Почетна / Култура / Вук и вуковци , заувек

Вук и вуковци , заувек

Vuk nas nasusniПише проф. др Вељко Брборић

Монографија Вук наш насушни има више од пет стотина нумерисаних страна. Њен садржај, лепота и ликовно богатство одмах су је промовисали у капитално дело наше културе и једну од најзначајних књига којом се окитило српско издаваштво у 2015. години

Има ли веће части за професора Катедре за српски језик Филолошког факултета од прилике да се на овом месту обрати вама и говори на промоцији једне од најлепших књига о творцу српског књижевног језика, о ономе чији лик знају и сви неписмени Срби у последња два века. Нема нико да не зна ко је Вук и како изгледа његов лик, таквих нема ни у Србији, а ни међу Србима у расејању, Вук је наше национално обележје.

Нека ми стога буде допуштено да у овој прилици кажем неколико реченица о аутору књиге Вук наш насушни, неколико реченица о самој књизи и неколикo реченицa о издавачу монографије, о новосадској „Православној речи“.

НЕМА СЛУЧАЈНОСТИ Милован Витезовић је човек који данас од свих живих Срба највише подсећа на Вука Стефановића Караџића, кажу да га је неко питао зашто и он нема два презимена – Милован Витезовић Караџић. Тако је још од знамените телевизијске серије о Вуку Караџићу, рађене као сећање на два века од Вуковог рођења.

Милован Витезовић станује у Улици Вука Караџића, ни то није случајно. Уз његову биографију стоји да је написао педесетак књига, а да међу њима има и оних које су доживеле по тридесетак издања, то би могао бити српски књижевни рекорд. Његове књиге се читају и изван Србије, преведене су на десетак светских језика, добитник је неколико престижних руских књижевних и културних награда. Од домаћих награда поменућемо само Вукову награду и рећи да је први добитник Ордена деспота Стефана Лазаревића, ордена који додељује Синод Српске православне цркве.

Постао је осведочени вуковац још пре 28 година, када је снимљена драмска телевизијска серија Вук Караџић, једна од наших најбољих и најзапаженијих серија у двадесетом веку.

[restrictedarea]

Витезовићева дела су заступљена у више од 50 антологија песама, сатира, афоризама, песама за децу и прича. Поменућемо и неколико романа: Шешир професора Косте Вујића, Лајање на звезде, Чарапе краља Петра, Принц Растко, Госпођица Десанка. Ипак М. Витезовић ће остати упамћен као велики ВУКОВАЦ. Два су разлога за то – поменута серија и монографија Вук наш насушни о којој је данас реч.

Серија Вук Караџић наш је најбољи подсетник на живот и рад реформатора српског језика и правописа, на деценијама оспораваног и потом с правом хваљеног и слављеног Вука, једног од највећих српских делатника, онога чија је мисија постала легенда. Србима је одавно јасно да без Вука нема ни Буквара, нема ни азбуке, без Вука нема народне књижевности, нема ни историје.

Милован Витезовић није први српски писац који се бавио Вуком, урадили су то и Иво Андрић и Меша Селимовић: Андрић је рекао да је Вук био и градитељ и рушилац, али да је савременицима, нарочито у прво време била израженија рушилачка страна његовог потхвата. Селимовић је закључио да је можда случај довео Вука у Беч, али када због болесне ноге није постао четовођа, ни погинуо у борби са Турцима, случај га је сачувао за важније задатке, све после преласка у Беч Вук није препустио случају.

VUK KARADZIC 1О ЛИЦУ И ДУХУ КАРАЏИЋА Монографија Вук наш насушни има више од пет стотина нумерисаних страна. Њен садржај, лепота и ликовно богатство одмах су је промовисали у капитално дело наше културе и једну од најзначајних књига којом се окитило српско издаваштво у 2015. години.

Ако се осврнемо на наслов књиге и потражимо објашњење у Речнику српског језика онда вреди рећи да речник уз придев насушни бележи следећа објашњења – преко потребан, нужан, неопходан, неизбежан, неминован, онај без кога се не може. Речник је књига којој ваља веровати. Уместо Предговора монографија доноси песму Симе Милутиновића Сарајлије О лицу и духу Караџића Вука, Јадранина, Стеванова сина, из Тршића и Биографије В. С. Караџића из пера Вукове мезимице Мине Караџић, највеће Вукове животне радости.

Потом следи 25 поднаслова чији је аутор Милован Витезовић, сви они, сваки на свој начин, брижљиво и систематски, с мером и поузданошћу, осветљавају делове живота, рада и свакојаких згода и незгода из плодног живота В. С. Караџића. Навешћемо само неке поднаслове: 1. Дуго памћење народа, 2. Вук целом свету на знање, 5. Вукова основна школа, 6. У задужбини браће Југовића, 7. Кад су се грабиле главе, 8. Заклети сведок историје, 13. Кожа народа на ратном добошу, 14. Рашта оде у туђину, Вуче?, 17. Српски рјечник, 20. Господин Гете, господин Грим и доктор Вук, 21. Српска револуција, 22. Отпоздрав кнезу, 24. Путовања ка победи, 25. Признање будућности.

Монографија доноси и чувено Писмо кнезу Милошу Обреновићу и хронолошки преглед Вукових путовања, те још десетак Витезовићевих текстова, али и антологијске текстове о Вуку. Навешћемо само неке ауторе: Зоран Глушчевић, Јернеј Копитар, Леополд Ранке, Мина Караџић, Милан Ђ. Милићевић, Јаков Грим, Љубомир Стојановић, Стојан Новаковић, Веселин Чајкановић, Владан Недић, Павле Поповић, Иво Андрић, Јован Скерлић, А. Белић и још двадесетак аутора… Овај део је тематски подељен у три поднаслова: Савременици о Вуку, Одјеци о делима Вука Караџића и О Вуку и делу.

Потом следи део монографије, с насловом, Песници славе Вука, који доноси 47 песама наших познатих песника који су опевали Вука. Овде наводимо само неколико имена: Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Љубомир Симовић, Душко Радовић, Десанка Максимовић, Алекса Шантић, Петар Петровић Његош, Лаза Костић, Бранко Радичевић, Ј. Ј. Змај. Ово је антологија српског песништва о Вуку Караџићу. Нема значајнијег песника у Србији, и то већ два века, да није запевао и о Вуку.

Монографија се завршава Општим погледом на Вуков рад, најбољег Вуковог биографа Љубомира Стојановића и завршним текстом Милован Витезовића После свега. У завршној речи аутор каже: „Стварајући ову монографију нисам имао никаквих колебања и двоумљења. Циљ ми је био да се Вукова величина и значај потпуно разумеју и самим листањем. Вука Стефановића Караџића поимам истовремено и као човека и као народ. Био је човек великог културног подухвата, највећег у његовом народу који се историјски обнављао.“

Ова књига, то је неспорно, даје све што морамо знати о Вуку, даје то прегледно и квалитетно, поуздано и аргументовано, али и са, може се рећи, изванредним осећањем за меру да се на најбољи могући начин осветли живот и рад Вука Караџића. Када је прелистамо можемо се упитати како смо досад могли без ње, од сада се то питање неће постављати.

Монографија открива важне податке са сликама знаменитих Срба Вуковог времена, што јој даје атрибут енциклопедије, навешћемо само нека имена: Илија Бирчанин, Алекса Ненадовића, Карађорђе, Васа Чарапић, Јован Курсула, Прота Матеја Ненадовић, Стеван Синђелић, Доситеј Обрадовић, Иван Југовић, Милош Обреновић, Његош, Бранко Радичевић, Филип Вишњић… Уз свако име налазимо добро одабрану фотографију или портрет, што још једном потврђује да је ово и енциклопедија Вуковог времена.

ИЗБОР – ОНО НАЈБОЉЕ

Издавачка кућа „Православна реч“ добитник је Вукове награде и пре ове књиге, којом је то признање само потврдила, осведочени је пријатељ српске културе, објавила је Ратни албум 1914−1918, фасцинантно сведочанство голготе и храбрости наших предака. Овде ћемо издвојити само неколико репрезентативних наслова: Бисери Србије, Стара Србија, Свети Срби, Хиландар, али и монографије о Михајлу Пупину, Милутину Миланковићу, Николи Тесли, Иви Андрићу, Матији Бећковићу, Рајку Петрову Ногу….

Реч је, дакле, о издавачу који се определио да штампа оно најбоље о Србији и из Србије, да покаже шта смо имали и шта имамо, да афирмише српску културу и српске великане, па је књига о Вуку дошла као реалност, помало се питамо како је није било пре. Хвала „Православној речи“ и господину Зорану Гутовићу на бисеру који нам ја подарио.

Монографија изгледа српски, неки би рекли светски.

Из беседе на представљању књиге „Вук наш насушни”

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *