Књиге

KnjigeРоман о Светом Сави – најтраженији на Сајму

Најдужи редови читаоца били су на штанду издавачке куће „Глобосино Александрија“, где је Љиљана Хабјановић Ђуровић потписивала своје најновије дело Гора Преображења. Ауторка је потписивала роман, објављен првог дана Сајма (током трајања ове манифестације продато је седам хиљада примерака), док су се пред њом, у свих осам дана, неуморно смењивали многобројни поштоваоци њене писане речи.
Штанд су, између осталих, посетили и Његова светост патријарх српски господин Иринеј и Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Немања Ротар – Последњи Ромеји
„Архипелаг“, 2015.

Poslednji-Romeji-Nemanja RotarРомансијер, приповедач и есејиста Ротар понудио је читаоцима заокружену прозну целину названу Последњи Ромеји, а чине је два историјска романа – Последња ноћ на Леванту и Чувари Балкана – и нова поствизантијска новела Златни рог. И овом књигом аутор је доказао мајсторство у „плетењу приче“ у којој подједнаку важност добијају епска фантастика и чињенице, документи и имагинација, оно прошло (историја) и невесела савременост. Заједно са писцем, „сведоци“ смо последњих тренутака византијске империје и пада Цариграда (Последња ноћ на Леванту), али и „упознајемо“ мистериозну војну јединицу (Чувари Балкана), као и енглеског истраживача и авантуристу жељног да се домогне чаробног мача цара Константина. „Џон Френсис Милс из Њупорта, на острву Вајт, седео је у малој, летњој башти кафеа Златни рог у Цариграду“, реченица је „улазница“ у свет који се дуго памти а који јесте резултат рукописа Последњи Ромеји.

Драгош Калајић – Смак света 

„МИР паблишинг“, Београд, 2015.

PrintТридесет и пет година након објављивања књиге Смак света Драгоша Калајића – уваженог књижевника, новинара и сликара – издавачка кућа МИР представила је на управо завршеном Сајму књига прво ћирилично издање овог дела.
Калајићев Смак света представља штиво у коме се изнова открива значење појма бесмртности, а које читаоцу уједно помаже да спозна оно што је „с друге стране значења“, нешто „више од живота“, оно што је идеја водиља у свеприсутној потрази за смислом.
Аутор у делу, својеврсном компасу за морфологију и езотерију појединих феномена модерног света, обрађује 61 појам – из културологије, филозофије, историје, технологије, комуникација, кибернетике, уметности и природних наука. Феномене тог света, у знаку помрачења Запада, објашњава кроз „појмовник суноврата и срозавања модерног човека“.
„Ова књига је, парадоксално, данас у Србији можда актуелнија но у време њеног првог издања. Хоризонти тадашњих читалаца били су замагљени специфичном, амбивалентном, југосоцијалистичком условљеношћу перцепције запада и фасцинацијом западном стварношћу, која је своје право лице за нашег човека тек касније открила. Она нам данас даје сигурну позицију и добра је осматрачница за слику декаденције и узроке нихилизма модерног света. Изабране појаве, описане и објашњене у књизи, дијагностичком прецизношћу су лоциране као чворне тачке тектонских поремећаја савремене цивилизације, те ни данас нису изгубиле на актуелности. Напротив. Тенденције кризе нису промењене већ су убрзане и појачане“, виђење је рецензента књиге, редитеља Драгана Ћирјанића.
Прво ћирилично издање Смака света Драгоша Калајића уредили су Соња Калајић и Александар Протић. Књига има 430 страница и штампана је у ограниченом тиражу од 1.000 примерака.
„Пред нама је једно необично дело – и по садржају и по форми. Издато оригиналано на латиници, а представљајући заправо абецеду смака света, одлучили смо се да форму абецеде оставимо, али овога пута на ћирилици. Сам Калајић је веровао да нема очувања европске традиције и баштине без очувања сопствене. Отуда су Калајићеве речи пренесене ћирилицом, а речи оних других које аутор неретко наводи – латиницом, на њиховим оригиналним језицима“, рекао је издавач Александар Протић.

Ралф Елисон – Невидљиви човек
„Агора“, 2015.

О роману Невидљиви човек (са енглеског превео Предраг Шапоња), Филип Рот је записао: „Они који су жељни да нешто науче (и којима је то потребно) после читања Невидљивог човека далеко више знају о животу америчких црнаца. И заиста, наш јунак не проналази утеху (нити своје место), како на колеџу, тако ни у религији, нити у политици, нити себе проналази у рату са припадницима црначког националистичког покрета.“ Зналачки, Елисон осуђује америчко друштво из средине XX века, оптужбу први потписује – а ко би други? – ако не Невидљиви човек. Остају у нама опомињуће речи: „Невидљив сам, схвати то, просто зато што људи неће да ме виде.“ Савремени човек = Невидљиви човек, помислиће многи читаоци, свеједно која им је „боја коже“. Уосталом, недавно је у анкети магазина Тајм овај роман увршћен међу сто најбољих романа написаних на енглеском језику између 1923. и 2005. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *