Душко Јовановић: Осигурање је инвестиција, не трошак

Разговарала Наташа Јовановић

Када би се полиса осигурања од елементарних непогода или од последице пожара у стамбеним зградама нашла на листи обавезних осигурања, цена исте била би значајно нижа, те доступна свима

Тржиште осигурања у Србији стагнира годинама. Укупна премија осигурања у БДП Србије не расте већ деценију и даље је на нивоу од 1,8 одсто, премија по глави становника износи око 80 евра, док је у ЕУ, према расположивим статистичким подацима, око 1.900 евра. Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић каже у разговору за „Печат“ да је осигурање недовољно искоришћен инвестициони ресурс и да су због тога сви на губитку – држава, јер је лишена институционалног инвеститора, грађани, зато што су неосигурани од великог броја различитих врста ризика, као и сами осигуравачи.

Да ли је и колико тога променио нови Закон о осигурању?

Закон је рађен по угледу на државе ЕУ и дефинитивно нас приближава развијеним тржиштима у регулаторном смислу. Али неће тржиште аутоматски почети да се развија зато што имамо модеран Закон, хармонизован са европском регулативом. Потребни су и други елементи који нам, у овом тренутку, недостају.

Кажете да је нови Закон модеран и усклађен са европским стандардима. Да ли су решени проблеми осигуравајућих друштава на које се годинама указивало?

Нови Закон о осигурању јесте решио многе проблеме осигуравача. Пре свега, коначно је регулисан статус композитних друштава, односно оних који се истовремено баве животним и неживотним осигурањем. Првобитна идеја била је да се пропише обавеза композитним друштвима да се раздвоје на два друштва, што би изазвало огромне трошкове у пословању. Срећом, од тога се одустало, па се постојећа композитна друштва неће раздвајати, али ће она новооснована морати да се определе да ли ће се бавити животним или неживотним осигурањем.

Kоју битну новину доноси нови Закон?

Управо тако. Закон о осигурању створио је боље и ефикасније механизме информисања и заштите грађана. Пре свега, гарантована је добровољност. Осим у случајевима прописаним посебним законима, грађани сами процењују да ли желе да се осигурају и како. У Закон су укључене одредбе које грађанима омогућавају да пре закључивања уговора буду адекватно информисани о свим елементима потребним за доношење одлуке или да, по закљученом уговору, знају коме треба да се обрате ради остваривања права. Једноставно, водило се рачуна о томе да грађани који се осигуравају добро разумеју шта су и под којим условима осигурали, коју корист имају од те полисе и како да остваре своја права, односно да буду информисани о томе у којим случајевима постоји право на накнаду штете. С обзиром на изузетан значај поменутог, Удружење је за своје чланице организовало неколико семинара на којима су полазници били детаљно упознати са члановима свих правних аката у вези са комуникацијом и односима са клијентима, од поступка предуговорног информисања корисника услуга до поступања са приговорима.

[restrictedarea]

Који су највећи проблеми осигуравача у Србији?

Годинама су то низак животни стандард, слаба куповна моћ и неликвидност привреде. Тачно је да иза свега, највише, стоји светска економска криза, чији је утицај на тржиште осигурања јачи него на друге делове финансијског сектора, али то је слаба утеха за неосигуране грађане, осигуравајућа друштва и државу, која, како смо рекли, остаје без јефтиног и значајног инвестиционог ресурса. Код нас се и даље осигурава само оно што се мора и то је велики проблем. Због тога је у Србији учешће премије осигурања у БДП 1,8 одсто, а у државама ЕУ, према расположивим подацима, 7,5 одсто. Статистика каже да нам премија животног осигурања расте из године у годину, али смо по премији полисе животног осигурања по глави становника међу последњима у Европи. Учешће животног осигурања у укупној премији стално расте, тренутно је око 22 одсто, али је у државама ЕУ и изнад 50 процената. Међутим, ни тај раст не треба да нас завара, јер смо пре деценије кренули са десетоструко мањим процентом. Код неживотног осигурања највеће учешће у премији има осигурање од аутоодговорности, које је обавезно.

Нагласили сте да за бржи развој сектора осигурања недостају поједини елементи и да смо због тога и даље неразвијено тржиште. Која су решења?

Чињеница је да осигурање не може да остварује рекордне стопе раста ако све остало у држави не реализује минимум исте стопе раста. Али треба бити свестан и да економски раст државе зависи, између осталог, и од степена развијености сектора осигурања, јер оно помаже финансијску стабилност привреде и грађана, поспешује трговину, подиже штедњу, обезбеђује инвестициона средства. Дакле, држава има велики интерес да утиче на убрзани развој тржишта осигурања. Примера ради, увођење пореских олакшица за животно осигурање, какве постоје код добровољних пензијских фондова, значајно би унапредило раст тог сегмента. По неким проценама, само по том основу, осигуравачи би за четири до пет година генерисали најмање милијарду евра. Та би средства била искоришћена за инвестиције.

Постоји ли простор за раст неживотног осигурања?

Иако ту не заостајемо, или бар не превише за окружењем, раст је могућ. Можда највеће могућности за развој у делу осигурања имовине имамо код осигурања пољопривреде и домаћинстава. После катастрофалних поплава из 2014. испоставило се да је свега око 1,6 одсто од укупне штете било осигурано, па је санација зависила од сопствених могућности и помоћи других. Проблем би могао да буде решен проширивањем листе обавезних осигурања, додавањем полисе осигурања од елементарних непогода или од последице пожара у стамбеним зградама. Ако би сви плаћали исту полису, иако једни живе у крају у којем су претња поплаве, у другом су то пожари или земљотрес, цена полисе била би значајно нижа, те доступна свима. Тиме би ризик од последица елементарне непогоде по грађане и привреду био мањи, док би осигуравајућа друштва део прикупљене премије улагала у превентивне пројекте. Сличан проблем је у Мађарској, Румунији или Турској решен управо на тај начин. Дакле, решење би могле да буду пореске олакшице и проширивање листе обавезних осигурања с једне, и подизање свести о значају осигурања с друге стране. На осигурање се код нас и даље гледа као на трошак, а не као на инвестицију за будућност. Додао бих и то да бржег развоја осигурања нема без већих страних инвестиције, јер се по правилу осигурава свако инфраструктурно улагање, на пример свака саобраћајница или свака фабрика.

Удружење осигуравача Србије је у протеклим месецима добило ново руководство. Именовани сте за генералног секретара, а Мирко Петровић из „Дунав осигурања“ за председника УО. Какви су планови за будући рад?

Планирамо да уз ефикаснији рад и интензивирање активности Удружења побољшамо положај индустрије осигурања и подигнемо свест грађана о значају осигурања, јер је то за нас један од најважнијих корака. То можемо да остваримо бржом имплементацијом европских стандарда и правила, чиме ћемо обезбедити квалитетније и разноврсније услуге осигурања, али и кроз интензивнију комуникацију са државним институцијама, за реализацију неколико пројеката важних за сектор осигурања.

У претходном периоду Удружење се истицало учешћем у хуманитарним акцијама. Да ли ће те активности бити настављене?

Свакако. Удружење је, као и цела индустрија осигурања, увек било друштвено одговорно, и велико је задовољство подржати акције које помажу онима којима је помоћ најпотребнија. Најчешће, подржавамо активности којима се помаже деци, јер су она наше највеће благо и неко у кога мора највише да се улаже. Акцију „Човек године“ у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања финансијски подржавамо већ две године. Посебну пажњу посвећујемо питањима безбедности учесника у саобраћају и наставићемо и са тим активностима. Пошто су сви ти пројекти пре свега хуманитарни, индустрија осигурања показује да је спремна да део добити подели са заједницом, на добробит свих. Зато позивамо и остале да нам се придруже.

 

 

[/restrictedarea]