Почетна / Колумне / Економски фанатизам уништава породицу

Економски фанатизам уништава породицу

За „Печат“ из Милана Дијего Фузаро 

Међу препрекама, које капитал циља да обори, на првом месту је заједница солидарних појединаца повезаних критеријумима који се не држе меркантилне поставке do ut des (lat. „дајем да бих добио“). Капитал тежи, данас више него икада, да неутралише сваку постојећу заједницу и да је замени изолованим атомима који не могу да говоре и разумеју други језик осим англофонске тржишне економије

У Риму је одржан, 17. октобра, велики скуп на теме породице и такозване родне идеологије. Не интересује ме да станем на страну једног или другог мишљења: да будем за оне који су против породице или за оне који бране родну идеологију, или обрнуто. Мене занима да се много дубље схвати феномен који се управо догађа – покушао сам да га образложим у студији Будућност је наша (2014) – а то је капиталистичко уништавање породице.

Заиста, мислим да је најбољи начин да се ово питање размотри, пажљиво избегавајући „навијаче“ у разумевању, заједно са Марксом, кретања реалне историје; она нас учи да је логика развоја капитала, у последњих педесет година, била постепено превазилажење свих реалних и симболичних ограничења која могу да се одупру свестраном ширењу робног облика у свакој области стварности и мишљења.

Међу препрекама, које капитал циља да обори, на првом месту је заједница солидарних појединаца повезаних критеријумима који се не држе меркантилне поставке do ut des (lat. „дајем да бих добио“ – прим. прев.). Капитал тежи, данас више него икада, да неутралише сваку постојећу заједницу и да је замени изолованим атомима који не могу да говоре и разумеју други језик осим англофонске тржишне економије.

Уништавање породице која се сада одвија повећаним интензитетом уклапа се у овај хоризонт. Пошто породица нужно, по својој природи, нуди емоционалну и сентименталну, биолошку и радну стабилност човека, њено уништавање у оквиру поменутог хоризонта иде преко процеса који се потпуно огледа у несигурном запошљавању на одређено време и у флексибилности људског живота.

Економски фанатизам тежи да уништи породицу, јер је она – Аристотел docet (лат. „нас учи“ – прим. прев.), а са њим и Хегел – примарни облик заједнице и представља доказ који поткрепљује комунитарну naturaliter (лат. „природну“ – прим. прев.) суштину човека. Насупрот томе, капитал жели да свуда има само атоме потрошње, те уништава све облике солидарне заједнице коју не повезује меркантилизам.

Због тога и данашња промоција хомосексуалних парова од стране „прогресивних снага“ нема свој центар гравитације у исправном и легитимном признавању грађанских права појединаца, већ у јасној аверзији према традиционалној породици и, уопште, према свим облицима још увек некомпатибилним са неограниченим ширењем робног облика у свим сферама живота и мисли.

 Економски интегрализам има за циљ да уништи породицу из два разлога:

а) Породица је доказ да је заједница примарна у односу на појединца, а да је тај појединац, по својој природи, комунитаран (zoon politikòn, рекли бисмо с Аристотелом). То је и доказ да је била чиста лаж теорија коју су наметнули госпођа Тачер и једина дозвољена неолиберална мисао, по којима „друштво не постоји“, већ постоје само појединачни атоми, без друштвене везе, осим оне која се огледа у потрошњи и размени роба;

б) Породица подразумева односе који се разликују од утилитаристичких односа у робној размени: однос између оца и сина, између мајке и оца, неће бити никада попут оног у меркантилној размени који неолиберална идеологија жели да наметне као једини могући однос. У породици постоји однос наклоности и љубави, којим никада не управљају аксиоматика користи и do ut des.

Данас знамо да је доминантни неолиберализам орао уз помоћ два неједнака крила. Једно је „десница новца“, која диктира структурне законе, а друго крило је „назови левица“ – она омогућава надградњу којом, на нивоу симбола, оправдава то што десница ради. Дакле, ако „десница новца“ одлучи да породицу треба уклонити ради стварања атома потрошачких усамљеника, без идентитета, лишених било какве међусобне везе, осим потрошачке, онда „назови левица“ то оправдава путем делегитимизације породице као грађанске форме коју треба одбацити, при чему треба ућуткати као „хомофобног“ свакога ко се усуди да се не слаже са тиме. Левица данас подстиче, као еманципацију и прогресивност, само оно што промовише напредак и јачање капитала, тржишне економије и приватизације, конкуренције и конкурентности.

Ко истраје, на пример, у размишљању да по природи ствари постоје мушкарци и жене и, наравно, да људска раса постоји у јединству кроз такве разлике, а још при томе и да деца имају природног оца и природну мајку, бива одмах прогоњен и оптужен за хомофобију. Јесте да категорија хомофобије подржава исправни став да се буде против нетолеранције оних који не поштују разлике, али се и она сама истовремено претвара у нову категорију нетолеранције која не прихвата постојање различитих перспектива. То је, да цитирам Орвела, категорија у којој се кажњава „психички деликт“ онога ко се усуди да крши ортодоксност политичке коректности.

Зато, нека за сукоб између бранилаца породице и њених клеветника важе Орвелове речи из 1984: „Чак и када се међу њима јављало неко незадовољство (а било је и тога), оно је завршавало у ћорсокаку, јер су они били лишени опште визије чињеница, па су то своје незадовољство усмеравали на потпуно другоразредне захтеве. Они никада нису успели да имају свест о највећим проблемима.“

2 коментара

  1. Драган

    Руска православна црква тражи спајање „елемената монархије и социјализма”
    22:11 02.04.2015.

    ЧАПЉИН: НАШЕ ДРУШТВО ТРЕБА ДА ПОЧИВА НА – ДРЖАВНОСТИ, ПРАВЕДНОСТИ И СОЛИДАРНОСТИ

    РУКОВОДИЛАЦ Одељења Руске православне цркве за односе са друштвом – протојереј Всеволод Чапљин – изјавио је да је данашњој Русији потребан политички систем који би у себи објединио елементе монархије и социјализма.
    „Нашој земљи су потребни истовремено елементи чврсте централизације власти и социјална држава. Државност, праведност и солидарност – то су три вредности на којима треба да почива државно уређење. То би – нагласио је Чапљин – спојило монархију и социјализам”.
    Чапљин се на садашњој високој функцији унутар РПЦ налази већ дуже од шест година.
    Наглашено се бави рашчишћавањем пута традиционалном „руском начину живота” у савременој Русији.
    Познати је борац против утицаја Запада у Русији и против „хомосексуалне културе”.

    ————————-
    У књизи “Поуке Божанствене Љубави“ /Београд, 2001./, Старац
    Пајсије Светогорац каже:
    “Једина животна вредност је породица. Кад пропадне породица,
    пропашће и свет… Кад пропадне породица, пропашће све: и
    свештенство и монаштво. “ /тачка, став 12., стр. 178/
    “Лако је родити дете, ли га је тешко васпитати.“ /тачка , став 14., стр 178/
    “Држава се често од орла. каква би требало да буде, претвара у врану
    која кида своје грађане. На речима је спремна да умре за њих, док у ствар-
    ности ништа не чини.“ /тачка, став 15. , стр. 178/
    Да комунисти нису против Бога ја бих се сложио са њима. Лепо је да њиве
    и фабрике припадају свима, а не да неко нема ништа а други да се разба-
    цују.“
    Ако се материјална добра не буду делила по јеванђељу на крају ће се
    делити ножем“. /тачка, став 86. стр. 212/

    Драган Славнић




    0



    0
  2. Душко Јевтовић

    Ми смо попут листа на врху породичног стабла, које нас храни животним соковима. Ако отпаднемо, и најтиши ветар ће нас носити са лакоћом, јер нећемо пружати никакав отпор. Без живота и истине која чини нашу специфичну тежину, завршићемо у прашини која прекрива све што је пролазно и што ће иструлити.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *