Почетна / Уводник / Поштено решење

Поштено решење

milorad vucelic 660x330Милорад Вучелић / главни уредник

Када држава јавно излази из медија а у њих тајно или скривено улазе стране обавештајне службе, амбасаде и директно туђе владе, онда се то назива слободом медија. То је, кажу, „једино исправно и поштено решење“. Што јавно што тајно, огромна већина штампаних и других медија у Србији је у страним, западним рукама. Зато разни незадовољавајући извештаји о стању у медијима у Београду, а поготово они које саопштава Европска комисија, нису друго неко својеврсна самокритика. Они и њихови медији морају да се поправе. Недовољно су ефикасни у обављању постављених задатака. Циљ њиховог постојања и сврха њиховог финансирања није боље информисање грађана, а још мање стварање критичке јавности. То никако. Задужени су да мимо и против чињеница и доказа производе афере којима су изложени не само припадници власти него и сви они којима сунце не излази на западу и који нису спремни да у свакој прилици наруже Русију и величају приступање западној војној алијанси и њеном цивилном крилу оличеном у ЕУ.

Не треба много труда да се подсетимо да је овакво пројектовање и финансирање медија почело још средином деведесетих. Са истим циљевима. За разлику од данашњих прилика тада је у Србији постојала прилично снажна опозиција са релативно дубоким идеолошким разликама у односу на режим а и међусобно разнородна.

Задатак ових нових, или већ одавно постојећих страних медија, није да се боре против корупције у Србији него да смуте и комплетно корумпирају и подривају јавну свест народа, усмеравајући је искључиво на обећану земљу ЕУ демократије. Или, још тачније, оног најгорег у тој демократији о чему боље од ичега сведоче бодљикаве жице које се сваким даном умножавају. Медији су не само финансирани од страних служби већ је извор њихових прихода и огољено рекетирање о чему више него уверљиво сведочи читав комплекс проблема везаних за „Курир“, и о томе се подробније можете обавестити из аналитичког текста Филипа Родића „Ко је магнат из Влајковићеве 8“ у овом броју „Печата“.

[restrictedarea]

„Поетика“ те врсте новинарства, које се поред свега назива и истраживачким, присутна како у таблоидима тако, тобоже, и у озбиљним недељницима, добро је описана и у најновијој књизи Умберта Ека „Ништа“ (Numero Zero): „уместо да објављујемо податке које би неко могао и да провери, боље је да се држимо инсинуација… Делотворна инсинуација јесте она којом саопштавамо чињенице саме по себи безвредне, а које се не могу оповргнути јер су тачне“.

Примера ради објављен је текст о једној личности који садржи преко двадесет очигледних материјалних нетачности и грешака. На таквој основи изведен је негативни закључак. У истом магазину („Време“) у следећем броју је изашао деманти који указује на део тих нетачности. И ништа, јер новом, или истом новинару уопште не смета да се поново после извесног времена позове на исти, у том листу већ демантовани текст. Тако је било и са градоначелником Београда оптуженим да има 24 стана, а доказао је да их нема. Нема их, али инсинуација или лаж да их има и даље опстаје. И неки ће нови новинар „истраживач“ несметано то колико сутра наново објављивати јер нечим мора да оправда паре које добија од стране амбасаде или фондације иза које се крије нека страна обавештајна служба. Ако можда није реч о парама, онда се ради о производњи неистина или прозаичној приватној мржњи. У сваком случају то је сведочанство о упражњавању поетике коју је Еко описао. Или се истиче да је неко некога јавно оптужио и та се оптужба понaвља, али се истовремено ни не помиње да је поводом такве оптужбе јавно тужилаштво обавило све радње и саслушања и званично донело одлуку да је реч о изреченој лажи. Дакле читав је погон оваквих медија заснован на описаним принципима, те се узалудним чине сва могућа реаговања и демантовања у циљу сазнавања и објављивања истине. Тако инсинуације и фалсификати постају безбедни и спремни да се несметано појављују кад год то некоме затреба. Свето правило правог новинарства је да су чињенице неприкосновене а коментар слободан. У нашим, гореописаним медијима правило је да су чињенице потпуно небитне, а коментар унапред одређен.

У одсуству релевантне прозападне опозиције власти, овакви медији треба да буду нека врста „чувара ватре“ све док се не нађе или произведе, или испројектује неки политичар коме се верује да ће бити пуки извршилац и спроводилац страних интереса. Основни постулат остаје увек исти: Србија нема право, ни под којим условима, да има демократски изабраног лидера. По универзалном вековном англосаксонском правилу то право Србима и Србији не припада. Интерес је трајан а само се сценарији повремено мењају. Већ деценију и по чак се ни ти сценарији нису мењали, али сада се геополитичка ситуација у свету битно променила, па се и сценарији морају прилагођавати новим условима. За почетак, невладин сектор, скупа са поменутим медијима и „независним“ институцијама и саветима, треба да постане четврти стуб или грана власти са претензијом да потпуно суспендује и законодавну парламентарну и извршну и судску власт и да се постави изнад ње.

Операцијом стварања сталних афера и заташкавањем оних правих и доказаних у току је покушај дестабилизовања Србије. Треба је учинити што рањивијом за предстојеће акције одмазде Запада због два узастопна неуспеха на великој међународној сцени. Први неуспех је пропаст Британске резолуције о Сребреници, а други је одбијање да се творевина Косово прими у Унеско. Тачно је да је први западни неуспех произведен руским ветом а други и ангажовањем земаља Брикса на челу са Русијом. Али је, пре свега, то успех српских власти и њеног ангажовања, као и ангажовања СПЦ и свих других и и те како бројних појединаца и организација. (Прочитати текст Николе Врзића „Победа са мирисом стрепње“.)

На делу је сада покушај потцењивања ових успешних потеза од највеће државне важности. Тако се упорно помиње нека тврдња несрећног Пајтића који је тобоже знао да за само три гласа Косово није примљено у Унеско и да ће то власт искористити за самохвалисање! Упорно се оспорава, и то баш на ова два примера, патриотска легитимација власти као да се сугерише да би прави патриотски потез био да се пристало унапред на ова два добро организована антисрпска удара и чина. По мишљењу остатака жутог картела и његових аналитичара у гореописаним медијима, то би нас спасоносно удаљило од Русије. А по неким „патриотама“ то би било добро пошто бисмо на тај начин дефинитивно разљутили Русе који би престали да буду већи Срби од Срба. Тако се и „патриоте“ и „издајници“ нађоше на истом послу. Неко ко је склон тривијалностима са компликацијама рекао би – чудна дијалектика.

Не треба на крају заборавити ни невероватне покушаје да се за бројне земље које су гласале против Србије упорно проналазе оправдања и алибији, а изнад свега се посеже за огавним стереотипом о српској кривици за све и свашта. Нема те победе која се захваљујући нашим медијима не може унизити, нити има пораза који се не може узвисити.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. O ovoj i prethodnim vladama apsolutno imam negativan stav samo zbog kriminalnim mešetarenjima u vezi medija koje su kupili.Jedini im je cilj bio da dovedu ljude koji će biti marionete u redakcijama.Skandalozna i ponižavajuća je uloga svakog novinara kada ne zna ni ko mu je vlasnik.Ne bi me čudilo, a tako je krenulo, da svaka atranka ima svoje novine, prav i rašomon.Narodu se podilazi pisanju o najnižim strastvima i izmišljenim intervjuima.Biću subjektivan i navijaću uvek za svu vrstu nedeljne štampe, a od dnednih novina bih ostavio Politiku, Novosti i Danas.LJudi jedva preživljavaju, mladi se ne mogu zaposliti, masovno napuštaju zemlju, ljudi koji ostaju bez posla više se nigde ne mogu zaposliti ako su prešli maksimum 35 godina, grad Zrenjanin nema na slavini vodu za piće, pojdini hirurzi traže 1000 evra za operaciju, i tako mogu da nabrajam životne probleme u nedogled.Vojska ogrezla u nepotizmu, Crkva od smrti Pavla ide stranputicom, svaka vaška obaška.Muka mi je od priče premijera koji nije bio u radikalnoj stranci i koji vidi da smo svakim danim bliži svetloj budućnosti.Slutim da se ovakav sunovrat ne može miroljubivo i legalno okončati.




    0



    0
  2. Naopako postavljeni principi, potpuno nejasna ekonomska logika, sublimat nauke i tastine su samo odraz javnog zivota, pa tako i privatizacije medija.
    Izlazak drzave iz vlasnistva medija, onakvih kakvih smo mi videli, nije nikakva steta. Obicna partijska trucala. Svesni mi toga ili ne: mi vise nemamo sta da stitimo!
    Bas bih voleo da mi neko objasni STA TO U SRBIJI NIJE NA PRODAJU ILI NIJE PROMENJIVO!?? Nista
    Znate, u logici da bi nesto postalo tezom mora postojati hipoteza, koja treba da trpi neku vredonosnu procenu.
    Integritet Srbije (sta to bese), gradjanin, KiM, sloboda, pravda, jednakost…nista ne egzistira u obicnom zivotu, sve je vulgarizovano, banalizovano i otuzno, podlozno sprdacini ovejanih hohstaplera u i oko vlasti. I sadasnjih i jos vide prolih.
    Na koliko to tv kanala gledamo Glas amerike, DW i slicnih i pitam se nije li to okupacija? Valjda jeste, blago ispiranje mozga. Sta nam je sa RTS-om? Trecerazredna televizija obolela od metastaze gluposti, primitivizma i prodanosti. O nasem novcu i jadu, prodaju, jos malo duse sto nam je preostalo.
    Marks je umro uzalud, Engels se nije morao ni roditi, stigao nam je Sigmund Frojd a mi smo na kanabetu.




    0



    0
  3. U pravu ste. Dryava izlazi iz medija a ulaze strane sluzbe. Pogledajte nema sada nijedan drzavn medij ni Tanjug,Radio Srbija, i RTS koji ce da emituje zvanicne vesti na engleskom ili drugom jeziku!
    Ovo je veca katastrofa nego ikad, nepromisljeni potezi.
    Uzgred, u Srbiji se desavaju cuda, Vulin dobro radi, ali koalicioni partneri……. evo na primer novosti iz Cacka, tamo je Vulinov podpredsednik Jugovic pre nekoliko dana rekao da se desavaju cuda, da nemacke firme ne mgu da dodju zbog nekog Ostoje iz Nove Srbije….i danas najednom taj Ostoja glavni covek SNSa, pa jos neki Calovic sa familijom koja vlada cacanskom bankom, pa neki Dinkicevci….svi se sjatili u SNS, a clanovi SNSa u cosku, cute…..
    I Jugovic j jos rekao da su mu pre pretili sa partizanovim navijacima&bas taj Ostoja je pretio, kaze Jugovic, i nista……pa ko govori sitinu, sta se ovoo desava, tamo je haos, jad cemer,…u poslednjih godinu dana u Cacacnskom kraju je preko 20 ljudi podiglo ruku na sebe, nije razlog dobar zivot…vec…
    Neka paye, u Cacku , a bogami i u Guci,Poyegi….neke odluke ,…vrlo cudne…a tako je iygleda i u drugm mestima…..

    Regrutuju se kadrovi iz Dinkiceve partije,cetnici,tadicevci…veljovci…a oni koji su glasali ya SNS ixzubedjenja skrajnuti….




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *