Почетна / Колумне / Приземни рачуни

Приземни рачуни

Danijel-CvijeticaninДанијел Цвјетићанин

Европска унија се до сада чешће доказивала као кочничар привредног развоја Србије (нпр. Јужни ток), или као узурпатор и експропријатор српских привредних ресурса (КиМ), а често и као промотер монополизације српског тржишта (ИДЕА и сл.)

Када је Милован Данојлић, у претходном броју „Печата“, анализирао љубав српских влада према Европској унији, утврдио је да „у позадини њихових љубавних изјава и чежњивих погледа према госпођи Европи често стоје неки сасвим приземни рачуни“. Сигурно сте приметили да је могуће препознати бар три врсте ових „рачуна“.

 

ЛАЖНА НАДА Прва врста „рачуна“ ослања се на широко распрострањену заблуду да је, како Данојлић каже, „госпођа Европа удавача са (можда) привлачним миразом и њени би нас фондови могли извући из глиба по коме гацамо“. Да ли би? Уверен сам да на ту и такву врсту помоћи нико озбиљан у Србији не може и не треба да рачуна.

Истина је да ЕУ није острво среће на које економски дављеник (Србија) треба само некако да доплива, па да сви привредни проблеми буду решени. Напротив, Европска унија се до сада чешће доказивала као кочничар привредног развоја Србије (нпр. Јужни ток), или као узурпатор и експропријатор српских привредних ресурса (КиМ), а често и као промотер монополизације српског тржишта (ИДЕА и сл).

Не желим ни да се сетим немилих догађаја из не тако давне прошлости, који су одлучујуће утицали на економски слом Србије: изолација земље, блокада, агресивна сатанизација државе и народа, изазивање грађанског рата, бомбардовање… Русија је, једина, када је могла (и хтела), бранила интересе Србије од економског терора ЕУ и НАТО-а.

[restrictedarea]

СТРАХ ОД ОСВЕТЕ Друга врста „рачуна“ заснована је на страху од освете евроатлантских пријатеља уколико љубав Србије према ЕУ и НАТО-у не буде на задовољавајућем нивоу. Ко би се усудио да Унији каже: „Хвала, не могу. Хајде да тргујемо, хајде да сарађујемо, хајде да се дружимо, али нисмо ми за вас… Ни ви за нас… Можда неки други пут…“? Вероватно би освета евроатлантских пријатеља била стравична.

Знамо да су оружја Империје многобројна и моћна: од систематског понижавања народа и државе, које се већ превентивно примењују против Србије, до економске изолације, блокаде, па и изазивања унутрашњих тензија, „обојених“ револуција и „пролећних демократизација“. Невладине организације (светске, а наше) и новинари истраживачи (Си-Ен-Ен) у стању су перманентне приправности, а НАТО обучава командосе за све терене и за све услове.

Светска економска позорница препуна је стравичних призора насиља и терора, под командом Вол стрита, над онима који нису свим срцем подредили своје интересе финансијским корпорацијама. Најсвежији примери су Грчка, Украјина и Сирија.

Љубав заснована на страху од терора обично није дуговечна, али ипак траје дуже него што о томе пише у читанкама за основце. Наша власт, изгледа, уме да „испоштује“ ову истину и да је „узме у рачун“.

 

ОПСТАНАК КОМПРАДОРА Трећа врста „рачуна“ ослања се на чињеницу да светски олигарси желе да у свакој потчињеној земљи имају своје „пословође“ – компрадоре, који раде „на терену“ за интерес Империје. Најзгодније је, разуме се, када су компрадори истовремено носиоци власти.

Политичке странке које су пристајале на улогу компрадора добијале су, после 2000. године, од ЕУ „коалициони капацитет“, а странке супротстављене интересима евроатлантских пријатеља – то нису добијале, па нису могле да уђу у владу, чак ни када су имале велики број гласова бирача. Нису имале дозволу ЕУ. Показало се да је коалициони капацитет далеко важнији од броја гласова, па су неке странке у Србији у кратком року промениле „ментални склоп“ и на тај начин обезбедиле да им ЕУ додели „коалициони капацитет“, а са њим и – власт.

Нема сумње, власт може својим носиоцима жестоко да загорча живот, али се чешће догађа да га учини лагоднијим. Па реците и сами да ли бисте се боље осећали да можете да једнима поклањате грађевинске локације, а да друге прогањате што су их купили, једне унапређујете, друге отпуштате или премештате на лошије радно место… као цар Шахријар из „1001 ноћи“? Па су ту, око вас, телохранитељи, шофери, да не помињем лепојке свих врста – увек жељне ваших благих и мудрих речи! А онда треба све то да изгубите, и то само зато што је ваша странка изгубила коалициони капацитет? И зато што ви не волите ЕУ? Ето још једног разлога за љубав, независно од тога шта ће у том љубавном троуглу изгубити, или добити, српски народ и држава.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Милена Његован

    У циљу заштите животних интереса грађана и народа, подизања њиховог благостања и правилног искоришћавања свих привредних могућности и снага, држава треба да даје правац привредном животу и развитку путем општег привредног плана, ослањајући се на државни и задружни привредни сектор а остварујући општу контролу над приватним сектором привреде.

    У остваривању општег привредног плана и привредне контроле, држава треба да се ослања на сарадњу привредних комора и синдикалних организација радника и намештеника и других организација радног народа и свих њених грађана..

    Општенародна имовина главни је ослонац државе у развитку свеобухватне привреде.
    Пошто општенародна имовина стоји под нарочитом заштитом државе, управљање и располагање општенародном имовином, одређено је законом.

    Држава треба да посвећује нарочиту пажњу и пружа помоћ и олакшице народним задружним организацијама.

    У нашој држави дозвољена је приватна својина и приватна предузимљивост у привреди и
    дозвољава се наслеђивање приватне својине.

    Никоме се не би смело дозволити, да употребљава право приватне својине на штету народне – државне заједнице.

    Наша држава је дозволила постојање приватних монополистичких организација и предузећа, али ПРЕТХОДНО НИЈЕ довољно учинила, све што је неопходно, да ограничи њихов монополистички утицај у циљу:

    Заштите слабе домаће привреде;

    Заштите слабог привредног развоја;

    Спречавања утицаја на државне институције;

    Спречавања утицаја на диктирање цена, на нашем тржишту;

    Спречавања монополисања тржишта и оштећивања интереса народне-државне привреде;

    Остваривања предуслова, да државне институције могу спровести у дело, да се приватна својина може ограничити или експроприсати, ако то тражи општи интерес, али само на основу закона;

    Остваривања предуслова, да се законом може одредити у којим ће се случајевима и у којој висини дати накнада сопственику ограничене, национализоване или експроприсане приватне својине;

    Остваривања предуслова, да се под истим условима , законом могу национализовати поједине привредне гране или предузећа, ако то тражи општи интерес и слично;

    Остваривања предуслова, да закон одреди, може ли и колико земље имати установа и лице које није земљорадник;

    Остваривања предуслова, да не може бити јако великих земљишних поседа у приватним рукама, ни по коме основу;

    Остваривања предуслова, да максимум приватног земљишног поседа, одређује закон;

    Остваривања предуслова, да држава нарочито заштићује и помаже сиромашног и средњег сељака, својом општом привредном политиком, јевтиним кредитом и пореским системом;

    Остваривања предуслова, да привредним и другим мерама, држава помаже радни народ, да се удружује и организује у циљу одбране од привредне експлоатације;

    Остваривања предуслова, да држава заштићује лица у најамном радном односу, нарочито обезбеђењем права удруживања, ограничењем радног дана, обезбеђењем права на плаћени годишњи одмор, контролом радних услова, бригом о станбеним приликама и социјалним осигурањем.

    За сада толико.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *