да ће морати да положи рачуне за све што је отео, покушао је странцима да прода компанију и извуче новац у иностранство. Данас, као да ништа од тога није било, Ходорковски говори како сав „приход од експлоатације природног богатства мора да припада руском народу“. Обраћајући се „америчким пријатељима“, Ходорковски је посебно нагласио оно што су они највише волели да чују: Путин је украо 10 година не само њему већ и свим грађанима Русије.
„Путинска деценија је време избрисано из живота Русије. Иза фасаде спољног благостања крије се то да је земља престала да се развија. Штавише, у низу ствари она је одбачена у далеку прошлост: политички, економски, психолошки. Никога не сме да обмане обиље робе у продавницама и обиље новца у рукама људи. У томе нема заслуге режима – то је функција нафтног тржишта“, поручио је Ходорсковски, сневајући да Русија све то одбаци и да се врати у време када је он био „бог и батина“.
Овај дисидент са фелером ултимативно захтева „повратак европским вредностима, јер оне су у основи евроатлантске цивилизације“ и одбацивање евроазијства „активно наметаног друштву у својству нове тоталитарне идеологије“. Посебно, Ходорковски захтева да се Русија врати „хришћанској традицији, која је била и остала европска по свом духу“. Вероватно баш због њему драге „хришћанске традиције“ Ходорковски подржава све групе које неуморно раде на подривању Руске православне цркве, као последњег бедема одбране руске државе. Зато је јасно да када говори о хришћанству „европског духа“, Михаил Борисович уопште не мисли на православље.
„Револуције се увек дешавају спонтано, а ко ће да стане на њено чело сазнаћемо непосредно у том тренутку“, поручује Ходорковски из Лондона. Дакле, Руси Ходорковском треба да поверују да су револуције увек спонтане, поготово оне обојене, а да је он хуманиста који није наручио ничије убиство. Тако бар преносе западни медији, одбацујући и саму помисао да је Владимир Петухов, градоначелник Њефтејуганска, града у коме је „Јукос“ експлоатисао највише нафте, страдао 1998. године од руке Ходорковског. Нико тада није смео јавно да оптужи Ходорковског, нарочито када су видели шта се десило Петухову, премда је свима било јасно о чему се ради. „Грех“ градоначелника био је само у томе што је тражио од нафтног магната да плати порезе Нефтејуганску, због чега је несрећник ступио чак и у штрајк глађу. Убрзо је исплаћен, али у олову.
„Износити нове оптужбе против мене, и то још пред Нову годину, стара је традиција. Информација о том случају има довољно, убиство је разјашњено исте године када је и почињено. Пронађени су и ухапшени извршиоци, а затим су из нејасних разлога пуштени“, нагласио је Ходорковски, а Би-Би-Си као узгред подсетио да су „убице“ Петухова убрзо нађене мртве, чиме је случај затворен. Тако то гласи у лондонском виђењу. А шта каже руско тужилаштво? По првој верзији, још из 1998, дакле из времена када је Ходорковски био вероватно најмоћнији човек у Русији, двојица „извршилаца“, извесни Попов и Приходко, одмах су ухапшени, па пуштени. Убрзо су их нашли са великим рупама у телу, како леже поред пута. „Случај Петухов“ је тако затворен, што је сасвим логично и за Би-Би-Си. Кривци пронађени, кривица сваљена, а организатора нема. Напиле се барабе, те изрешетале градоначелника и његово обезбеђење. „Кривце“, ситне криминалце који нису били ни свесни шта их је снашло, убрзо је појео мрак и све је чисто, као нафта Ходорковског.

… И ДРУГА ВЕРЗИЈА Међутим, 2005. године, окончана је нова, кудикамо озбиљнија истрага овог случаја. Као наручиоци убиства Петухова означени су Алексеј Пичугин и Леонид Невзлин, најближи сарадници Ходорковског. Њих двојица су извесном Горину (такође је потом убијен) предали 150.000 долара, а овај је ангажовао организаторе из Волгограда (Горитовски и Шапиро), да би њих двојица на крају унајмили Јевгенија Решетњикова и Генадија Цигељника. Горитовски и Шапиро су их снабдели оружјем којим су испред градске куће убили Петухова и припаднике његовог обезбеђења – на рођендан Михаила Ходорсковског. Ова верзија делује много логичније, јер се наводе сва имена, токови новца, врсте и количина оружја, а постоје и писмене изјаве непосредних учесника. Шапиро је добио 19, Цигељник и Решетњиков по 18, а Пичугин је 2006. осуђен на 24 године затвора. Невзлину је у одсуству досуђена доживотна робија и он се данас крије у Израелу.
Ходорковски до 9. децембра ове године није никада званично оптужен за овај злочин, иако су сви његови најближи људи већ за то осуђени, а он је био под истрагом још од јуна. Михаил Борисович каже да не признаје руско тужилаштво и суд, већ из Лондона прети да ће доћи време када ће он судити Путину – пред независним судом. И потпуно је сигуран да ће се то десити у року од десет година. Ипак у то је тешко поверовати. Ни Ходорковски, ни Америка немају више ту снагу као пре десет година, када су се томе још могли надати. Обојене револуције не могу успети у земљама какве су Кина или Русија – покушај насилног преузимања власти не би опстао ни сат времена. И још нешто: Ходорковски се лажно представља као „прогнани бизнисмен“, а тако га виде и медијски сервиси који га опслужују. Њега нико није протерао из Русије. Напротив, руски државни органи једва би дочекали да га поново виде.
[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Avatar

    Da da bog da nam pozivi car Vladimir a ove gnjide ne zasluzuju nikakav komentar. I njihovi najrodjeniji ce da ih se stide.

  2. Avatar

    Pronlem nije bio sa onima koji su se skolovali u inostranstvu pa se vracali i prenosili svoja znanja na mladje narastaje svoje sredine. Problem je u onima koji su se u inostranstvu “prosvetili”, pa su doneli politicke ideje u sredine koje niisu imale preduslove za takve ideje. Kao rezultat su uvek koristili tim inostranstvima stvarajuci unutrasnje haose i nestabilnosti. To je po pravilu uvek dolazilo sa bilo koje strane i zapada i istoka. Znanja se sticu posvecenim radom jer su daleko slozenija, dok se u politicke ideje kupe bez mnogo rada a cesto i na bazi karijeristickih sklonosti “prosvecenih”.

  3. Avatar

    Takav nivo i kredibilitet ljudi smo u Srbiji imali “pobedom pučista” dvehiljadite! Samo to “nismo” znali i dozvolili smo pobedu najproblematičnijeg soja srpskog naroda! To Putin i ruski narod danas znaju, i neće dozvoliti reinkarnaciju “lažnog proleća”, jer veliki NAROD nije odgovoran samo sebi, već i istoriji – odgovoran planeti!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *