Мост за ћорсокак

Пише ВИКТОР МАТИЋ

Иако се дан после парламентарних избора у Хрватској 8. новембра чинило да је та држава у коалицији Мост независних листа добила нову политичку звезду, односно такозвани трећи пут између ХДЗ и СДП, након недељу дана преговора о новој хрватској влади чини се да је тај пут заправо ћорсокак

Изгледа да бирачи у Хрватској воле коалиције необичних имена, барем онолико колико воле да на изборима промовишу политичке снаге за које и сами најпре мисле да ће уздрмати доминацију неприкосновених Социјалдемократске партије и Хрватске демократске заједнице. Али хрватски сан о такозваном трећем политичком путу увек се некако лако и брзо распрши баш као што се разиђу и коалиције за које се веровало да могу да угрозе два партијска џина.

Али превејани у бројним борбама на биралиштима, ХДЗ и СДП за сада су се показали прејаким и прелукавим за све остале који су покушавали да се домогну извршне власти у Хрватској. Тако су већ скоро у заборав доспеле организације за које се веровало да су такозвани хрватски трећи пут, попут коалиције Орах или Живог зида. Иако није изгледало тако у изборној ноћи 8. новембра, сада је на добром путу да им се придружи и коалиција Мост независних листа упркос томе што без њихових 19 мандата ни СДП ни ХДЗ не могу да формирају нову владу.

[restrictedarea]

ЗАКЛЕТВА КОД НОТАРА Изгледа да је коалиција Мост почела да се распада још онда када је била најјача – у самој изборној ноћи. Није помогла ни чувена изјава једног од лидера коалиције Божа Петрова који је код јавног бележника оверио изјаву да Мост неће ући у коалицију ни са ХДЗ, ни са СДП, односно ни са једном странком која је у претходних десет година владала Хрватском. У изјави овереној код нотара Петров је навео да ће, уколико Мост ипак једнострано приђе некој од великих коалиција, поднети оставку на место председника Моста и ставити тој коалицији на располагање свој мандат у Сабору.

Али, као што у Србији својевремено некима није помогло ни заклињање у цркви, ни Божу Петрову није много помогла оверена изјава у којој се наводило да ће посланици Моста остати неподељени до краја мандата. Већ првих дана разговора о формирању нове власти из коалиције је искључен човек број два у Мосту – бивши потпредседник ХДЗ Драго Пргомет. Као разлог за његово избацивање наведено је да је тајно преговарао са вођом коалиције коју предводи СДП, хрватским премијером Зораном Милановићем. Наиме, Пргомет је из ХДЗ-а изашао после свађа са председником странке Томиславом Карамарком и очекивало се да ће он бити главна препрека за формирање евентуалне коалиције са ХДЗ. Но нико није могао ни да претпостави да ће Пргомет тако брзо изневерити коалиционе колеге и да ће бити избачен из Моста мање од недељу дана од како је та коалиција до темеља уздрмала политичку сцену у Хрватској. Упућени у дешавања у тој држави такође су наводили да је Пргомет био радо виђен гост у америчкој амбасади у Загребу, па се претпоставља да је СДП заправо фаворит Сједињених Америчких Држава за стожера нове владе у Хрватској. Али избацивање Пргомета могло би да тас на ваги опет окрене ка десничарском ХДЗ-у за који се опет наводи да је много ближи странци немачке канцеларке Ангеле Меркел од СДП, те да је самим тим фаворит Немачке за нову власт. А свима је јасно колико велики утицај на наше суседе има Берлин. Испраћајући Пргомета из коалиције, хрватски медији су објавили да му је Милановић дао понуду коју овај није могао да одбије. Наводно је Милановић понудио Пргомету четири министарства, место потпредседника Владе и председника Сабора ако доведе још најмање седам посланика Моста да подрже формирање СДП владе.

 

БИТКА ЗА МОСТ Међутим, засад се чини да је левичарска коалиција коју предводи СДП много агилнија у покушајима да дође до потребне већине. Наиме, ХДЗ је у хрватском Сабору који има 150 места освојио 59 мандата, док је СДП узео три мандата мање. Али СДП може да рачуна и на три мандата Истарског демократског сабора који јој је коалициони партнер у одлазећој влади, те су заправо две странке изједначене по броју посланичких места.  Милановић није дангубио чекајући да се Мост коначно одлучи, већ је наставио да гомила подршку будућих посланика својој коалицији. Најпре је задобио поверење свих осам посланика мањинских заједница, међу којима су и три из српске заједнице. После тога подршку му је најавио и један посланик Народне странке – Реформиста, а извесно је да може и да рачуна на подршку Драга Пргомета. То га, ипак, још није довело до броја од 76 посланика који му гарантује да ће формирати владу и узети још један премијерски мандат. „С обзиром на то да смо почели с реформама и да се резултати виде, мислим да је најприродније и најбоље да наставимо заједно уз подршку Моста. Много сам скромнији и реалнији од својих политичких супарника који се размећу даноноћно. Треба ми подршка и треба нам подршка Моста“, рекао је Милановић новинарима у Загребу.

Од намере да са Мостом формира владу не одустаје ни ХДЗ. Након што је из те коалиције избачен Пргомет, вођа ХДЗ-а Томислав Карамарко рекао је да ће његова странка имати стрпљења да сачека одлуку уздрмане организације. „Озбиљни смо у овој ситуацији. Чекамо да се Мост консолидује и да наставимо преговоре“, изјавио је Карамарко. Он, међутим, није имао много разумевања за предлог Моста да будућа влада буде нека врста владе националног јединства коју би чиниле три најјаче стране у будућем хрватском парламенту. ХДЗ је такву могућност одмах одбацио, док се СДП није децидно изјаснио иако су његови челници сумњичаво вртели главу на предлог потенцијалних коалиционих партнера.

За то време, Мост је покушавао да дође себи у ситуацији када му је судбина Хрватске неочекивано пала у руке, али и да се поврати након избацивања Пргомета. Та коалиција је саставила списак реформи које тражи од својих партнера у влади и саопштила да ће коалицију формирати са онима чији одговори буду квалитетнији. За сада је извесно да су из Моста затражили регионализацију Хрватске на три до пет региона са широком аутономијом. То није нимало чудно, јер је Мост састављен од такозваних локалних шерифа, односно од утицајних градоначелника и регионалних странака који своју бирачку базу управо граде на успесима које постижу у својим матичним срединама. Други захтев био је да се убудуће сви кредити у Хрватској обрачунавају искључиво у кунама, што је популаран потез јер је ситуација са зајмовима у швајцарским францима у тој држави готово драматична.

У другом кругу разговора о формирању нове владе који је почео 17. новембра Мост је својим потенцијалним партнерима задао и две нове теме за размишљање – реформе у области правосуђа и предузетништва. Вођа Мостовог преговарачког тима Томислав Паненић рекао је новинарима да ће до краја преговарачког процеса саговорници проћи све теме од значаја за његову коалицију, да би на крају Мост одлучио која је страна понудила боља решења за хрватске грађане. Занимљиво је да се вођа Моста Божо Петров осврнуо и на односе са Србијом и казао да би они убудуће морали да се решавају искључиво дијалогом, јер тензије које су се осећале у последње време не доприносе никоме.

Иако је циљ тих изјава да покажу како Мост све држи под контролом, те да чак има осећај и за државничке послове са суседним земљама, све је више оних који сматрају да та коалиција неће издржати велики притисак под којим се нашла. Тачније, да ће искусни политичари из СДП и ХДЗ успети да их поделе понудама о учешћу у власти и другим уносним позицијама у јавном животу Хрватске, баш као што су већ учинили са Пргометом. Потпис Боже Петрова још се није ни осушио на изјави овереној код нотара да ће Мост бити истински трећи пут за Хрватску, а његови будући посланици почели су да се осипају и меркају понуде ХДЗ-а и СДП-а. Уз све то, политика је уметност могућег, па самим тим није искључено ни да се у Хрватској у једном тренутку досете да се уцењивачки потенцијал Моста лако може превазићи великом коалицијом СДП и ХДЗ која се сада чини мало вероватном. Али не треба потцењивати ни жељу те две странке да и даље имају монопол над влашћу у Хрватској, иако им то у првом тренутку може донети само пад популарности. Но нови избори су тек за четири године што је прилично далек период, посебно када је главни конкурент, коалиција Мост, организација састављена од партија и појединаца често супротних убеђења и политичких назора. Време ће вероватно радити против Моста. Што се више буду премишљали о будућем коалиционом партнеру, извесније је да ће њихови посланици бити пред великим изазовом који доноси могућност учешћа у новој влади у наредне четири године. А тај временски период сасвим је довољан да просечни бирач заборави и на Мост, и на обећане реформе и трећи пут, као и на изјаву Боже Петрова оверену код нотара, која је ионако већ постала предмет многобројних пошалица на друштвеним мрежама у Хрватској.

[/restrictedarea]