МИЛОШ ВУЧЕВИЋ – О Србији треба да се одлучује у Србији

Разговарао Никола Врзић

Србија треба да води политику која је у интересу наших грађана, а не у интересу других центара моћи

Са Милошем Вучевићем, чланом Председништва Српске напредне странке и градоначелником Новог Сада, разговарамо о ситуацији у којој се данас налази Србија, предвођена СНС-ом и отуда зависна од одлука које ова странка доноси а које се директно одражавају и на будућност свих нас. А ситуација је сложенија више него што је била задуго; Србија се данас, сплетом таквих околности, налази између ЕУ интеграција и сарадње с Русијом, у односу са Западом који скоро свакодневно осцилује између сукоба и жеље за сарадњом, ту су и питања Косова и Метохије, Војводине, избора, медијских оптужби за корупцију и одговора да је реч о покушајима да се дестабилизује Србија… Намером да одгонетнемо ко, и зашто хоће да дестабилизује Србију, као што тврде њени челници, почињемо разговор с Милошем Вучевићем.

На које је то стране службе премијер Александар Вучић мислио када је ових дана рекао да им се замерио зато што штити слободу и независност Србије?

То је ипак питање за премијера Вучића.

Да ли су ове замерке изазване (и) недавном посетом Русији, с обзиром на то да наши ЕУ партнери од нас траже да уведемо санкције Русији, док ми с њом још и продубљујемо сарадњу, чак и војну? Како наши западни партнери гледају на то, и, што је важније, мења ли Србија свој курс?

Не мислим да Србија мења свој курс. Србија има свој правац, што значи да жели да постане чланица ЕУ, али да задржи своје односе и са Русијом, и са Сједињеним Државама, и са Кином и другим земљама. Свестан сам да се у медијима стално покушава омаловажити такав вид политичког деловања, често и кроз циничан вид критике, али досадашњи резултати показују да је то могуће. Влада коју води премијер Александар Вучић је, за кратко време, успела у томе да наша земља буде међународно поштована, финансијски стабилна, све боље место за улагање капитала, да буде све боље место за живот, што нам је основни циљ.

Србија је одувек имала висок ниво односа са Руском Федерацијом, и нема разлога да било шта квари. Зашто бисмо изгубили користи које имамо у економској, привредној, па и безбедносној сарадњи с Русијом?

Србија треба да води политику која је у интересу наших грађана, а не у интересу других центара моћи. Србији је потребно да изгради себе тако да се о Србији одлучује у Србији, имајући, наравно, у виду чињеницу да је Србија мала земља, у односу на распоред снага на глобалном нивоу.

Руски премијер Дмитриј Медведев је, у контексту наших ЕУ интеграција, приметио, иначе сасвим исправно, да ће ЕУ од нас захтевати укидање споразума о бесцаринском извозу робе у Русију. Како помирити наш пут у ЕУ са очувањем добрих односа са Русијом?

Докле год Србија није у ЕУ, претпостављам да је могуће одржати садашњи ниво међудржавне сарадње Србије и Русије. То је недавно рекао и министар Расим Љајић. Док смо у оваквом статусу, статусу преговарача, не видим зашто би Србија себи избила неке привредне користи.

Надам се да нећемо реметити те пословне односе са Русијом; штавише, мислим да тек треба да искористимо сав потенцијал, и у том смислу бих се пре нама замерио. Стално причамо да можемо да извозимо, да снабдевамо руско тржиште, а притом за то уопште нисмо припремљени у довољној мери, инертни смо, врло мало радимо на реализацији…

Наравно, не треба заборавити да највећу трговинску размену имамо са земљама ЕУ. На прагу смо доласка још неколико инвеститора из САД, одлично послујемо с Кином. Србија треба да сарађује са свим партнерима. И то није никакво промискуитетно понашање Србије, то је понашање Србије у сопственом интересу. Србија мора да извуче максимум из свих билатералних односа које има. И то је задатак Владе Србије. И она га апсолутно успешно испуњава.

Већ више од годину дана нам причају да не можемо издржати, да не можемо да седимо, како кажу, на две столице, три столице… Ми не седимо ни на две ни на три столице, ми седимо на српској столици, коју су наши претходници поприлично уништили. И прво треба да поправимо ту нашу столицу, да је ојачамо, и онда ће све бити боље. Морамо много више да производимо, то је наш задатак; да, примера ради, наши пољопривредни произвођачи прихвате савремене агротехничке мере, да поједноставимо административне и правне процедуре, да боље организујемо удруживање малих пољопривредних произвођача, пре свега кроз задружне савезе, наравно, не у смислу реплике соцреалистичких времена већ као једини начин да мали произвођачи јединствено наступају на страним тржиштима. То су патриотски задаци, српски, и то треба да нас води.

[restrictedarea]

Осим раскида економских односа с Русијом које ће наше ЕУ интеграције од нас кад-тад захтевати, постоји озбиљна опасност и да ће се током ових интеграција од Србије затражити да се на неки начин сагласи са уласком Косова у Уједињене нације. Како ћемо одговорити?

Многи нас, и у Србији, убеђују да Србија ни де факто ни де јуре није присутна на Косову и Метохији. Ако је то тачно, зашто ће од нас тражити било какву сагласност? То је заправо најбољи доказ да је Србија присутна на Косову, и да ми јесмо у процесу одлучивања свега што ће се дешавати на КиМ.

Што се вашег питања тиче – па нисмо дали сагласност ни за улазак Косова у Унеско, и борили смо се против тог уласка, и изборили се за то.

Буде ли нам, ипак, овакав захтев испоручен, уз претњу да ће наше ЕУ интеграције бити заустављене ако одбијемо, који је наш одговор?

Тај одговор ће можда захтевати и изјашњавање народа. Не мислим само кроз референдум него вероватно и кроз изборе. Интимно не бих желео да учинимо било шта што би значило одрицање од наше историје и наше културе, нити да угрозимо националну безбедност.

С друге стране, наша национална безбедност подразумева и да грађани редовно примају плате, и да нам расте стандард. То сви грађани очекују, укључујући и оне који сматрају да нема никаквих преговора око КиМ.

Дакле, морамо сагледати све ове аспекте, који сачињавају реалну ситуацију у којој се налазимо. Најлакше је, у кафанском маниру, махати јаким паролама. Мислим да нам у овом времену нису потребна велика таласања, потребно је да радимо у тишини, дакле без галаме, свесни великих искушења која су пред нама. С једне стране смо у опасности да останемо без дела нас самих, а с друге стране имате омчу да ћете економски угрозити безбедност државе. И с једне и с друге стране постоји опасност угрожавања безбедности државе. Дакле, реч је о веома деликатном избору, како на најбољи начин избалансирати ова два момента а да не угрозимо државу.

Кад смо код безбедности, да ли је безбедност у региону данас угроженија него пре неколико година? Хрватска се наоружава, Куманово само што није запалило и читаву Македонију, перманентна нестабилност на КиМ…?

Србија јесте стабилна, али за регион то не може да се каже. Неспорно је да је, најблаже речено, забрињавајућа одлука Хрватске да купи офанзивно наоружање.

Како објашњавате ту одлуку?

То питање треба упутити Хрватској. Зашто држава, углавном окружена НАТО партнерима, купује ракете које могу да погоде циљеве удаљене неколико стотина километара? Коме и за шта су оне намењене?

На нама је да водимо смирену и рационалну политику, политику дијалога у региону, а да истовремено радимо на јачању нашег економског, па и одбрамбеног потенцијала. Немамо новца да купимо све оно што бисмо волели, али је веома битно да, јачајући економију, јачамо и наше одбрамбене потенцијале, и да тиме одвратимо све потенцијалне опасности око нас.

У контексту Косова и угрожавања безбедности, долазимо и до питања Војводине. У сећању нам је, наиме, изјава покојног немачког амбасадора Цобела, који је још 2007. упозорио да можемо да останемо и без Војводине ако се будемо опирали независности Косова. А сада сведочимо парадама са заставама Војводине, ничу графити „Војводина Каталонија“, појављује се некаква организација Млада Војводина… Примећујете ли подгревање сецесионистичких тенденција у Војводини, постоји ли ту нека координација?

Ове појаве су све учесталије како се приближавају избори, нарочито они покрајински. Постоји корпус политичких организација које немају шта друго да причају осим да заоштравају ту реторику. А постоје и српске националистичке организације којима одговара та реторика, јер једни друге потхрањују. И једни и други покушавају да мобилишу своје бирачко тело. Како се изборна кампања буде приближавала, тих ће покушаја бити све више, не би ли добили неку препознатљивост међу бирачима.

Посебно је интересантно што међу тим организацијама има и оних које не могу да окупе више од 100 или 200 људи, а добијају невероватан медијски простор за своје активности.

Опаснија је, међутим, Демократска странка, нарочито у Војводини, која показује сличне антидржавне тенденције, али у лепшем, прихватљивијем паковању. Притом су они, све скривајући се иза наводне борбе за заштиту Војводине, Војводину потпуно криминализовали…

То тврдите већ годинама, када ће се то коначно и доказати?

Зато су нам избори и битни, због политичке одговорности за стање у коме се Војводина налази.

Али не говоримо само о политичкој одговорности, споменули сте и криминалну. Када ће државни органи најзад истражити ове злоупотребе?

Неколико озбиљних процеса је покренуто. Али то је пре свега питање за полицију и тужилаштво, о томе не могу да говорим ни као градоначелник Новог Сада, ни као члан Председништва СНС-а, иако ме то грађани питају где год да одем.

И свуда иста прича, у Срему, Банату, Бачкој, свуда исте притужбе грађана да им је опљачкана земљорадничка задруга, да је пољопривредно земљиште дато у закуп будзашто, а то су урадили исти они који су данас, наводно, на бранику, тражећи да се пољопривредно земљиште не даје странцима, иако су у претходном периоду урадили све да десетине хиљада хектара покупују тајкуни по багателним ценама, или да неке наше комшије добију не мали проценат пољопривредног земљишта у Војводини.

Ту најпре мислите на Хрвате?

Они су пре свега имали један снажан уплив у пољопривредно земљиште у Војводини.

Колико то угрожава безбедност наше државе?

То је питање за наше безбедносне службе.

Вратимо се изборима које сте споменули. Бојан Пајтић једва држи своју странку на окупу, анкете показују да је ДС за нијансу изнад цензуса… Дакле, политички је веома неуспешан, осим у једноме – да је и даље на власти у Војводини и поред низа пораза на локалним изборима, који у суштини показују да је његова власт нелегитимна. Али шта то говори о СНС-у, што упркос свему томе већ дуго не успева да издејствује ванредне изборе у Војводини?

Ако СНС треба да ради било шта неморално, или противзаконито, да би Пајтић био смењен, онда је боље да то не радимо. И нисмо ништа слично ни урадили.

При свему томе, морам да признам да ми није до краја јасно ово грчевито држање за власт, а говоримо о само неколико месеци колико је остало до редовних избора у Војводини. Па ДС је на власти у Војводини већ 16 година, Пајтић 12, и не знам шта им значи ових неколико месеци више. Шта он још може да покаже за два или три месеца, што већ није показао за последњих 12 година? Потпуно је ирационално ово што они сада раде, мада мислим да ту има и страха од изборних резултата, и од испитивања резултата њиховог рада. Говорим о спрези власти, криминала и корупције, која је најдуже потрајала баш у Војводини.

Волео бих да смо промене у Војводини спровели брже, али истовремено ми је драго што нисмо учинили ништа што би могло да буде оцењено као недемократско или неморално. У политици је неопходан морал, зато што је политичар дужан да се стара о јавном интересу и у томе мора да буде вођен етичким начелима. Нажалост, политика се код нас у протекле две и по деценије исказала као делатност која је често у конфликту са моралом. Задатак СНС-а и јесте да покаже да све странке нису исте, да сви политичари нису исти. Нисмо сви исти. Ја нисам задужио Нови Сад ниједан динар, а они су оставили дуг од 40 милиона евра који ми сада враћамо. Зато не желим да прихватим оцене да смо сви исти.

Јавни интерес увек мора да буде изнад приватног. Да ли има кадрова СНС-а који то не схватају? Сигурно да има. Зато је битно да у СНС-у стално имамо селекцију, то је важно због одржавања одговорности и дисциплине.

Али сведоци смо да се у јавности све чешће појављују афере чији су актери функционери СНС-а, или људи блиски вашој партији…

Имамо афере фабриковане на неким сајтовима, попут оне о ветропарковима: на крају се испоставило да Бојан Пајтић нема никакве доказе за своје тврдње, штавише, сви су га демантовали, чак и амерички амбасадор. Замислите тај политички шамар.

Константно нападају и министра Гашића, министра Селаковића, министра Стефановића… Апсолутно сам сигуран да су то честити људи, који воле ову земљу. Те афере се ваљају као таласи. Ред напада на Братислава Гашића, па на Николу Селаковића, па на Златибора Лончара. Па на крају ништа од свега тога не буде, све афере отпадну као блато с точкова.

Сада измишљају за градоначелника Београда Синишу Малог. Подржавам га да докаже све што је изнео. И није случајно што су га баш сада напали, то је једино сигурно.

Објасните ову тврдњу.

Није случајно то учињено сада, када је Београд почео да се развија, без задуживања града, без јефтине демагогије и јефтиних маркетиншких потеза…

То вероватно за неколико недеља више нико неће ни спомињати. Они су нанели ударац, имали су један медијски блицкриг на њега, а како се буду отварале све те тврдње, доказивали ти докуменати, то више неће бити интересантно. И то је опробана методологија. Оптуже вас, клеветају, а када почнете да доказујете да то није тако, то се прогласи за неинтересантно, небитно.

Ко су „они“ које спомињете?

То су сви они којима је у интересу  да Србија не напредује. Да Србија не буде стабилна држава. Лако их је препознати.

Можете ли конкретније?

Сигуран сам да постоје организације и појединци којима иде наруку да Србија не буде стабилна држава. И унутар државе има оних који не желе да Србија напредује под вођством СНС-а и премијера Александра Вучића, а претпостављам да ни сви споља не навијају да Србија буде развијена држава, стабилна, јака, да буде прави економски и политички лидер у региону… И то није теорија завере, није то нешто што се само нама дешава. Али грађани нам верују и то је најважније.

[/restrictedarea]