Мишел Чосудовски – Синтетички терор и рат миграцијама

Разговарала БИЉАНА ЂОРОВИЋ

Ко је одговоран за терористичке нападе у Паризу? Како се они уклапају у глобалистичку агенду? Да ли се Европа претвара у тврђаву? Да ли глобалисти планирају да мигранте настане у Србији? О овим питањима за „Печат“ разговарамо са Мишелом Чосудовским, професором емеритусом економије на Универзитету Отава и оснивачем и директором Центра за проучавање глобализације

Какав је ваш коментар на нападе изведене на Париз? Да ли се ради о операцији под лажном заставом? Да ли је у питању претекст за интервенцију НАТО у Сирији и на Блиском истоку?

Мислим да уопште није потребно да уводимо питање о операцијама под лажном заставом као таквим. Неопходно је да размотримо природу Исламске државе и именујемо њене архитекте. А архитекте Исламске државе су западне обавештајне службе. Као што је добро познато и документовано: Ал Каида и њој придружени ентитети, укључујући Исламску државу, тајно подржавају ЦИА, МИ6 и различите са њима повезане обавештајне агенције. И када је француски председник рекао да су напад извршили припадници Исламске државе (ИД), он је признао да иза атака стоје западне обавештајне организације које су тајно подржавале ИД. Постоји контрадикција у наративу, у дискурсу председника Оланда. Француска је у рату – рекао је он, алудирајући на рат који западни савезници наводно воде против ИД, предвођени ваздушним нападима које је иницирао Обама августа/септембра прошле године. Рат САД против ИД је чиста лаж искоришћена како би се уништила Сирија: њена инфраструктура, градови и институције. Постоји мноштво доказа који показују да је ИД под заштитом западних савезника, и уколико погледате ко су ти савезници, долазимо до Саудијске Арабије и Катара, одговорних за регрутовање, финансирање и обуку, и Турске која је задужена за олакшавање уласка ИД терориста и плаћеника у Сирију на њеној западној граници. Поседујемо веома конкретну информацију да су се НАТО и турска врховна команда почетком 2011. договориле да иницирају програм регрутовања и обучавања терориста. Многи износе доказе да Саудијска Арабија и Катар регрутују и финансирају терористе ИД, али они некако увек „забораве“ да спомену да су Саудијска Арабија и Катар – савезници Француске. Заправо француски борбени авиони, који су у недељу бомбардовали Раку, имају базу у Персијском заливу, у Уједињеним Арапским Емиратима, а Француска бројне билатералне уговоре са државама Залива. Све ове земље: САД, Турска, Јордан, Емирати, као и Израел, укључене су у војне акције против Сирије, користе рат против тероризма како би оправдали своје војне акције. „Не мешамо се у унутрашње ствари Сирије, ми бомбардујемо терористе“, узвикују они, док у ствари засипају бомбама суверену земљу кршећи међународно право, будући да нису са Сиријом постигле споразум за ове операције. Русија је, напротив, склопила споразум са Дамаском на основу кога интервенише у сарадњи са сиријским оружаним снагама уништавајући командне пунктове и инфраструктуру различитих терористичких организација, укључујући ИД.

[restrictedarea]

Обамин рат против тероризма је превара, кампања је лаж и уколико се каже да је за нападе на Француску одговорна ИД, право питање је: ко стоји иза ИД, а одговор је – западни војни савезници. Не можете у исто време подржавати ИД и бити њена жртва. Том тврдњом упадате у non sequitur – логички неодрживу изјаву у којој закључак не произлази из премиса. А то управо говоре француски медији папагајски понављајући да је Француска нападнута и да се мора бранити, док ниједног тренутка нису спремни да признају да је Француска подржавала џихадистичке групе укључујући ИД, од самих почетака рата у Сирији, као и исламистичке борбене организације удружене са Ал Каидом у Либији. Због тога питање фолс флег операције није предмет дебате. Оно је реторичко. Не морамо ништа да доказујемо будући да је веома добро документовано да је Француска подржавала ИД кроз тајне операције. Француски председник је лажов јер не признаје чињенице: француску војну подршку џихадистима у Сирији и широм Блиског истока, у својству коалиционог партнерства у ратовима које предводе САД.

Медијска синхронизација и наступи француског председника након ових догађаја указују на фолс флег операцију и методологију шок доктрине. Како ви коментаришете нападе на Париз из овог угла?

Ови напади су свакако пажљиво организовани и резултат су деловања релативно малог броја терориста – камиказа, а међу њима и извесних координатора. Важно је подвући да ово није акт рата – како је то формулисао француски председник – већ резултат индивидуалног тероризма, и не даје за право увођењу ванредног стања у Француској. Француска Република није угрожена као резултат ових акција. Не постоје докази о широј терористичкој мрежи, као ни докази да се овим операцијама управљало споља – наиме из Сирије. И француски председник после напада и Бернар Бажоле, шеф француске обавештајне службе за спољну безбедност, током недавне посете Вашингтону, истакли су да је држава угрожена од Исламске државе која је представљена као страни државни ентитет, мада ни о каквом државном ентитету не можемо говорити. Француска влада је увела ванредно стање, укинула грађанска права у Паризу и habeas corpus, омогућила хапшење људи без наредбе суда, власти могу да затворе читаве квартове и градове, концертне дворане и друга места за забаву и одреде претрес било које локације укључујући станове грађана, чиме су суспендована основна права. Већ је након терористичког напада на „Шарли ебдо“ у јануару ове године, француска скупштина донела одредбе које су представљале ограничавање грађанских слобода, омогућиле су надзор грађана итд. Француска влада је користећи ове догађаје као претекст и оправдање, угрозила саме темеље на којима је заснована Француска Република: слободу, једнакост и братство – односно демократске принципе. Француска Република је суспендовала Француску републику. Ванредно стање омогућава полицији да широм Француске хапси људе на основу пуке сумње или дојава грађана за које је отворена телефонска линија. Француске границе су затворене.

Ваља истаћи да је Оланд одмах након напада, непосредно пред поноћ 13. новембра, наредио декретом, без икакве консултације или дебате у Народној скупштини или свом Министарском савету, увођење ванредног стања у Француској. Људи у Француској морају да разумеју да увођење ванредног стања није потребно у оваквим околностима. Пре тога, ванредно стање је у Француској увео 1961. Де Гол услед планираног пуча; неколико пута је увођено поводом различитих инцидената, а ово је први пут да се уводи на војној основи уз затварање граница. Створена је атмосфера страха и застрашивања са циљем покретања рата у Сирији. Два дана касније у циљу пропагандне кампање, француске ваздушне снаге послате су на Блиски исток како би наводно бомбардовале терористичке џепове у Раки, идентификованом као главни град ИД. Немамо независне информације о метама садашњих напада француских авиона, али знамо да у протеклим савезничким операцијама мета није била ИД већ је она коришћена као димна завеса за бомбардовање Сирије. Од фундаменталног је значаја да је неколико дана пре напада, 5. новембра, француска влада одлучила да пошаље носач авиона „Шарл де Гол“ и пратеће бродове у Медитеран, у склопу савезничких војних операција против Исламске државе, док се у ствари радило о ескалацији војног деловања усмереног против Сирије и руских савезника. И сада Французи аплаудирају слању „Шарла де Гола“. Постигнут је консензус јавног мњења: застрашени и узнемирени људи овај чин посматрају као акт одмазде против терориста.

У Вашингтону се поводом напада разматра и употреба члана 5 Вашингтонског споразума (оснивачки документ НАТО) који се тиче колективне безбедности и подразумева да је напад на неку од чланица, напад на све чланице НАТО. Та доктрина први пут је примењена после терористичких напада 11. септембра, када је требало мобилисати НАТО државе за рат против Авганистана на основу тврдње да је Авганистан напао Америку зато што се Ал Каида налазила на територији ове државе. Можемо упоредити ове догађаје у Паризу и у САД на више основа. Једна паралела је у одговору француске владе, веома сличном одговору Бушове администрације након 11. септембра: напала нас је страна сила, позивамо на одбрану, терористички напади су оркестрирани изван наше земље – из Сирије – и то нам обезбеђује ауторитет да војно одговоримо против ИД – што значи пре свега ескалацију војних удара на Сирију као суверену државу. У самој Француској ова ситуација представља изговор за успостављање тоталитарног режима и укидање демократских институција. Можемо, уз известан опрез, направити аналогију са 1933. годином и паљењем Рајхстага, после чега је Хитлер суспендовао уставну владу.

Претварање Европе у електронски контролисану тврђаву је планирано а инфраструктура обезбеђена. С друге стране, Србија се претвара у концентрациони логор, ограђен са готово свих страна бодљикавом жицом коју подижу земље ЕУ. Да ли је Србија предвиђена за седиште балканске џамахирије у новој расподели света у коме се убрзано формирају Нови блиски исток и Нови Балкан?

Догађаји у Паризу свакако ће утицати на мигрантску кризу. Мигрантима ће бити значајно смањена могућност уласка у земље Запада. Три дана након напада у Паризу у Канади је почела снажна кампања против уласка избеглица. То ће се догађати у земљама ЕУ и поставља се питање шта ће бити са избеглицама. Уколико не буду примљени у Западне земље, биће остављени у избегличким камповима на Балкану.

Догађаји у Паризу се користе и за разбуктавање исламофобије. Тринаестог новембра увече Обама је нападе назвао претњом против човечанства, инсинуирајући на „сукоб цивилизација“. У свом говору је рекао да ово није напад само на Париз већ на читаво човечанство и на универзалне вредности које сви делимо. Таква врста изјаве глобализује нападе у Паризу, гради глобални консензус, попут 11. септембра. Видимо како се ова пропагандна кампања шири с једне земље на другу. Користе се пропагандни симболи који треба да означе солидарност са жртвама. С друге стране то истовремено значи и кампању која неизбежно производи исламофобију, и то нарочито захваљујући дискурсу који користе политичари: „Стојимо заједно одлучни у борби против тероризма и екстремизма.“ И нико нема храбрости ни снаге да каже да су и екстремизам и тероризам државно спонзорисане активности које САД производе најмање последњих 30 година, од совјетске интервенције у Авганистану. Саркастичне су њихове изјаве да покрећу операције како би терористе привели правди, јер готово нико од терориста по правилу не преживи. Сви су мртви.

Желим да кажем читаоцима у Србији да су ратови на Блиском истоку наставак ратова у Југославији. Фрагментација Југославије, бомбардовање и распарчавање Србије део су војне и економске агенде коју су спровеле САД и њени западноевропски партнери. Иста агенда проширена је на Блиски исток. Како Србија може да сарађује са ЕУ? Да ли је у њеном интересу да се придружи ЕУ? Не. У интересу Србије је да поврати свој суверенитет и своје границе. Ако земље какве су Немачка и Француска са великим институционалним и економским капацитетима за прихватање одговорности за пријем избеглица наилазе на огромне тешкоће у реализацији тог задатка – како ће га онда испунити економски разорена Србија. Кампања против муслимана се шири ЕУ и то ће значајно умањити могућност њиховог уласка у одређени број земаља ЕУ, нарочито Француску и Британију, али и Немачку која је до сада била најотворенија за пријем избеглица.

САД су подржавале терористе на Косову, подржале су терористе у Босни и сада то раде у Сирији. Југославија је била генерална проба за Блиски исток. Западни савезници су на Косову и Метохији и веома интензивно у Македонији, Албанији, БиХ, наравно и у Рашкој области, омогућили убацивање Ал Каиде, а америчке службе су оперативно помагале исламске фундаменталисте.

[/restrictedarea]