Почетна / Србија / Амерички „Падобранац” и Србија

Амерички „Падобранац” и Србија

Donald TrampПише Бранко Радун

Да ли би Доналд Трамп могао да победи Хилари Клинтон уколико би били противкандидати? Пре неколико месеци многи су били склони да се кладе на Хилари, но данас ствари делују другачије

Доналд Трамп, милијардер и ријалити звезда, у овом моменту је фаворит међу кандидатима за републиканску председничку номинацију на изборима у САД. Иако има бројне ривале и медије против себе, тешко да се може очекивати да ће га неко други сустићи и престићи. Код демократа Хилари Клинтон је већ „инаугурисана“ не само као њихов кандидат већ и као будући председник САД. Нема много дилеме око тога да ли би жена Била Клинтона у председничкој фотељи (а којој је толико мила „Босниа“) наставила негативан однос према Србима и Србији. Хилари, наиме, сматра да је стварање Дејтонске БиХ пројекат америчких демократа и легат породице Клинтон, те да представља „свету краву“ коју нико не сме да дирне. Из тих кругова долазе најагилнији лобисти унитарне Босне и независног Косова. Укратко – за Србију би било лоше да победи Хилари и њена екипа која се поноси и бомбардовањем Србије 1999. године.

А „ПАДОБРАНАЦ“? Како стоје ствари код Доналда Трампа? Иако је најпопуларнији међу републиканцима, има и бројне противнике унутар њиховог естаблишмента јер је у ово ушао као „падобранац“. На почетку је многима било занимљиво и симпатично Трампово вођење кампање, његово изазивање скандала, пошто су веровали да човек који није професионални политичар, а познат је као провокатор, неће успети да се дуже одржи у трци за кандидатуру. Јер и до сада је било случајева ексцентричних богаташа који су сами себи финансирали кампање, да потом не би имали значајнију улогу у кампањама за председничке кандидате. Били су попут зеца који у првој фази треба да повуче праве тркаче – политичке хртове. Но како је време одмицало, постало је јасно да Доналд није тек обичан пребогати ексцентрик, и да његова популарност наставља да расте остављајући далеко за собом остале конкуренте. Па чак и удруживање других против Доналда, као и специјалне анти-Трамп кампање, није донело пад рејтинга. Напротив – што је више клевета и лажи, Доналд је републиканцима постајао све дражи.

[restrictedarea]

Како је Трамп стекао за тако кратко време високу популарност. Осим тога што има велике количине новца и суверено влада медијима, Доналд је слао и занимљиве поруке америчкој јавности. Наступио је као одлучан човек, притом који мисли јасно и говори гласно оно што други не желе ни да прошапућу. Директно је оптужио Обаму да је неспособан да доноси одлуке и – последично – да побеђује. Као један од ефектних и непосредних примера наводио је евидентну неспособност да се порази Исламска држава. С друге стране је прилично храбро иступио као неко ко подржава руску војну интервенцију у Сирији, са ставом „ја бих се брзо и лако договорио са Путином“. Стога нимало случајно није било његово поентирање да је за Америку проблем „што Путин не поштује Обаму“. Док су други кандидати били неубедљиви у вези руске војне интервенције, или су давали депласиране антируске изјаве, Трамп је био јасан и директан. Како је Исламска држава кроз западне медије добила етикету „хорор зла“, а Путин, као одлучан вођа, статус онога ко сузбија то зло – везивање Трампа за Путина је овом првом само користило. Осим тога већ је пре неколико година уочена растућа популарност Владимира Путина у десним политичким круговима САД и ЕУ са поруком „потребан нам је неко као Путин“. На тај начин се Доналд додатно позиционира као одлучан човек који би могао да буде „амерички Путин“ (ма шта то заиста било у пракси).

КАКО ПРОФИТИРАТИ – НА СТРАХУ У овој фази америчких председничких избора однос према спољнополитичким темама је ретко када толико битан, што је овога пута случај. Сукоби на Блиском истоку, рат са исламистима, терористички напади у Паризу, све су то догађаји који су ствари преокренули. Тако је Трамп профитирао на страху од тероризма код просечног Американца, који жели председника одлучног у борби против исламиста. Стога је он најавио изградњу зида на граници, депортовање сиријских избеглица, контролу муслиманске заједнице и сл. Иако су га скоро сви медији и противкандидати напали због тих ксенофобичних, па и исламофобичних ставова и предлога, он није изгубио на популарности код свог бирачког тела. Његов став да су САД одговорне за хаос у Либији, Сирији, Ираку и другде јесте јавна тајна коју сви знају, али нико у политици не сме да је изговори. Рекао је и да је стање било много боље у време Садама и Гадафија, те да те ствари нису „ни за поређење! У Ираку је сада катастрофа, а Либија уопште није држава. Погледајте шта смо направили тамо – то је тотални неред.“ Осим циљаних похвала Путину, оштро је оценио политику немачке канцеларке Ангеле Меркел према избеглицама као неразумну, наводећи да ће то само изазвати нереде у Немачкој. Свега тога је свесна и већина људи у САД и Европи, али мало који политичар има мотив да то јасно и гласно саопшти. На таквом односу према проблемима је Трамп и добио популарност „код својих“.

Да ли би Трамп могао да победи Хилари уколико би били противкандидати? Пре неколико месеци многи су били склони да се кладе на Хилари, но данас ствари делују другачије. Оно што је Трампова предност – његово богатство – уједно му је и слаба тачка јер постоји бојазан естаблишмента да би комбинација новца и моћи могла довести до тога да се „председник отме контроли“ утицајних лобија. Верујемо да је већи ривал Доналду од Клинтонке моћни естаблишмент – они сумњичаво гледају на идеју да им милијардер, који није склон да буде само портпарол моћних лобија попут Обаме, буде следећи председник. Врло брзо ћемо по статусу његове кандидатуре и односу корпоративних медија према њему видети да ли је направио прави дил са естаблишментом или не. Свима је ипак јасно да Америка тражи одлучног лидера, сушту супротност неодлучном Обами – на тај захтев очигледно једини Трамп може позитивно да одговори. Што се Србије тиче – иако америчка политика стратешки не мења курс са променом првог човека – Хилари у Белој кући нам звучи као пресуда.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. … ко би рек`о да ћемо и о овоме… Па, ако се амери мешају у наше, што им не би `пријатељски` узвратили, мешајући се у њихове изборе ?
    Реално, за последњих двадесетак година, мало шта доброг нам је долазило из САД, а промену политике таквог `диносаура`, тешко је очекивати, без обзира на `главну главу` ?
    Можда би најправедније било, да Х. Клинтон дође на `чело`, па да тотално упропасти САД ?
    Али, да не будемо злобни, па иако ни једна `фаца` што се нуде није нам `потаман`, ипак ћемо малко да `навијамо` за – Трампа ?
    Питање је, да ли би успео да сузбије ту лажну левицу – радикалне нео-либерале, који не само САД већ и цео свет контаминирају својим погубним ЛГБТ, `родном равноправношћу` и сл. бесловесним активизмом, уништавајући `имуни` традиционални систем Запада ?
    А и за `олигархе` постоји правило, граница коју не би смели да прекораче ?!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *