Почетна / Регион / Париз у Босни

Париз у Босни

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД У САРАЈЕВУ

Terorizam SarajevoПише ВИКТОР МАТИЋ

После терористичких напада у Паризу 13. новембра нема много дилеме око тога да ли ће слични атаци бити изведени и у другим европским државама. То је, нажалост, само питање времена. Такође, било је јасно да је од балканских земаља у највећој опасности БиХ, јер су тамо радикални исламски покрети узели маха, док су службе безбедности у расулу. Зато је мало кога зачудило што је радикални исламиста Енес Омерагић зграбио пушку у руке и убио два војника Оружаних снага БиХ. Били су изненађени једино они задужени да такав напад спрече

Енес Омерагић, који се 18. новембра разнео експлозивом у својој кући када га је опколила полиција, а пошто је убио два војника, Бошњака и Србина, нема баш профил карактеристичан за остале радикалне исламисте који су досад терорисали Европу. Ипак, био је човек на кога су службе безбедности просто морале да обрате пуну пажњу. Омерагић је, наиме, према изворима „Печата“, увек био проблематичан – од локалног силеџије у сарајевском насељу Сокоље прерастао је у ситног преступника који је казну одслужио у КПЗ Зеница, где се изгледа одао наркотицима, а потом излаз тражио у радикалном исламу.

Упућени наводе да насеље Сокоље није део Сарајева за који се сумња да је стециште радикалних исламиста, али се налази веома близу касарне Оружаних снага БиХ у Рајловцу, где је Омерагић и стрељао двојицу војника у локалној кладионици. Нападач пред сам догађај 18. новембра, такође, није физички изгледао попут особе способне да изврши такво дело. Извори у истрази су наводили да је Омерагић дуго носио браду карактеристичну за селафије, али да ју је обријао неколико месеци пред напад. А изгледа да Омерагић није често посећивао џамије које важе за стециште радикалнх исламиста у Сарајеву, што га је учинило додатно невидљивим за обавештајни сектор у БиХ. Управо такав профил нападача у Рајловцу представља ноћну мору за безбедносне службе у БиХ, које сада морају да се запитају колико још сличних анонимуса из селафијског покрета може да крене Омерагићевим путем. Уздрмани безбедносни апарат у БиХ тврдио је да под контролом држи најрадикалнији део исламске заједнице, укључујући и повратнике са сиријског ратишта, али сада им се указала и нова опасност – напади су дошли из неочекиваног правца, односно од људи за које нису ни претпостављали да могу да се одлуче на тако екстреман чин.

[restrictedarea]

SIPA operativciОДГОВОРНОСТИ МОЈА ПРЕЂИ НА ДРУГОГА У таквом развоју догађаја одговор безбедносних служби био је крајње очекиван – почеле су да пребацују одговорност једна на другу. Наиме, кровне службе у обавештајном апарату у Босни су ОСА и СИПА, и оне су невешто покушале са себе да скину одговорност за пропусте са Омерагићем, посебно у светлу чињенице да је он са радикалном исламском идеологијом био повезан и преко свог зета Мухамеда Меце, тј. мужа Омерагићеве сестре. Опет, Меца је познат као близак са Ријадом Рустемпашићем, једним од најрадикалнијих из селафијског покрета и човеком који тренутно служи затворску казну због помагања у припреми терористичког напада. Накнадни претреси просторија које користи Меца нису га пак довели у директну везу са Омерагићевим делом, нити је код њега пронађено било какво оружје. Тако је за босански безбедносни сектор остало нејасно и откуда је Омерагић прибавио аутоматску пушку и велике количине муниције, иако треба претпоставити да је оружје релативно лако пронаћи у држави која је донедавно била поприште озбиљних сукоба, што је случај са Босном.

Додатну забринутост рађа и чињеница да је у БиХ селафијски покрет узео озбиљног маха, далеко више него у било којој другој држави на Балкану. Иако је Исламска заједница БиХ више пута изражавала свој протест због упражњавања те радикалне верзије вере и позивала вернике да се држе умеренијих праваца, јасно је да су селафијске заједнице у Босни бројне и ван контроле како имама тако и полицајаца. На ужас безбедносног сектора, свака од тих раштрканих селафијских заједница можда у себи крије новог Омерагића, кога безбедњаци релативно тешко могу да открију и у много сређенијим државама од Босне. Да је тако доказује и чињеница да је свега неколико дана касније, у ноћи између понедељка и уторка у Завидовићима, у централној Босни, бачена експлозивна направа на зграду полицијске станице. Према изворима „Печата“, Завидовићи се сматрају јаким упориштем вехабијског покрета. Повређених није било, а полиција трага за нападачима. Зато је велико питање да ли би нека свеобухватна акција против радикалних исламиста у БиХ дала жељене резултате и неутралисала терористичке претње, или би само појачала осећај изолованости те заједнице. Посебно када се у таквим заједницама терористички напади попут оног у Паризу, где је убијено око 130 људи а рањено око 350, доживљавају као велика инспирација и победа истинске вере.

Узалуд је реис Исламске заједнице БиХ Хусеин Кавазовић позивао на практиковање умереног ислама и осудио терористичке нападе у Паризу, када је истовремено босански портал „Вијести умета“ слободно емитовао поруке подршке Исламској држави и славио због жртава у француском главном граду. Исти портал је у дану париске трагедије најављивао и безбедносне претње за БиХ, а уједно је показао да је увек корак испред босанских безбедњака који су га већ неколико пута обарали само да би се поново појавио на новом серверу. Међутим, према добро обавештеним изворима, полицију у БиХ посебно забрињава чињеница што радикални сајт није једини који је подржао дешавања у Паризу. Наиме, друштвеним мрежама у Босни отворено је провејавала подршка терористичком акту у Француској, правдана тиме што су европске државе биле релативно незаинтересоване за страдања Бошњака током ратова деведесетих година, као што су сада неосетљиве за жртве у муслиманском свету – попут оних у Палестини, Сирији и Авганистану. Све то натерало је полицију у Босни да закључи да домаћи исламски радикалисти веома вешто користе интернет и да су, попут Исламске државе на глобалном нивоу, врло способни да манипулишу младом популацијом незадовољном начином и условима живота.

КОЛИКО ЈЕ ИСЛАМИСТА У БИХ Подаци о броју радикалних исламиста у Босни су различити. Председник Републике Српске Милорад Додик недавно је рекао да их има бар 350 регистрованих, као и много оних мање видљивих за државни апарат. „Када се вратите на неко раније време, појам тих радикалних верских фанатика на бази ислама био је далеко од нас и од ових простора све док прећутно, уз подршку Запада и преко Хрватске, у БиХ није ушло 4.500 муџахедина. Они су формирали специјалну јединицу Ел Муџахид, која је вршила огромне злочине по истом принципу и начину овим данашњим, али су тада биле одсецане српске главе“, рекао је Додик и истакао да се инострани медији тада тиме нису бавили јер је била пожељна сатанизација Срба.

Међутим, сада је ситуација нешто другачија и дешавања у БиХ занимљива су и светским медијима. Тако су британска гласила навела да су Босна и Косово у самом врху европских територија када је реч о броју бораца придружених Исламској држави у борбама на Блиском истоку. Према извештајима Босна је на четвртом месту, а Косово тик иза ње, по броју људи који су отишли на страна ратишта следећи своја верска убеђења. У Сирији се борило, или то и даље чини, око 200 босанских држављана. Сматра се да је њих 43 погинуло у борбама, док се око 50 вратило кући са одређеним борбеним искуством. Занимљиво је да је на првом месту те листе Белгија, држава у којој су седишта и Европске уније и НАТО-а.

Да ствар буде још компликованија за Балкан, Босна се у истим извештајима помиње и као место прања новца за Исламску државу, најпре сакупљеног у радикалним џамијама у Британији. Преко одређених рачуна, наводно, тај новац заврши у џеповима присталица Исламске државе на Блиском истоку, премда у Босна већ дуже време постоји закон који сузбија прање новца и финансирање терористичких делатности. Такође, Босна има и великих проблема са недостатком капацитета за ефикасну борбу против тероризма. Тамошње тужилаштво је у јулу добило своје посебно антитерористичко одељење, али се сматра да оно нема довољно људи како би се бавило свим интересантним случајевима.

Сада ће случај Енеса Омерагића бити велики тест за цео државни апарат БиХ. Напад који је он починио симболизује напад на темеље Босне будући да је извршен на државну институцију, а убијени су један Бошњак и један Србин. Чињеница да Омерагића нису надзирали иако му је зет био у блиским везама са радикалним исламистима, сведочи о поодмаклом расулу у безбедносном апарату те државе. За све то време бошњачке странке и међународна заједница и даље сматрају да им је главни супарник Република Српска која се противи додатној унитаризацији државе и промени Дејтонског споразума. Запад притом ионако већ сноси историјску одговорност за појаву радикалног ислама у Босни. Зато је крајње време да се увиди да кључни проблем у Босни није Република Српска већ људи ван сваког система, спремни да нападну основне вредности овдашњег система живљења. Да ли је реч о Паризу или Сокољу, не би смело да буде разлике.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *